Još jedna sličica...
Neke stvari u svojim životima ne možemo da biramo. Jedna od stvari koju bih voleo da nemam je ta moja emotivnost, i to što često emocije preovladavaju nad razumom, dovodeći me u svakojake situacije. Tamno kasno zimsko nebo, prošarano po kojom munjom, donelo je sećanje na jednu sličnu, ali jesenju noć. Noć beše tiha i mirna, prepuna mesečine, i činilo mi se da farovi na automobilu nisu ni potrebni. U prtljažniku rasklimatanog "Forda" i na zadnjem sedištu moga auta, stajale su raznorazne kutije sa kompjuterskim komponentama, koje će se uskoro stopiti u par računara, i sledećih dana će se nečije okice radovati, siguran sam. Trebao sam biti profesionalni vozač. Šofer. Ceste me mame, a kako sednem u kola, kao da sve brige sveta postanu manje, lakše...Neprebrojne kilometre samnom je delio samo radio kasetofon, i par kaseta, koje sam već napamet znao...Subotnje veče se već razmilelo po vojvođanskim poljima i bilo je neuobičajeno malo vozila koja su mi dolazila u susret. Na radiju je bila ne znam koja stanica, ali je muzički izbor bio po mom ukusu. Lagane, zabavne pesme, ma baš za prevaljivanje mnogo kilometara. I onda sasvim neočekivano, po prvi put neke lepe note... Nkoliko kilometara ranije sam se isključio sa auto puta i vozio sam ravnom deonicom... Od prvih taktova pesma me je pogodila, svidela mi se i toliko me obuzela nekim neopisivim osećanjem... Sve se skupilo u meni. Radost, ponos, tuga, sećanje na budućnost, dani napora i muka, mala garava, ma svo moje troje dečice... Kao opčinjen vozio sam polako i sigurno, a suze su se slivale niz moje lice. Da li behu suze koje pročišćavaju, olakšavaju, izdaju... Jedna... Za drugom... Ne znam. Dobro je da je noć, da me niko ne vidi. U trenu sam se setio dragih okica koje me čekaju kod kuće i raduju se dolasku mom i sreća me preplavi među ostalim osećanjima... Znam da se obraduju ponajviše meni, ali poželeh da im kupim brdo poklona...Proklete pare... Zavirite samo na trenutak sa suvozačevog sedišta u zabrinuto, tužno, ali i ponosno laloško lice:
Pesma je prošla, ostavila mene takvog kakvog sam bio, i bi mi žao što nisam saznao ni izvođača, ni ime pesme, koju sam čuo prvi put..
Radosti moje, kada sam je, kao što to obično biva, sasvim slučajno pronašao na internetu...
03/17,2008, at 23:57
Visit vladica
Tomislav Ivčić - Tata vozi polako
03/18,2008, at 00:03
Visit Baladašević
Vladice bre idi u šangarepu, pa naravno da sam saznao posle :) Ali eto, tada nisam znao, ali taj trenutak je bio tako upečatljiv da ću ga još dugo, dugo pamtiti...
03/18,2008, at 00:08
Visit vladica
Bolje u peršun, nekako mi bolja supa od peršuna , a od šargarepe nos požuti :)
Ma znam ja da si saznao, kako bi skinuo pesmu ,ako ne znaš ime pesme :))
Ja to samo potvrđujem ime pesme , jer sam je ja kao klinac slušao :)
03/18,2008, at 00:09
Visit donna
Sada ja neću moći da zaspim. Pokrenuo si u meni lavinu sjećanja. I pomutio osjećanja.
Slikovito dočarano, fantastično.
Dobra ti noć:)
03/18,2008, at 00:23
Visit donna
Morala sam da se vratim i napišem da mi je još u ušima pjesma "Tata kupi mi auto, bicikl i romobil,kupi mi medu i zeku kažem ti da je to sve"
I uvijek vozi polako.
03/18,2008, at 00:27
Visit Baladašević
Donna, laku noć ti želim, hvala što si zavirila... Vladice idi u peršun!!!!
03/18,2008, at 00:30
Visit vladica
Ajde sutra , sad idem u krevet :))) , Laku noć !
03/18,2008, at 00:38
Visit donna
Hvala tebi.
Ugodnu noć
03/18,2008, at 01:19
Visit principessa78
Evo mene da ti se zalim.Ovi tvoji ravnicarski vjetrovi presli u moju kotlinu gdje nikad nije bilo vjetra.Osim ponekad,nevrjeme ko nevrjeme.Al'sad ne prestaje duvati,danima vec.Pokvarila mi se frizura.Prasina mi u kosi.Brkaju mi se misli.Nekakv lim vazda lupa u prozor,ne vidim nacin da ga otkinem.I ledeno mi je.I eno ga opet duva.Daj vidi to,pa vrati ove vjetrove tamo gdje im je mjesto-u ravnicu.
I vozi polakoooo.:)
03/18,2008, at 09:34
Visit domacica
pročitah.
polakoooooo.
ne vozim.
ali, kao da sam bila s tobom.
Prijatno!
03/18,2008, at 10:22
Visit pinokio
Uvek me žacne kad vidim da je neko tako osecajan! Kad god vidim da neko iskreno place'placem i ja! Doživela sam tvoja osecanja kroz tekst i muziku. Zlatan si ti okruglasti cikice! Pa, ne volem te ja zabadava! :))
03/18,2008, at 11:54
Visit bealiever
Dragi moj Baladasevicu, bez tih emocija koje nosis u sebi ne bi bio ti. I verovatno ja ne bih citala ove tvoje dirljive price u kojima toliko uzivam.
Sto se tice soferaja, nemoj zaliti sto ti to nije profesija, ja imam to u svojoj kuci i nije lako ni meni ni deci....ova pesmica i u meni izaziva ista osecanja kao kod tebe...tesko je kada on nije tu...
03/18,2008, at 14:16
Visit tuzna
Znam osecaj...I drago mi je zbog tebe...hvala na pesmi!:**
03/18,2008, at 14:21
Visit tuzna
P.S.Nadam se da je danas bolje...zelim...:**
03/18,2008, at 14:21
Visit biljana
I meni je tako izmamila suze jedna skroz nepoznata pesma...i sad plačem kad god je čujem...zato sam je i izbrisala sa harda...
Deca su luda mala bića...najviše sreće im donosepokloni...i to što veći i u što večem broju...tek kad odrastu malo shvate šta je zaista bitno...valjda je zato detinjstvo bezbrižno...
03/18,2008, at 15:47
Visit sanjarenja56
Iako me više ne čitaš (šmrc, šmrc), ipak ja čitam tebe :) :), i opet si me raznežio, sram te bilo!
03/18,2008, at 19:47
Visit sonatica
Juče si me rasplakao, a danas raznežio..
Veliki pozdrav !!!
03/18,2008, at 20:57
Visit di
Kako si ti bogat covek.
Drago mi je zbog toga i svih okica koje ti toplotu nude svojim pogledima.
03/18,2008, at 21:12
Visit Baladašević
Prinčipesa78, sinoć moje komšije Irižani zaboravili da zatvore kapidžik i eto vetra. Kasno javih da zatvore, te se tako kiša uvuče u ravnicu, a i malo kod vas... Pozdrav, od srceta.
03/18,2008, at 21:15
Visit Baladašević
Domaćice, tužna, hvala vam na lepim rečima. Zaista, o, zaista ne znate koliko mi znači ako vas raspoložim, i ako vam se svide zapisi mojih dana...
03/18,2008, at 21:16
Visit Baladašević
O, pinokio, kakve lepe izjave, šta reći na to, a proviriti iz svetlosti tvojih lepih reči. A ja i dalje...isto...
03/18,2008, at 21:18
Visit Baladašević
Oh, bealiver, hvala na lepim rečima. Hvala na mrvicama sreće koje poklanjaš nepoznatom okruglici, čitajući njegove neočešljane priče. S poštovanjem,
03/18,2008, at 21:20
Visit Baladašević
Draga biljana, onda se vrlo dobro razumemo. Malo me tugom obavija što ne mogu da im kupujem poklone koliko bih hteo... A muzika..Eh, da mi nije nje...
03/18,2008, at 21:21
Visit Baladašević
Sonatice, di, hvala svima od srca, što me uveselite samo pročitavši neku reč moju, i, što je važnije, oraspoložite se malkice...
03/18,2008, at 21:43
Visit sanjarenja56
Pa hvala lepo na preskakanju moje malenkosti. Nije ni to lak sport!