Među cvećem sunca....
Proleće dolazi i svuda je oko nas, moje srce se budi toplinom ravnice. Miriše tek iznikla trava sa mrvicama zaostalog snega. Negde iza Fruške gore već se čuje kako laganim svileno nežnim koracima razgoni tmurne dane i paletu svojih boja nosi...Dani se već hrabrije suncem prikazuju, a u meni se neki sretni nemiri bude. Moja duša ponovo cveta i budim se, rađam ponovo. Sa strane gledajući, čovek "mojih godina" je vrlo detinjast u iskazivanju ovakvih emocija, ali... Marim ja... Večeri su sve toplije i ceste sve više mame s večeri, da odmaramo korake svoje na njima. Ljuljuška se čamac za snove, a ja još ne želim da krenem put snova, želim da ovaj dan potraje još dugo, baš isto onako kao što lošeg dana želim što pre da se rešim, sada želim da san dođe što kasnije....
I baš me briga ako će se neko smejati ili kako već reagovati, jer se kroz život moj večeras provlači predivna nit istine, jedne i jedine: ZALJUBIO SAM SE. O, slatkogg li i prelepog osećanja, s godinama u zalogu, s večnošću u oku. Nežne note u predvečerje vode me u istražene i neistražene predele sreće i prepuštam se pogledima i osmesima moje male garave, razloga života mog. I postajem po ko zna koji put svestan da ovih par decenija nije ništa spram večne ljubavi koja je tek počela... Kao da je sve bilo juče, a opet, kao da je sve bilo pre toliko vekova. A i jeste. Zaboravljam sve loše stvari, živim za ovaj trenutak kada će mi njen anđeoski glas poželeti laku noć, da ta nežna reč plovi samnom po šarolikim predelima snova, do jutra, noseći sreću i čuvajući me među vetrovima ravničarskim.
Večeras mi je srce veliko kao planeta a u svakoj mrvici je njeno ime, lik i njena dobrota, širina njene lepe i velike duše. I sve se skupilo u jedan tren, naša mladost, školsko doba, deca, zabavišta, škole, ocene, putovanja...Čini mi se da sve oko mene peva, raduje se samnom, teče potocima sreće i radosti. Znam. Nikom nije interesantna ova priča, ali sve iz mene radošću vri, i ljubav me opija i uznosi visoko u sve ravni. Na trenutak me samo rastuži saznanje da neće znati nikada KOLIKO je volim, a voleo bih da zna makar mrvicu, da se oseti počastvovano. I ništa tu nije važno, i vekovi će prolaziti i svet naš kakvog znamo, voleti nju.. smisao životu daje. Neka i tebe, dragi putniče namerniče kroz dnevnik srca mog, na trenutak obasja sličica večne ljubavi, male garave i jednog sasvim običnog...laloša...
Ona i ja.... Poput dva nasmejana suncokreta u Božijoj bašti...
Maloj garavoj, od njenog veselog Okruglice, nosioca suncokretovog cveta I reda
03/12,2008, at 23:48
Visit di
"I postajem po ko zna koji put svestan da ovih par decenija nije ništa spram večne ljubavi koja je tek počela"
"Ona i ja.... Poput dva nasmejana suncokreta u Božijoj bašti..."
Sve si vec i sam rekao, komentari su suvisni....
03/12,2008, at 23:49
Visit tekstopisac
Eh, i ja sam tako nekad bio zaljubljen, pa to prođe, ali ostane živo sećanje na to osećanje, koje ti daje smisao čak i kad prođe. To je valjda ljubav. Živ mi bio, da ti ovo vidi ona kojoj si pisao, ja sam samo uzgred nešto dodao :-)
03/13,2008, at 00:01
Visit Baladašević
Hvala Di. Još jedno podsećanje, Di, u reči "divno". A često mi kažu da nemaju komentara, a meni nekako drago. Ali zato imaju osmeha. A mene to srećnim čini.
03/13,2008, at 00:03
Visit Baladašević
Dragi i poštovani tekstopišče, sa odrednicom "valjda", ljubav može proći. A prava ljubav ne prolazi. Nije to glava-pismo, ili jesmo ili nismo. Uskoro kada se opet zaljubiš, javi se, reci da je sve ok. Ova kojoj sam pisao je u međuvremenu zadremala :)
03/13,2008, at 01:17
Visit mladiluk
Lijep tekst. Pisanje nekad potpomažu jake emocije i euforija, a nekad alkohol :). Bolje je kad je ovo prvo :).
03/13,2008, at 01:45
Visit donna
Nosioče suncokretovog cvijeta I reda budi uvijek zaljubljen:)
03/13,2008, at 09:44
Visit domacica
sada sam tek skontala zašto te često spominjem-nosioc si odlikovanja jednog od mojih najdražih cvetova.
a u društvu male garave...
vidim u vama ceo svet.
Prijatno!
03/13,2008, at 09:54
Visit vladica
Mala garava, je zaista postala simbol tvog života ...Pitam se po ko zna koji put , da li ona zna za ova tvoja osećanja ?
03/13,2008, at 13:06
Visit pinokio
Mene obasjala svetlost i toplina tvojih reci, osmeha suncikretovih, velicine tvoga srca laloskog... i velicina struka laloskog :))
03/13,2008, at 13:50
Visit Baladašević
Mladi luk, užasnut sam bilo kakvim reakcijama koje proizvede alkohol. Gadim se alkohola, i nikad ga nisam vol'o. Niti ću. Moje inspiracije i život među pomenutim ukrasima ravnice dolazi iz srceta ravno.
03/13,2008, at 13:53
Visit Baladašević
Draga donna, to je nešto na čega čovek ne može uticati. To jednostavno...POSTOJI... I..Traje... Hvala, TAKOĐE!
03/13,2008, at 14:21
Visit di
:) hvala, hvala...
Nek tebe i tvoju malu garavu uvek grli polje suncokreta.
03/13,2008, at 14:22
Visit Baladašević
Pa eto domaćice, sve si pogodila. Ako vidiš svet, to je samo jedan svet, svet ljubavi večne. I moje lice...ravnice...
03/13,2008, at 14:24
Visit Baladašević
Dragi Vladice, mala garava je jako zaboravna jedna persona, te ja moram stalno to da joj ponavljam. Kad se vratim kući s posla, kad krenem snovima, kad vodimo decu negde, kada stojimo ispod oraJa onog, kad gledamo predveče u Frušku goru, kad.........
03/13,2008, at 14:30
Visit vladica
Baladašević, onda nastavi da je podsećaš...lepi su takvi podsetnici.
03/13,2008, at 14:35
Visit Baladašević
Pinokio, morala si na kraju sve da pokvariš! Kud mi pomenu struk, qq mene... Al' šta da se radi, tu je pa je tu. Al' kad se sakrijem u suncokrete..Ili još bolje, u žito... Eeee... Pa ti sve odande mašem sad iz bašte moje mašte!
03/13,2008, at 15:37
Visit bealiever
Ma zna ta mala garava koliko je voles!!! i da znas da je svaka tvoja prica interesntna! :)
03/13,2008, at 17:16
Visit pinokio
Ma, bole te uvo za struk!!! Ruckaj samo, al pazi na holesterol-godine su to!
Jel to ja opet sve pokvarih? :))
03/13,2008, at 20:20
Visit tuzna
"POD STARIM MOSTOM
U meni veceras jedna reka
razbija ogromna brda daleka,
muci se,
urlice,
razmice klance
i kida svoje zelene lance
i rije kroz moje srce ridje,
jer mora nekuda da izidje.
U tebi veceras ista reka
cudno je meka.
Sva je od mleka.
I cas je zlatna.
I cas je plava.
U njoj se ceo svet odslikava.
Svako u sebi reke druge
pod istim mostovima sretne.
Zato su nase srece i tuge
uvek drukcije istovetne."
ljub :***!
03/13,2008, at 20:23
Visit tuzna
Zaboravih da kazem,pronadjoh TE u ovoj pesmi...Nikako medju zitom,ni sa maskom suncokreta...Vec,onako,zljubljeno,u prvom planu :)
ljub :*
03/13,2008, at 22:40
Visit Baladašević
Bealiver..Ne zna!! I moram da joj ponavljam stalno, kao što rekoh Vladici, ali... To me srećnim čini, i nije mi teško. Uostalom, videćeš i ti uskoro, i tebe uskoro čeka tvoj obožavalac! ;)
03/13,2008, at 22:41
Visit Baladašević
Pinokio...Eh...Ne kvariš, ali sećaš na neka davna, srećnija vremena, kada sam skitao skoro svaki dan po tim predelima, i nisam bio ovako okrug'o... Al' tako to ide...
03/13,2008, at 22:43
Visit Baladašević
O, tužna, drago mi je što si me videla baš onako i baš tamo gde i jesam. Među zaljubljenima. Al' takvi nikom nisu interesantni, pa će me kanda manje i biti ovih dana... C'est la vie, što bi rekli...Slutim... Slutim da ćeš s ovim prolećem promeniti svoj nick. Odistinski.