O zavičaju, pred snove....

Published on 23:45, 06/01,2008

Večeras se bezuspešno više od sata pokušavah povremeno logovati na blog.rs. Bezuspešno, ponavljam. To znači da je server, verovatno, preopterećen, i da treba malo "dorade". Ok, lepo je to, znači sve nas je više i sve smo interesantniji.... Ali postovi kasne, pa eto da se zna, tek. Još jedno veče dočekano sa umorom, još jedan dan koji je jedino (OPET!) mala garava spasila. Neka. Krenuo je taj jun. Mesec završetaka i novih početaka. A opet, nešto ostaje (Dalje)


Tri

Published on 23:53, 05/31,2008

Nekada dan ne ispadne onako kako čovek planira. Znam mnoge koji se jede. I navikli su sve po planu, sve strogo zacrtano, ni minut odstupanja. Ne znam. Kod mene nekako odavno nema, niti se isplati praviti planiranje kakvo. Obično se izjalovi, i to onda najćešće kada kao ja isplaniram nešto. Ne mogu ni da živim kao sat, ne ide to uz mene. Mnogo toga hoću, mogu i znam, a još više me interesuje. Više od svega toga ima onoga što ne znam i nemam pojma o tome. A opet, imam sreće što mogu (uspešno) da radim više poslova odjedared... Zašto ove reči? Kao sasvim nepovezani uvod u (Dalje)


Umorne note

Published on 23:50, 05/30,2008

Kad umor višednevni svlada, teško je smisleno ostaviti neki trag u dnevniku svom. Dan prepun sparine, iščekivanja, neizvesnosti, na razmeđi proleća i letovanja. Kad za koji dan Jun okrene list, otvoriće se kapije godine, te će se negde, daleko, u daljinama, već naslućivati beličasti vrhovi godine sledeće.

Maturanti po šorovima slave, ne znam šta. Zaista. Da li slave što (Dalje)


Nadimci

Published on 23:45, 05/29,2008

Jedan od interesantnih nadimaka na ovom blogu mi je bio Bealiever. Prvo sam mislio šta je bre ovo Bea, da nije bee, pa liver je jetra. Pčelinja jetra???? Kuku mene. Da nije vernik. Hm, koliko ja slabo stojim sa engleskim, sećam se da je believer onaj koji veruje. A tek sam kroz divane sa njom shvatio da je to u stvari, po mom najnovijem saznanju i mišljenju koje ne bik da menjam - be alive r. Budi živ!! Kao da je imala neke prelomne trenutke ili trenutak i odlučila je ono što retki odluče - da bude ŽIVA! I setih se mnogih nadimaka, a sada u nedostatku vremena, spomenuću (Dalje)


Traži se !!!

Published on 20:08, 05/28,2008

Traži se devojka sa sjajem u oku
Slobodne, široke, ravničarske duše
S mislima nalik gorskom potoku
S pogledima koji brane vremena ruše

Traži se prijatelj kroz životni put
Da krči jednu zaraslu stazu
Ona što zna da uzdrhti k'o prut
Kad oseti  (Dalje)


Alternativne metode

Published on 23:53, 05/27,2008

Kažu da često u kojekakvim istraživanjima pomognu neke alternativne metode, ili, što bi se narodski kazalo - uz pomoć štapa i kanapa. I to je sasvim u redu, nije bitno kako se dokazuju neke teorije, proveravaju i sl. Međutim ono što se meni dešava u kombinaciji sa čika Marfijem, po meni prevazilazi sve poznate zakone termodinamike, fluida i romboida. Dva kratka pitanja:

1. Nalazite se u pustinji, imate štap dužine 1m. Nalazite se pred piramidom, osrednje veličine (između, recimo 12 i 25m) Pitanje je kako (Dalje)


Pred kraj dana

Published on 23:51, 05/26,2008

Opet mi se danas skratio dan, pa mi ovih 28 sati dana brzo prođoše, i nađoh se oči u oči sa vremenom. Stojim ja, gledam ulevo na onaj sat, primiče se ponoć, stoji vreme, gleda udesno na onaj sat, i u igri živaca, napeti smo kao strune, niko da prvi krene, niko da popusti. Da li ću ispratiti još jedan dan da ne ostavim koji trag na listu dnevnika mog? Hm, poznavajući sebe kao (Dalje)


Pet lakih komada

Published on 22:22, 05/25,2008

Često mi zasmeta što ne mogu da se priviknem na život na Zemlji. Ima nekih stvari koje jednostavno ne volem. Ili ih nikako ne mogu razumeti. Iz celog mora istih, izvadih neke, pa mi sad recite da li sam ja mnogo nenormalan ili samo nenormalan?

1. Zašto je u nekom hotelu problem da se kaže: (Dalje)


Kao vodič

Published on 23:26, 05/24,2008

U stara vremena, u vreme istorije, mereno kompjuterskim vremenom, pravio sam i ja neke slajd-prezentacije, pa da ponekom gostu na blogu mom dočaram neke slike koje će se naći na narednim stranicama dnevnika života mog, odeljka dostupnog javnosti, ili, prevedeno sa starobubnjarskog - bloga.

U prezentaciji su  (Dalje)


Još malo umornih nota pred snove...

Published on 23:52, 05/23,2008

Dani već koji put odnesu pobedu u neravnopravnoj borbi. Ponovo s jedne strane umorno lice laloško, s druge strane umor, meka postelja, naporan dan, tišina pod pendžerom... Još jedan list kalendara života mog leluja na prolećnom predvečerju. Pobeđen na tabli vremena, još jedan dan precrtavam neočešljanim rimama...

* * *

M iruju noćas kraj Dunava plaže
dok srce traži koraka bat
za mrvu samo postane blaže
sa stare tvrđave kad zazvoni sat

A sfalt u noći vodi me nekud
sećanja vrati o jednom danu
nad rekom drema olistali dud
i varoš sija, kao na dlanu

 

L eto se negde u daljinama sprema
dok majsko veče prohladno bdi
na klupi pod jabukom nikoga nema
daleko noćas smo, i ja i ti

A klupa pamti nasmejane dane
poljupce nežne i obećanja
k'o da sve beše odskora, lane
a ne pre mnogih putovanja..


G ledam te slike dok čekam snove
talasi Dunava nehajno brode
kao da čujem kako me zove
da sa njim dosanjam velike vode

A na posletku šta jedino vredi
kome se poklon priprema drag
pita me život, tugu ne štedi
dok s neba skida čarobni trag

R eći ću samo noćas životu
kada se podmuklo kroz suzu javi
ne prihvatam tvoju ledenu notu
još sija večnost u mojoj glavi

A baš ću tako, dečjeg mi lica
predaju neću noćas da objavim
već ću u inat uz svetlost svica
poljubac vreli na vrat njen da stavim

V atromet boja, čarobne noći
noćas će biti putokaz moj
za par koraka radost će doći
osmeha njenih, nemerljiv broj

A dan pred nama sitan će biti
na putu života, tek vesela mrva
od svake strofe, povezaće niti
ono što govore...slova prva....




Još sanjivih nota...

Published on 23:45, 05/22,2008

Varoš mi noćas kišom okupana, krevet mami mekoćom svojom, i skoro sigurnim putem u nove snove. Iz umornog mene odlaze i poslednji trenuci napornog dana, još jedan list kalendara odlazi u nepovrat i petak koji dolazi, kao i svaki drugi lažljivi petak, obećava odmor vikenda. U poslednjim koracima dana, na putu do pomenute dereglije koja će me odvesti ka snovima, sapletoh se o neke reči. Ispadoše. Neka ostanu tu, ovaj umorni ja ... ode da spava...

* * * 

 Odliva kiša sa srca komad
dok se u petak lagano uliva
zalud mi duša, još od onomad
poljubac ukraden, na jastuku sniva

Život mi stalno viče, požuri!
i ja bih krenuo, al' ne znam kuda
zahvaćen dahom gde cvetaju božuri
i senkom starog, razgranatog duda

Slike detinjstva po srcu predu
uvek pred snove čekaju vešto
kao branim se, al' me zavedu
i povazdan srcu šapuću nešto

Usred maja kad sunce ugreje
obasja rumene trešnje dozrele
stave mi pred oči veče kad veje,
jednu staru zimu, i pahulje bele

I još hiljade raznoraznih tema
bace na mene kad zavlada tama
kao da neću videti da te nema
i milion besmislenih razloga, među nama

Samo još jedna noć beznačajna
suzom utkana u knjigu života
sećanja nudi na vremena sjajna
na dane lepe, veselih nota...

Nestaje život duž praznih šina
kapi lagano jutro umivaju
nestaće jednom i mojih daljina
i knjiga moja... prići će kraju

Al' noć je kišnim šarama obojena
dok s burom bori se moja luka
ova plava niska nebeskog vremena
poražena boli kraj praznog jastuka

Tek mrva snova o žitnom klasu
kapljicu života u mene vrati
u nekom bezvremenom noćnom času
nađe rešenje na nebeskoj karti:

Kad oreol meseca između oblaka zasija
jedini lek da me ne zaveju zime
doneće čudesna zvezdana kombinacija
na komadić neba napisaće - tvoje ime...




 


Moja prva pesma

Published on 21:22, 05/21,2008

Obećao sam jednoj dragoj osobi da ću napisati kako je izgledala. No, kao prvo, da se podsetim kako sam naučio da čitam i pišem. Dosađivao sam tati sa crtanim romanima, "čitaj mi, čitaj mi...". Jednom mi je rekao "ma nauči sam pa čitaj...". Moguće da nije ni sam verovao da ću se latiti tog posla, jer imao sam nepunih pet godina. Međutim, tu negde baš oko pete godine sam naučio da čitam i pišem! Takođe, imao sam sreću da sam odrastao kod maminih roditelja a njen otac, moj deda, bio je najpoznatiji kolekcionar novina u selu. Tako da sam imao priliku da čitam sve moguće i nemoguće časopise, ipak, obrazujući se upoznavajući svet oko sebe. Tako da sam uskoro nailazio i na pesme, romane, priče... Jedino što mi nije ostalo u sećanju je da ne znam kada je tačno nastala, ali sećam se da sam imao ŠEST godina. Naravno, u vreme bez televizije, kompjutera, videa......
I vrlo mi je interesantno, da sam je ZAPAMTIO. Pokušaću narednih dana da pronađem neke pesme iz prvog, drugog i starijih razreda osnovne škole.

Pesma je u originalu:

S amo se ponekad, leti,
A vlijom nekom starom,
Š areno lišće razleti,
A srce bLesne novim žarom...


Naravno, tebalo bi pisati "bLJesne", ali to su sitne godine...
No, verovatno je srce slutilo da je mala garava ... u blizini....


«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18  Sledeći»