Ufotvorine

Drage moje blogerke i blogeri, danas sam u gužvi, ali sam rešio da otvorim jednu od svojih prašnjavih knjiga, da malo skinem prašinu i da prenesem neka razmišljanja i sećanja. Neke od uvodnih napomena: radnje maslinasto - zelenih priča se dešavaju u jednoj lepoj i velikoj zemlji koje više nema, u jednoj formaciji koje više nema, a bila je sila i ponos. Devojke budite strpljive, voleo bih da čujem vaše mišljenje o tim požutelim stranicama jednog od dnevnika života mog. Stariji muški da se podsete, mlađi da se nasmeju...

Kako je red, počne se od  (Dalje)

Što ono kaže naš narod, nikad ne znaš gde ćeš dočekati veče. Dan je počeo sasvim uobičajeno, kuća, put do posla, posao... Skoro po već ustaljenom ritualu, prvo proverim sve mailove (ima ih mašala), što poslovne, što privatne, pa onda vidim šta se izdešavalo na blogu, šta je ko pisao, ako šta stignem da odgovorim, komentarišem. Ako ima poslovne pošte, onda se ona zavodi, prevodi, pa  (Dalje)

Noć se prišunjala sasvim tiho, ispraćajući težak, dan koji optužuje. Jedini sumorni rasplet događaja mogla je biti kiša koja je lagano poćela da orošava polja i ravnicu, a zatim i varoš i sokake, skidajući poneki beli cvet iz rano obradovanih bašta...Zamirali su i poslednji koraci kasnih polaznika, ritmično se uklapajući sa kuckanjem kišnih kapi o prozorsko okno. Prilika iza prozora, u polumraku sobe gledala je negde daleko, gubeći se zajedno sa pogledom kroz magličaste konture susednih kuća i zgrada... Još jedan (Dalje)

Autobus se veselo ljuljuškao, noseći nas i par susednih odeljenja put nekih novih gradova, još neviđenih. Radost zbog opuštene atmosfere i putovanja sa nastavnicima. Ima li u susednom razredu koja lepojka za mene, pitao sam se. Vrlo hrabro od mene. Bucko razreda, čovek sa... ovaj, dete sa samo jednom željom, da nađem neku osobu lepog pola koja će me saslušati, s kojom ću  (Dalje)

Dan nije slutio da će dobiti prelaznu ocenu. Potpomognut kišnim pejsažima i još jednim odlaganjem, ovoga puta, proleća, izveo me je na sokak tek negde oko deset sati. Jedan predivan događaj, o kojem ću pisati kadgod, a u vezi je sa mojim starijeg deteta, kao da je otvorio tajanstvene kapije radosti. Bože, ja to sve ZNAM, ali se svaki, ali svaki put, oduševljavam Tvojom kreacijom. Sa zavežljajem prošlih dana, načičkanih problemima i jedom svakakve vrste, stajah kraj otvorene  (Dalje)

Neke stvari u svojim životima ne možemo da biramo. Jedna od stvari koju bih voleo da nemam je ta moja emotivnost, i to što često emocije preovladavaju nad razumom, dovodeći me u svakojake situacije. Tamno kasno zimsko nebo, prošarano po kojom munjom, donelo je sećanje na jednu sličnu, ali jesenju noć. Noć beše tiha i mirna, prepuna mesečine, i činilo mi se da farovi na automobilu nisu ni potrebni. U prtljažniku rasklimatanog "Forda" i na zadnjem sedištu moga auta, stajale su raznorazne kutije sa kompjuterskim komponentama, koje će se (Dalje)

Stajao je na vidikovcu zagledan u nepregledne predele ravničarske... Da li ga pozdraviti, šta reći u tom trenutku? Prišavši mu oprezno, pokušao sam da ga pozdravim. Glas se izgubio negde u predvorju duše, potpomognut brigom za prijatelja... Nekoliko predugih sekundi prošlo je u neopisivoj tišini, činilo se kao da i ptice ućutaše, kao da se život zaustavi na trenutak. A on, kao da se prenu iz nekih nemerljivih dubina, skoro naglo se okrenu i tiho prozbori: "Stiže proleće... Znaš li da je ovo (Dalje)

Sve je više dnevnih novina, koje se razlikuju samo po šarenilu, ili po dimenzijama. Ne razlikuju se po tematici i po želji da sa što više skandala privuku što više čitalaca, o čijem intelektualnom nivoJu bi se dalo zboriti... I krenem ti ja danas da čitam jedne od dnevnih novina, apsolutno nevažno koje, manje više su sve iste. I tako da pročitam naslove. Naravno, čitam ih od pozadi. Ja ne bih bio ja kada  (Dalje)

Podstaknut jednom večerašnjom pričom, setih se nekih lepših vremena, koja i nisu bila tako davno. Nekad su se radovi u poljima radili ručno. Od bacanja veštačkog đubriva u svrhu prihranjivanja useva, pa sve do sečenja stabala kukuruza, na primer, vezivanja u snopove i prevoženja...Beše neko lepše vreme, ljudi su pomagali jedan drugom, bilo je i vremena, za rad ali i za odmor, za šalu...Događaj koji mi je izronio iz sećanja, doneo mi je sećanje na nešto što me uvek fascinira i ispunjava... ponosom, radošću, nadom... Ljudska dobrota...

Svojevremeno je brat radio u firmi čoveka koji je imao i nešto zemlje. U firmi je bilo zaposleno negde oko njih 15-ak, posla dosta, plate solidne, i behu prisutne svakodnevne šale, zezanje, "ubijanje" vremena. Tako je došla i  (Dalje)

Proleće dolazi i svuda je oko nas, moje srce se budi toplinom ravnice. Miriše tek iznikla trava sa mrvicama zaostalog snega. Negde iza Fruške gore već se čuje kako laganim svileno nežnim koracima razgoni tmurne dane i paletu svojih boja nosi...Dani se već hrabrije suncem prikazuju, a u meni se neki sretni nemiri bude. Moja duša ponovo cveta i budim se, rađam ponovo. Sa strane gledajući, čovek "mojih godina" je vrlo detinjast u iskazivanju ovakvih emocija, ali... Marim ja... Večeri su sve toplije i  (Dalje)

 (Dalje)