Ufotvorine

Od juče još, drži me jed od posta koji je Donna pisala. Nikako ne mogu da se smirim, a meni Bogami treba mlogo da se najedim. Sve ja znam i razumem, ali nekad... nekad dođem do one retke i daleke granice koju posetim i ... Nestanu mi reči, i počinje moje izvirivanje u blede praznine nepoznatog. Bojim se da to iz njenog posta NIKADA neću shvatiti.

Samim tim, i dan mi je počeo nikako i nastavio se tako, sve baksuzluk za baksuzlukom, sve jedna loša vest do druge. Pokušavao sam ceo dan da (Dalje)

...samo kap. Ne, to nije ona kap koja će da prelije čašu, to nije ona kap koja se skotrlja niz lice, to je kap vremena ukradena iz jednog vrlo napornog dana, pred sam njegov kraj, posvećena jednoj vrlo vrlo dragoj osobi, koja je veliki Prijatelj moj, došao iz daljina, predugo čekan. I osoba koju mlogo volim, i koja mi boji ove sive dane van tvrđavice moje....

A specijalan  (Dalje)

Pošto sam potpuno nekompetentan da dam izveštaj, osećam se neprozvanim da obelodanim otvaranje blog filmskog letnjeg festivala, koji je pomeren za nekoliko dana, zbog neletnjeg vremena. U očekivanju toplih dana, nastavljamo i dalje sa opuštenijim temama na ovom mestu.

Blog filmski festival pod nazivom "Oči moje smirite me", ili skraćeno OMG, održaće se u velikoj sali bloga co ju, pored kuhinje (hm, slučajno?). Domaćini festivala posvećenog filmovima o i za blogere, su direktor i vlasnik računara koji hostuje servis blog co ju Živana Davljeniković-Smorić, u ulozi glavnog organizatora, večito mlada, lepa i divna ko bombonna, Donna, u ulozi voditelja, Sanjarenja - ketering (obezbeživanje mačaka za dekoraciju), Domaćica kao šou koordinator, Vladica kao direktor obezbeđenja, Tsunami  kao dopisnik iz inostranstva i Ella73 kao koordinator rasporeda gledalaca u određene fotelje, stolice, sedišta itd. Naravno, glavni i odgovorni urednik, skraćeno GLODAR, je danasnateveu.blog.co.iju.ju uz zdušnu, bušnu, trbušnu i nasušnu podršku, zadršku, viljušku i kašiku xopop.filmoviblogco.jao.lele.ju

Ovaj šturi izveštaj je predvodnica velikog izveštaja, čim polne blog filmski letnji festival, pa odmah sutradan. Ili prekosutradan, u zavisnosti od kako bude. Toliko od vašeg nevernog dopisnika, za sada.

Za kraj, pogledajte koji će filmovi biti prikazani na Blog filmskom festivalu kao novi i nepremijerni, kao i koji su omiljeni filmovi neomiljenih blogerki i blogera.

DOSIJE XYZ

"Prava istina o blogerima, viđena očima neutralnog posmatrača. Pogledajte film za koji je veliki New Jo-jo RK Times rekao: JOJ!"

PIRATI SA KARBAMIDA

"Scenario Tsunami1984 nama dobro poznat po raznim skandalima, sandalama i skalinadama. Tužna priča o zaljubljenom mornaru koji mora da napusti more, i pređe na kopno, na rečni saobraćaj. Mnogima će biti evocirane uspomene na repliciranu izjavu na kraju: Drino, ........."  Ne preporučuje se gledaocima sa IQ većim od 16

NEMOGUĆA MISIJA 6 - Štef i Href

"Večita borba dobrog stranog vojnika Štefa i <A href=  . Film je nemoguće opisati rečima, on se mora doživeti!"

KEKS I SMRAD

"Film o holibludskim glumicama posmatran iz njihovog ugla - tupog! Tone šminke svakom godinom postaju sve veće! Pogledajte veselu igru pod nazivom - RAŠMINKANA SI! koju je vodio nečuveni glumac Kerešton Smučer. Koja sličnost je pobedila sa najdebljim slojem veštačkih noktiju, boja i krvnih sudova... Uzbudljivo!"

 

A sada lista neomiljenih blogera i njihovih omiljenih fimova:

ALTAMODA - Ljubav i moda
BONSAI - Joshua tree
DOMACICA - Kuvar, njegova žena, njen ljubavnik i blog
SANJARENJA - Besani iz Sijetla
BALADASEVIC - Kuda idu divlje svinje (serija)
STEPSKI VUK - Pleše s vokodlacima
TSUNAMI1984 - Dan pretposle
VLADICA - Put oko Vranja za 80 minuta
ŠILJKA - Sokolov šiljati greben
ŠADOV - Ljudi iz senke
DONNA - Kum I, II, III i KUMA v 1.0.
XENIA - Pazi šta radiš - Maturanti
ANDRIJANA - Bebin slobodan dan
LILANINA - Daleko je more
PINOKIO - Istinite laži
HIPERAKTIVNABLOGERKA - Kriminalne namere
BEALIEVER - Niske strasti
MLADI LUK - Nedeljni ručak
VOJA - Trumanov šou
KRILA ANĐELA - Majkl
DR MIŠA - Bolnica na kraju grada (serija)
SANJALICE - Ubistvo s predumišljajem
TUŽNA - Stolen beauty
VAŠTAG - Maestro i objektina
SONATICA - Vrisak
ILUZIJA - Nije nego

hteo sam još pisati, ali mi nestade slo

Došao je večeras, sakriven u rominjavim trenucima pozne večeri, provukao se kroz razređene roletne na pendžeru i sobom raširio miris vlažne obale u suton, dok se mesečevi zraci igraju s talasastom površinom tamnom modre, noći zagašenom bojom. Okružio me osmesima kao putokazima ka jutru, stisnuo nevidljivo ruku, i dok je ta moja ruka kroz vazduh pratila ispuštanje njegove ruke, nestao u sazvučju nežnih tonova životnih, pomerivši tek neznatno, zavesu na vratima izlaznim...

Neko.... Neko, ko je (Dalje)

Prži zvezda nebeska, i teško je rashladiti se ovih dana, pogotovo nama koji smo ptice stanarice. Ali već koliko sledećeg meseca, zamirisaće škola, jesen, i ono kratko miholjsko leto... Iz fabrike radosti i topline životne, šaljem vam malo smešnih ali istinitih slika, da vas rashlade ovih vrelih dana. Pokušajte - zamislite da ste tamo gde slika pokazuje, na trenutak, zamislite da je leto već odavno prošlo i kada se vratite u stvarnost, uživajte još koji trenutak. Ja pokušah da (Dalje)

Blizu moje varoši desila se saobraćajna nesreća, nastradali Poljaci. Tužno, Poljaci ostavili svoje živote na poljima. Vest obilazi novinske stupce i tv emisije. Žao mi je ljudi. Sve mladi. I deca. Neka ih Bog primi u okrilje svoje.

Naši  vaterpolisti pobedili večite rivale Mađare u produžecima. Tesno. Nadam se da će sutra pobediti u finalu, pa makar opet (Dalje)

Otkrivena je tajna! Saznao sam sve, i više od onoga što i inače znam. Saznao sam gde su blogeri i šta rade, čime se zanimaju! Leto je, i normalno je da smo svi željni rashlađenja.

Važno je bilo stići:

Neki su se, poput autora ovog teksta, malo "švercovali" (Dalje)

Ne mogu da verujem. Svaki dan kažem, e, stići ćeš, e, stići ćeš, ali ne uspevam. Nikako da nađem tih petnaestak minuta da neki normalan post napišem. No, svakako mi je mnogo lakše nego onim JADNIM ljudima koji na moru malo malo pa moraju jadni... u vodu... A u mojim mislima oni talasi.... Eh... Ala volem da se bacam u talase... Ta gori sam od sve dece!
A volem i u moja žita da se bacim, tek je to osećaj!

Citam i kod Jove na blogu, a i negde nađoh u novinama o onoj pevaljki koja oblači kereštine. Da, dragi moji, mi pričamo o tome. Uspela je. Kao i sve u ovoj jadnoj zemlji. Kada već ne možemo NIČIM pametnim da se podičimo, razvijajmo glupost! A ona lepo buja, raste, plodno je tlo, divota jedna! Koliko je ta stoka mogla da pomogne ljudima. Jednom čoveku, jednom. Izvin'te me molim vas na jeziku, ali to me užasno jedi! Užasno! Možda samo više oni koji u transu pevaju nazovi pesme kreketaljke glupić-paripović


MTS daje 1200 minuta za 300 Dinara! Ja nemilice trošim moje sms-ove, 1200 za 200 dinara. O, da li ide ono vreme kada će komunikacija biti jeftina? Meni, blizancu, to je zdravo lepo, je l'...
Živela konkurencija!!! MOJ MTS je najbolji (za sada). Pa moj omiljeni broj... Kome li ga dodelih... :)


Jedna draga osoba jedared mi je poslala tako neki sms i u njemu upotrebila vrlo obavezujuću i nadasve obećavajuću reč engleskog porekla - forever. Osoba mi je jako draga, i nadam se da će uspeti da održi obećanje. Za sebe znam. Ja trajem malkice duže.


Blog zajednica se širi, masa blogera je na moru (aaaaaa!), pristižu mlade snage, pitam se na šta li će ličiti blog jesen. Malo pre vidim da mi je pobegao domaćicin post. Lepo je. Lepo je i sviđa mi se i što ima brdo tema koje mene apsolutno ne zanimaju, ali je lepo da svako nađe svoj kutak. DMC trlja ruke, pretpostavljam da ni sam nije sanjao koliko će se sve ovo raširiti, poput šumskog požara. A ja ću sutra da otkrijem veliku tajnu o blogerima.


I za danas isto važi. Ovih, bilo kojih dana, uradite neko dobro delo. U najmanju ruku, neka to bude kao da ste meni nešto lepo rekli. IMA prilika i to SVUDA! Neka vas ovaj zadnji deo mog sačuvaj-me-Bože posta, nađe i ostavi u lepom raspoloženju, glavu gore posustali! Do narednog čitanja, sutra, do velike tajne :)

Vaš, Bundevko Suncokretović

Vri moja ravnica na preko 35-6. Dani su nepodnošljivi, teško se diše, rashlađivanje je dobrodošlo u bilo kom vidu. Meni još gore sa mojim, u sred zime vrelim, stopalima. Povazdan bih držao noge u lavoru, samo se voda brzo greje. Lubenice su skoro jedina hrana koja se konzumira. Što hladnije to bolje. Vodu koju pijem, pijem led ledeni. Da, da, znam, ne valja. Pijem je već oho ho godina, ta man'te me... Uzaludni pogledi ka nebu noćnom, nigde ni oblačka... A koliko sutra, već će doći oni "umirući" jesenji dani... Eh, šta ti je život, pogotovo u ovo klimatski promenjeno vreme... Nema prelaza, sve naglo...

Da li je to zaostalo u meni nešto od pre sto šurnaest generacija, još dok smo jurili po prerijama za hranom, tek... NE VOLEM. Ne volem, kad neko od "domaćica" završi ručak pa počne da kupi stvari koje su iskorišćene, tj. da sklanja, a još neko nije jeo. To me zdravo zna najediti. Ja sam vaspitan da su gosti pod broj jedan, i da se stolu NIKAKO ne prilazi u cilju sklanjanja posuđa i sličnog, sve dok i zadnji koji je jeo, ne okrene leđa i ode digod. E, ne volem! Uvek mi na pamet pada moja pokojna mati, kad kaže maloj garavoj: "ostavi, ja ću to skloniti, ti odmaraj". Eto. A ove ekspresne... Ne volem!


Danas sam pričao sa Sanjom, kaže ona kako se prošle godine ona par dana nije kupala na moru, jer je bila postavljena na površini vode "crvena zastavica" - znak da su ajkule blizu. Strašno. Dunav je predivan, ali, ne lezi vraže, komaraca na milijarde. Tužno. Kada sam bio mali, valjali smo se po travi, svašta smo radili, prevrtali se, kolut napred, kolut nazad... Danas gledam kako decu ne puštaju na travu, kao da je sve srča okolo razbacana. Mislim da je krpelja bilo i u "moje" vreme... Ne znam... Samo glasno razmišljam...


Noći su predivne za spavanje, da nije komaraca i nekih sitnih čudovišta koje ovde zovu "papadači", verovatno potiče reč iz italijanskog. Napadači, pre bih rekao. RAID je zakon. Onaj mali uređaj koji su reklamirali, koji se uključi u struju i kao možet emirno da spavate. E, pa možete! Ko ga je izmislio, zaslužuje Noblesovu nagradu. Sigurno. Znači sve je to lepo i svuda je lepo, ali uvek ima neko "ali"... nigde se ne možeš opustiti. A gde su aligatori, pirane i milion zverki koje samo čekaju da nas prožderu, pa čak i ovako masan zalogaj kao što sam ja. A zanimiljivo, i istovremeno i tužno, mi, ljudi, glavni smo krivci za sve to...


Uz mirise i šarenilo ivanskog cveća, danas vas sve pozdravljam, posebno Ivane i Muške Ivane :) i želim vam malo osveženja, radosti, i puno lepih cvetnih staza u budućnosti... Ne zamerite, ali u ovom delu sveta gde ja živim, taj praznik se zove IvaNJdan.

I skričavo leto ceste nam topi
V asceli svet danas će da slavi
A mene noćas opet prvi poljubac opi
NJ ena mladost i dobrota, u snu i na javi
D uh sveti radosti nudi u svakoj njenoj stopi
A h, moj dragi i voljeni, anđele garavi
N ebeskog carstva karta, nad nama se sklopi

Dok se pred očima kruni svet kojeg poznajemo, dok nestaju sve boje i pretvaraju se u bledilo i sivilo prolaznosti, Ti stojiš kraj mene i SMEŠIŠ se. Osmeh koji razoružava, osmeh koji podseća na naš zavičaj, na sva naša ranija življenja, ceste zajedničke...Opet se u meni budi onaj neugasivi žar, onaj večni plamen ljubavi, i želja da u svakom kutku svemira ostavim reči i putokaze ka najvećoj ljubavi od kada je sveta i vremena.

Iz očiju tvojih etaloni dobrote izviru, jer sav moj svet meri se (Dalje)

Nad mojom varoši jastučasto sivi oblaci prave raspored za napad kišnim kapima, ali nikako da krenu. Prethodnica u vidu prijatnog osveženja, mirisa pokvašene prašine i divnog povetarca, obavila je svoje... Čekajući kišu, setio sam se sanjarenja. Ne naše drage blog sapatnice Sanjarenja56, već snova i sanjanja...

Noćas sam sanjao san... Bolje rečeno, jutros, jer mi je san prekinuo telefon... A moji snovi... Sačuvaj me Bože šta tu svega ima. Nemam mira ni noću, izgleda da mozak ne zna za odmor. Ono što je karakteristično za većinu mojih snova je da (Dalje)

Ponekad, pred belilom praznog lista dnevnika zastanem, pomalo tužan - zar ovaj dan nije ničim zaslužio da bude upisan na stranice? Da li se to negde računa, kada ceo dan provedeš u poslu, kada si uveče toliko umoran da samo razmišljaš o mekoći jastuka i divnoj promaji na kojoj ćeš spavati? Koliko je ovakvih dana? Da li imamo pravo da ih potrošimo ovako bezveze? Teška pitanja za lake sate večernje...

Lubenice... te predivne biljke, Božiji dar. Do skora su bile 60 Dinara, pa 40, danas vidim prodaju se po (Dalje)