Moji Sremci u akciji...
Podstaknut jednom večerašnjom pričom, setih se nekih lepših vremena, koja i nisu bila tako davno. Nekad su se radovi u poljima radili ručno. Od bacanja veštačkog đubriva u svrhu prihranjivanja useva, pa sve do sečenja stabala kukuruza, na primer, vezivanja u snopove i prevoženja...Beše neko lepše vreme, ljudi su pomagali jedan drugom, bilo je i vremena, za rad ali i za odmor, za šalu...Događaj koji mi je izronio iz sećanja, doneo mi je sećanje na nešto što me uvek fascinira i ispunjava... ponosom, radošću, nadom... Ljudska dobrota...
Svojevremeno je brat radio u firmi čoveka koji je imao i nešto zemlje. U firmi je bilo zaposleno negde oko njih 15-ak, posla dosta, plate solidne, i behu prisutne svakodnevne šale, zezanje, "ubijanje" vremena. Tako je došla i jesen... (koju ja POSEBNO ne volem, i, mada znam da nema nikakve veze sa ovom pričom, ali moram da spomenem). Dođoše dani berbi, i "gazda" reši jedan dan da pokupi svoje radnike (na njihovu opštu radost) i da ih neko preveze traktorom do njive, da časkom oberu kukuruz. Dan lep, jesenji, topao, pomalo prohlano, ali još uvek lepo i sunčano. Danas ćemo, rekao je, samo da oberemo kukuruz i to nam je sve do danas, taman do 5-6 sati popodne.
U prikolici kojom su se prevozili, skoro da nije bilo mesta... Njiva je bila sva u svečanom zlatasto-žutom ruhu, listovi već dobrano behu suvi, ponegde se korov baš primio i brazde ne behu prohodne. Ma, idealno za branje "ručno". Kao nekada. Za neupućene, mada mislim da takvih nema, brazde su oni redovi biljaka načičkani sve paralelno. Negde su brazde veoma dugačke, negde ne. Ovde na ovom delu atara, bile su... onako... osrednje...
I krenula je berba, sa šalama, podbadanjima, smehom, dovikivanjem. Četrnaest pari vrednih ruku, krenulo je u borbu sa dozrelim, zlatnim klipovima. "Blagoslovene mnoge ručice", kaže naš narod. I tako je posao odmicao neočekivano brzo. Sa sve pauzama. A viceva, zezanja i šala, napretek. Da se malo "razbije" učmalost svakodnevice zagušljive radionice.
Reč po reč, korak po korak, brazda po brazda i njiva je već bila obrana, kukuruz isto tako, kao nekada, sa gomila nabacanih, utovaren i odnet. Ostalo je još skoro dva sata do kraja radnog vremena, ali gazda je rekao da je dosta za danas i pozvao je, kao što je to red uvek bio, a naročito u ranija vremena, radnike na večeru. Mada bi se to pre mogao nazvati kasni ručak.
U povratku, veoma blizu njive na kojoj su bili, nalazila se njiva jednog čoveka iz sela, srednjih godina. Malo je kasnije sa ženom krenuo da bere kukuruz, računao je, danas će završiti pola, sutra još pola i super. Lagano je radio, već počevši u momentu kada je vesela mnogobrojna družina tek dolazila na berbu "gazdine" njive. U trenutku povratka pomenute "družine", bilo je obrano nekoliko brazda, i taman bi negde predveče, bilo gotovo oko pola njive.
I neko iz prikolice, iz društva, reče " 'ajde da oberemo čoveku njivu! ". I, nije bilo potrebno reći dva puta. Neko viknu vozaču traktora da stane, što ovaj i učini. Poskakaše ljudi sa prikolice, zađoše u brazde i pozdraviše se posle nekog minuta sa zbunjenim čovekom i njegovom suprugom. "Ali, ljudi...", započe čovek, htevši verovatno da kaže da nema da im plati, ali ljudi nastaviše sa istim šalama, galamom i zezanjima... Četrnaest vrednih, mladih ljudi za nešto manje od sat, stajalo je pobednički na početku OBRANE njive, a pored još uvek zbunjenih ljudi. Gledali su sa nevericom, dok ne procedi nekako vlasnik te njive, pomalo nespretno, ali sa velikom dozom neverovanja: "pa šta sad da radim, ludaci!?". Kako šta, reče jedan od "gostiju", ajde s nama do sela, treba da nađeš nekoga da ti preveze kukuruz... Tako i bi...
Prošo je više od decenije, ali sam ja i dalje ponosan na sve one moje drage laloše koji su taj dan pokazali veličinu umornog, vrednog i ponosnog srca. Srca ravnice...
umesto onog mora od suza
sličica lepog, laloškog života
i jedna davna, berba kukuruza
Negde u prošlosti misli su bile
dotakle pučinu nebesko plavu
donele miris polja i kukuruznih svila
mrvice sećanja za malu garavu
Deliće moje stare, a nove slagalice
mobe i pesme, žagor vrednih ljudi
dobrotu mira voljene ravnice
kad bi srce prosto, iskočilo iz grudi
Koreni tih dana sad plodove daju
iznova sreća u meni se množi
kada se tako u mom starom kraju
komadić mene u slagalicu složi
Pevaju neka sećanja davna
prelaze snova liniju tanku
duž moga Srema, ponosna i ravna
maloj garavoj...pevaju uspavanku...
03/14,2008, at 00:01
Visit vladica
dobra stara vremena ...toga više nema moj severni prijatelju.
03/14,2008, at 00:05
Visit Baladašević
Nažalost, nema, ili, ima, ali samo u zabačenim brdsko-planinskim predelima naše napaćene zemlje. A što ti derane ne spavaš, aj? Idi legaj i sanjaj ... neka lepša vremena...
03/14,2008, at 00:13
Visit mandrak72
ma ja se sjećam vremena još kao dijete kad se radnicima u polju nosila hrana, pite, uštipci nisu nikad bili slađi.laku noć uspavanoj ravnici.
03/14,2008, at 00:13
Visit vladica
eh, pa ima ...to je retkost.
A što ne spavam, pa život je i onako kratak..pa zar ga trebam prespavati ?
Dosta je pet sata spavanja , ja ne trebam više da rastem :)
03/14,2008, at 00:20
Visit Baladašević
Mandrače, sećam se i ja toga. Još toga po selima ima, ali sve manje. Pisaću ja jedared i o tome, puna mi glava svega i svačega, a tih detinjih stvari, za čitava sabrana dela. Ali kako je ta dobrota plenila dušu...
03/14,2008, at 00:22
Visit glumac
Ovo je divno. Prava priča za laku noć. Nažalost, danas je malo ko spreman u bilo čemu da pomogne a da za to ne traži nešto zauzvrat. Ipak divno je kada naidju takvi ljudi!
03/14,2008, at 00:37
Visit Baladasevic
Vladice, ja sam mislio da sam jedini... Ni sam ne znam koliko (malo) spavam, ne mi se da. Ali zato kada se do`vatim kreveta.... Eee...
Hvala sto svracas medju moje zvrljotine
03/14,2008, at 00:39
Visit Baladašević
Pa glumče, o tome ja divanim, što još ima čeljadi da nam s neba 'leba naberu... Laku noć nepoznati prijatelju...
03/14,2008, at 00:49
Visit glumac
Na svu sreću ima ih, nadam se samo da će ih biti još više!
Laku noć!
03/14,2008, at 00:54
Visit Baladašević
Dragi glumče, ako za svo vreme boravka ovde nastane barem JEDAN koji će da pokrene nešto, biću SREĆAN. Širiće se dalje. A sada odoh i ja snovima, noseći odjeke davnih priča, pa i ove večerašnje, u zemlju snova... S poštovanjem,
03/14,2008, at 02:06
Visit bonsai
Prelepo.
Podseca me na nesto zbog cega sam tuzna.
Hm.... tako je nekada bilo. Sada nema vise tih ljudi.A u brdsko-planinskim selima jos manje...na svu zalost ovoga sveta....
:(
03/14,2008, at 10:30
Visit domacica
u dobrom društvu lakše je i plakati, a pogotovo kukuruze brati.
mlogo lepa priča.
a uspavanka ko kićanka na kapi.
Prijatno!
03/14,2008, at 10:38
Visit Baladašević
Draga bonsai, još uvek ima dobrih i dragih ljudi, ali se skoro na prste ruka mogu nabrojati. Sećaš li se priče o Sodomi i Gomori? Svet sigurno korača tim putem. Voleo bih da mi se nekako javiš. Možda na baladasevic@hotmail.com ?
03/14,2008, at 10:44
Visit pinokio
Baladasevic, kad ti beres kukuruze??? Ajde, ova blogerska druzina ceka da pritrci u pomoc!!! Domacica pravi ustipke, a mi beremo, beremo.. cisto ono da se podsetimo starih dobrih vremena!! A Draganica mozda i napravi neki bonsai od kukuruza! He,he...
Bas volem ove tvoje price. A, i tebe,pomalo..:))
03/14,2008, at 11:00
Visit Baladašević
Pinokio...samo pomalo? :) Bilo bi to prelepo kada bi se mogli skupiti na mojoj plantaži :) i da se podsetimo nekih davnih vremena. Ko zna, možda se to i desi, jednog dana. Nekako sve ide ka tome da nam treba jedan sastanak, pun pozitivne energije. Ih, koje bi to veselje bilo. Drago mi je da ti se dopadaju listovi mog dnevnika... Evo sad se važniram...
03/14,2008, at 11:19
Visit pinokio
Pa, meenii se svidja to sto ti pises, aaa teebiii ono sto ja pravim neee.... ali kad se budemo sakupili na berbi kukuruza, i kad ti to budes video uzivo...poceces da se kitis i kad u berbu krenes :))
I volim te,bre mlloooogggooooooooooo ♥♥♥♥♥♥♥♥♥♥♥♥♥♥
03/14,2008, at 11:34
Visit Baladašević
Draga domaćice, naposletku sam čak i ja pročitao šta sam napisao :) i skoro da mi se svidelo. I vratilo me stvarno u neka lepša, mirnija vremena... Drago mi je da ti se svidelo, a eto sad Pinokio i ja već spremamo neki angažman za tebe...
03/14,2008, at 11:36
Visit Baladašević
Juuuuu, Pinokio, postideću se. Ja se taman obradovao, kad mi pade na pamet da je to sve zbog žurke, i ko zna šta ćeš misliti kad se...ovaj..hm...rasaniš :) Ovih dana, moram da priznam, najlepši nakit ti je osmeh. Javi se popodne...kad...se odmoriš :)))
03/14,2008, at 12:04
Visit domacica
@baladaševic&pinokio, zašto uvek mene zapadne da nešto kuvam?
Prijatno!
03/14,2008, at 12:19
Visit believer
Divno! Drago mi je sto te je moja pricica inspirisala:), a mozda i nije:O.... Kako je nekada bilo lepo...sada je sve tako uskogrudo...Zalim sto se nisam rodila koju deceniju ranije.
03/14,2008, at 12:22
Visit Baladašević
Bealiver, sve znaš... Sve si prepoznala. Pretpostavljam da će ti se svideti i moje buduće priče. O, radosti :) I ja bih voleo da si se rodila ranije, sad bi me više volela, kao generaciju, a ne kao dedu, ovaj, oc.. ovaj, starijeg čoveška.... :)
03/14,2008, at 13:28
Visit Lara
Prosto nas ovakve price teraju na sram..Mi smo uceni da najmanju ucinjenu stvar naplatimo...Jadni li smo,sta nam tek sledi..
03/14,2008, at 13:33
Visit Nebojaa
Još toga ima u dobrim ljudima....mada je sve manje dobrih ljudi. A i sve je manje ručnog branja....
03/14,2008, at 13:38
Visit Baladašević
Pa draga domaćice, gde ti zakuvaš.... Ili gde ga ti zabiberiš... Tu trava ne raste :)))))
03/14,2008, at 13:40
Visit Lara
Jos sam kraj ovog texta.
Kad bi svako krenuo da cisti svoj um,da koci,da postuje,razume...jedan po jedan i vec nam je drustvo bolje.
Svi smo-Bog zna kakvi-vernici,a vecina ide u Crkvu samo za Bozic i Uskrs.O postu necu ni da pricam.Stidim se.
Ova prica je mnogo duboka.Sve pohvale za postavku!
03/14,2008, at 13:41
Visit Baladašević
Lara draga, tužno je, ali je i istinito. Sve se sada gleda kroz pare. A ta MILA i lepa navika je stigla sa DIVNOG i KULTURNOG (malo sutra) Zapada, gde čak i svojoj deci ljudi PLAĆAJU da rade po kući i sl. Kao da cene pare. U stvari, da od malena znaju da SVE ima svoju cenu. SVE. Veruj mi da su mi životno važni poneki dragi ljudi koji ne gledaju pomoć kroz pare ili kontrausluge... Ima nas još...
03/14,2008, at 13:44
Visit Baladašević
Draga Laro, uobraziću se. Mada već kažu da sam se uOBRAZio... :) Tačno je. I, znaš šta? Dovoljno je krenuti. Ja sam sa svim komšijama "dobar", uvek se trudim da budem fin, pažljiv, kulturan.... Ne boli, a može da donese samo dobrog. O vernicima, drugom prilikom, isto mislimo. Počastvovan sam tvojom posetom mom dnevniku. Hvala! S poštovanjem,
03/14,2008, at 15:10
Visit tuzna
"Sećanjem se noćas, eto, mota
umesto onog mora od suza
sličica lepog, laloškog života
i jedna davna, berba kukuruza"
I to mi se svidja!
Vedro,nasmejano,raspevano...Takvog Baladasevica ja volem...Hvala na ovom postu,kao da sam bila tamo!
ljub za jednog lalosa,koji ume da ostavi trag u srcu...
...Neizbrisiv!:**
03/14,2008, at 15:31
Visit bealiever
Dragi moj Baladasevicu, godine nisu razdor medju ljudima kada dele ista misljenja :))
03/14,2008, at 16:00
Visit Baladašević
Tužna, najdraže mi je kada neko kaže da se osetio kao da je bio tamo, jer ova dobrota ovih pomenutih ljudi, ma kakvi oni bili inače, pleni i kroz vreme. I ja se trudim da budem "dobar". Nije teško, a mnogo donosi...
03/14,2008, at 16:42
Visit di
Nisam imala priliku da odrastem i zivim u jednom mestu. Stoga ni da se vezem za neko mesto tako. Ne, ne smeta meni biti svetski putnik. Dom i toplinu nalazim u pogledu meni dragih.
A srecna sam kad vidim da ljudi punim srcem uzivaju u svom kraju.
I moram da izdvojim sledece:
"Pevaju neka sećanja davna
prelaze snova liniju tanku
duž moga Srema, ponosna i ravna
maloj garavoj...pevaju uspavanku..."
Verujem da lepo sanja.....
03/14,2008, at 16:57
Visit Lara
takvi kao ti,nece se nikad uobraziti..Uobrazenost je za primitivce,pokondirene.. :)
Veliki pozdrav od Lare
03/14,2008, at 17:27
Visit Baladašević
Draga bealiver, tačno je to, ali videću jedared kad se digod sretnemo na šoru. Možda i ne budu bitne, kao i ovde što je bila bitna samo zajednička želja za dobrim delom...
03/14,2008, at 17:30
Visit Baladašević
Draga di i Laro, hvala za lepe reči, koje mi ulepšaše dan. Dok je dobrote u ljudima, i ovaj svet će postojati. Iako ju je sve manje :( Di, ti napravi čitav esej :) Lala & Lara ;) Mogli bi kakvu firmu napraviti, za farbanje sivih dana...
03/14,2008, at 17:45
Visit donna
Poslije priče o odličnoj dvostrukoj akciji očekivah pjesmu "Al' se nekad dobro jelo".
Baš:)
03/19,2008, at 19:44
Visit sanjarenja56
Ti si mi Sremac? A ja mislila Novosađanin. Izvinite moliću lepo...
03/19,2008, at 19:51
Visit Baladašević
Pa sad Sanjarenja... Lala jesam. "Tvoj" Lala, mož' tako? I nemoj da se tako zavlačiš pod kožu, jasno!?
03/19,2008, at 20:26
Visit sanjarenja56
Baladaševiću, poslaću ja tebi tamburaše, pa da vidimo odakle si! Odmah će mi sve biti jasno! Šapnuće mi strune...
03/19,2008, at 20:46
Visit Baladašević
Evo da naručim - u nedelju posle ručka, kad sedim u papučama na šoru, na šamlici :) (šamlica - mala stoličica. Znam da je pleonazam, ali ovo je stvarno mala stoličica :) ) ........
03/19,2008, at 20:52
Visit sanjarenja56
Znam šta je šamlica, i nemoj baš da se začudiš ako ti naiđu tamburaši u nedelju posle ručka! Nemoj da te strefi srčka od iznenađenja, sa vešticama tipa mene nikad se ne zna :)
03/19,2008, at 20:53
Visit Baladašević
Sanjarenja, nemoj da pričaš o nečemu što nije istina, nisam to navikao od tebe. A veštice POGOTOVO NE VOLEM
03/19,2008, at 21:04
Visit sanjarenja56
Prevedi to ovako: dobra vila želi da ti pošalje tamburaše da ti sviraju na uvce u nedelju posle ručka!
03/20,2008, at 08:15
Visit sanjarenja56
Baladašević, radije sebe doživljavam kao dobru vilu nego vešticu, da se lepo razumemo, ali ono prvo liči na samohvalu, a drugo na samokritiku, pa je bolje da me drugi hvale ako imaju razloga, zar ne?
03/20,2008, at 09:31
Visit Baladaševi
Sanjarenja, bilo kako bilo, i meni više ličiš, u stvari samo i ličiš na dobru vilu. Duše dobre kao ovi gorepomenuti u priči.
03/20,2008, at 09:31
Visit Baladašević
Sanjarenja, bilo kako bilo, i meni više ličiš, u stvari samo i ličiš na dobru vilu. Duše dobre kao ovi gorepomenuti u priči.
03/20,2008, at 11:42
Visit sanjarenja56
Hvala ti na lepom komentaru. Moram reći da si ti dobri vilenjak, koji ovde nasmejava, razgaljuje, motiviše i inspitirše, i čast te je poznavati!
03/20,2008, at 11:43
Visit sanjarenja56
Baladaševiću, posle ovako lepe primedbe ne znam šta bih ti poslala, ako već ne uspem da tamburaši svrate do tebe. Ne znam da li će mi čarobni štapić proraditi dotle?! Ma ti si čarolija, moj blogprijatelju, i dobri vilenjak koji ovde na blogu nasmejava, razgaljuje, motiviše,inspiriše sve oko sebe! Čast te je poznavati, makar virtuelno, a moguće i stvarno!
03/20,2008, at 11:48
Visit Baladašević
O, sanjarenja, toliko lepih reči na jednom mestu... Sad si mene ostavila bez teksta, a to se retko događa. A vidiš ti, draga moja, kako dobrota uvek nađe svoje puteve, i, kako ono dobro što učinimo, samo prouzrokuje još toga dobrog?? Kad li su još davno ovi dragi ljudi iz priče učinili to dobro delo, a ono se još nije završilo, jer, gle... sretoh tebe! A to računam samo kao dobro... I ko zna koliko će to još dobra proizvesti, ne čini li ti se?
03/20,2008, at 12:09
Visit sanjarenja56
Ovog puta saglašavam se s tobom 100% i trčim koliko me noge nose u popodnevnu smenu! Poželi mi sreću, ovih dana mi baš treba! Jednom ćemo pričati zašto...
03/20,2008, at 12:34
Visit Baladašević
Sanjarenja, srećno i tebi i svima koji čitaju, ljudima dobre volje. Nažalost, znam da ćeš zaboraviti šta si to htela da mi pričaš, kad se sretnemo, ali dobro... Sam susret je dovoljna čast! I, sretno ti na poslu, neka te čuva dobrota.
03/21,2008, at 17:10
Visit sanjarenja56
O, ne, neću zaboraviti, a cenim što si mi poslao pozitivna talase, vidim da sam se nešto smirila posle svega...
I uzgred, Baladašević, naše ćaskanje popelo je ovu tvoju lepu priču visoko na spisku najčitanijih tekstova, što mi je zaista simpatično:) Treba svi da te čitaju, i ko je počeo i ko još nije! Imaće šta lepo da pročita, pozitivno. Još uvek, kad sam željna smeha, pročitam tvoju prelepu priču "Blogeri u kući velikog brata" koja je tvoje remekdelo lucidnosti. I ona se visoko kotira na listi čitanosti!
03/22,2008, at 02:46
Visit Baladašević
Sanjarenja, uz izvinjenje ako ovo deluje samo kao želja za boljim rangom priče, konstatacija da je još rano za novu dozu smeJa. Dobro je. A smejavih divana u mojoj glavi, na pretek. Neka se ova priča kotira, iz onog već pomenutog razloga - pustimo li koren dobrote čak i ovde, ko zna dokle će dogurati. U svakom slučaju bolje je i to, od bilo koje političke rasprave, koja, nikada nikuda ne vodi. A i ja bih se mogao prepustiti tvom nicku sada. A vidiš, uvek sam se pitao, KO to ostavlja te noćne komentare. Posta ja najgori! ;)
03/22,2008, at 08:33
Visit sanjarenja56
Baladašević, šta radiš budan u te sitne sate? Došao odnekuda ili još nisi krenuo na spavanje? Mala garava će te kritikovati, ako je krevet hladan...Na stranu šale, tvoji blogeri u kući velikog brata su neverovatna kreacija, da su oni što odlučuju u dotičnom serijalu pametni,puštali bi to kao špicu, uvod ili slično.
03/22,2008, at 10:15
Visit Baladašević
A vidiš, sanjarenja, ja sam mislio da će se pomenuti možda naljutiti čak, kad ono... Veruj mi da ona pomenuta dobrota onomad, još daje rezultate. O tome ću celi jedan novi post jedared. I o nekim novim dobrotama. Pa će biti "rimejk" onog "kad su Sremci krenuli"... :)
03/22,2008, at 16:34
Visit sanjarenja56
"Kad su Sremci krenuli", a ispred njih Baladašević, dobrota se razlila svetom, pa odnela sve loše kao poplava....
03/24,2008, at 16:18
Visit sanjarenja56
I izvini, molim te, što te po dogovoru u nedelju nisu probudili tamburaši, nešto mi je vilinski čarobni štapić zaribao, moraće na generalnu opravku!
03/24,2008, at 16:48
Visit Baladašević
Sanjarenja, ja to nisam smeo da pomenem, videvši kako je prošao tvoj suvozač iz zbrda-zdola posta. Ali, tebi se sve oprašta, jer imaš dobru dušu. (A i jaču ruku) :)
03/24,2008, at 20:54
Visit sanjarenja56
Baladašević, a da naglasak stavimo na dobru dušu??