Савршен дан
Онај некадашњи свет и овај… Незамисливо, али су толико различити да не постоје речи за опис појаве. Поменуте, је л`… Новембар одлази с чудним особинама, а мене мисли вратише…. Па… У прошли век…
* * *
Пролеће се тек стидљиво шуњало с Фрушке Горе и наслутом је дотицало дане с почетка једног месеца, који се пролећним зове… У кући где бејасмо сви тада, једна, ако смем рећи а да не буде да се хвалим, симпатична породица, субота, јутро. Најмлађи члан поранио, узврпољио се, скрива узбуђење пред догађај дана. Његов брат, по обичају, задиркује га и провоцира, тата је гледао нешто на телевизији, а мама… Мама је пеглала нешто веша, на чувеном карираном глатком ћебету и чаршаву пребаченом преко истог, а на крају кухињског стола. Слика из живота равничарске породице…
* * *
Дан бледо сив, кишица у траговима није кварила погледе над равницом, врапци се ућутали под стрехама и канда бих се могао опкладити да сам видео једну ласту, негде низ друм…
Срећно, рекоше родитељи на поласку мом, па чак и брат, који је стално баксузирао… С рукама у џеповима, носио сам свој живот и све што сам тада био: средњошколац са безброј симпатија, пуно усамљених ноћи, чежњи небројених! Ничији. И свачији. Жељан љубави више него хлеба насушног… Дан, као сваки други. Сиви и безлични без броја.
* * *
Иза мојих корака дотадашњих, хиљаде рима, углавном тугаљивих, срце пуно драгих девојака, симпатија, од којих је тек можда нека знала за та осећања. Панонски морнар, и даље на курсу без циља и видика копна на хоризонту поздравио је пар комшија успут, покушавајући да стиша срце које је бубњало ритмом треме. Их, рекао сам себи, као да је то не-знам-шта. Јесте испит, али је хоби. Јесте међународно признато, али није ни оцена за тромесечје…
* * *
Негде код цркве, а преко пута моје основне школе, на жици електричног стуба шћућурила се грлица и поздравили смо се погледом. Још једном, рекох, дан, као и сваки други, који је имао у изгледу само славље после (очекивало се) положеног испита, зезање са колегама, вече суботње бесциљног лутања, недељу пред школу и тако редом…
* * *
Ушавши у кабинет поздравио сам се са друговима, почели смо се одмах зезати, професор који нас је спремао је био тако поносан на нас, старно смо били добра група… Очекивали смо почетак испита понављајући још неке "теже" ствари, иако смо претходне недеље, на пробном испиту "растурили" и теорију и праксу… Чекали смо само једну групу која се спремала у суседном месту.
* * *
И тада се родио овај ја, спреман за вечност… У групи која је ушла на врата кабинета, била је и ОНА. Анђео, светлост, смисао, недоживљено до тада и од тада. Сусрет очима у секунди, светови који се преламају, најлепше и најнежније ноте, небројени низ боја, нешто што се не може описати. Нешто на шта човек нема утицај, чини ми се да је и НЕБО славило тога тренутка и дана. Не, не чини ми се, сигуран сам.
Све жеље су испуњене у секунди, све се вратило, све је добило смисао и почео је дан. Дан препун светлости, титраја нежности, у којима се и дан данас купам, као у неугасивом водопаду…Од тога дана ништа се земаљским мерама не може мерити. Дан, који и данас траје, дан када је мој живот добио смисао. Крај дана… не постоји… Само љубав. Чиста, неописива, као и све остало што чини живот мој….
И дан данас сам као хипнотисан и једино што понекад дођем себи, тек да бих јој рекао да је волим…. Или замолим Господа да и на Земљи потраје….овај савршен дан…
Овај пост је ничим изазван, јер нисам прозван био да опишем свој савршен дан међу осталим блогерима, али сам само желео рећи СВИМА да не одустају никад, када трагају! Никад, али никад се не зна где нас судбина чека...
А за све оне који ме, барем на овај начин знају, а желели су да знају како изгледам, па, ако видите овај спот, ја сам некако исти као овај што свира трубу, носи наше лепо одело лалошко и којем се дотична првом обратила, је л`... А да коме би...
Поздрав са салаша свим људима добре воље!
11/29,2009, at 18:30
Visit casper
Bravo za savrsen zivot!!!
Bravo za ljubav!!!
Bravo za srecu!!!
11/29,2009, at 18:34
Visit unajedina
Pozdrav dobrom coveku,tako bogatog uma i plemenite duse.Sudbina je zaista nepredvidiva.Treba ziveti za trenutke koji oduzimaju dah,i koji se pamte.
Lepo je ziveti kao hipnotisan,i sa tako mnogo ljubavi.
11/29,2009, at 18:36
Visit vilabezkrila
ovu pesmu..jedina vilo zivota mog...neko mi je pevao nekada,ne tako davno..nadam se da u njemu postoji jos mrvica ljubavi prema meni i da cu i ja biti njegov smisao kad oluje prodju...Hvala za tekst...vratio mi tracak nade da ljubavi prave postoje i da kad mislis da je izgubljeno mozda i nije..pozdrav od banacanke...
11/29,2009, at 18:43
Visit Baladasevic
Casper, neko drugi ce suditi o svemu tome, ali daleko od toga da je bilo i da ce biti tako lako i prosto i jednostavno. Ali.. Uz ljubav... smesno je i porediti bilo kakve probleme.
Jeste mornar bez mora, ali je na dobrom kursu.
A posada... Divan svet...
Pozdrav iz ravnice
11/29,2009, at 18:46
Visit Baladasevic
Unajedina, u pravu si skroz. U ova vremena... Steta, sto se gasi ovaj film svima, ali i dobro je. Jer sve posle ovoga ce biti drugacije...
Tek zbog toga treba hvatati mrvice vecnosti...
11/29,2009, at 18:47
Visit Baladasevic
Vilo bez krila, a s velikim srcetom... Nadam se da ces jednog dana reci: svo ovo cekanje i lutanje... vredelo je... Jer, veruj, vredi.
Ja sam najstariji bloger i mora mi se verovati!
;)
11/29,2009, at 18:55
Visit vilabezkrila
verujem..moram da verujem inace cu propasti..
11/29,2009, at 19:01
Visit Pinokio
Cesto se i ja setim svojih srednjoskolskih dana kada sam letela nosena ljubavlju. I secam se trenutka kada se rodilo ono sto i sad zivim, pamtim mirise, misli, osmehe...secam se svega kao danas da je. Jos zivi.
I znas, rado ovde svratim da udahnem tvoje reci koje savrseno razumem. Lepo je sto se sretosmo u ovom svetu, pa nek je i virtualan. Ziv mi biJo, druze stari. Prastari :p
11/29,2009, at 19:04
Visit Baladasevic
Pinokio, sretnemo se retko, al` ne propustis koju da reknes na racun mojih MLADIH godina. Koliko se secam, ti mi nekako dodjes matorija? C, c, c. Al` ajd...
Neka je i tebi barem napolak k`o meni, ko zna da li bi izdrzala :)
Pozdrav od srceta!
11/29,2009, at 19:18
Visit mesecina
Шта рећи?
Ево, читам већ пети пут...
Не знам у шта да верујем, коме да верујем. Верујем теби, Сремче. Немају сви то савршенство...само људи огромног срца...ја њему верујем највише. И брига ме ако грешим.
Баш ми је ово чудан дан. Цео ми се свет руши, а онда поново изграђује кад читам ово.
Мало оптимизма не може да ми шкоди, зар не?
11/29,2009, at 19:21
Visit sanjarenja56
Starino blogerska, ne sećam se da li te je neko prozvao, ali se sećam da si podsednji put svratio baš kad sam opisivala savršeni dan...i toliko se rastužio da na sledeće postove nisi imao snage da svratiš?
11/29,2009, at 19:27
Visit Баладашевић
Месечино, сва бол је вредна праве љубави, јер она када дође, више НИКАД НИШТА лоше не може да уследи. Можда у овој епизоди, наиђу болести и туге, али већ иза следећег ћошка, угости вас вечност и срећи краја нема.
Па миша му његовог, зар се не вреди борити за то?
Вреди ли се за ишта друго борити?
Стварно ми је жао што морам чекати тек пролеће па да направим фешту за драге људе, давно испланирану. Да вас видим све, на салашу пријатеља вашег...
Дедер један осмејак за маторог блогера! Фала!
11/29,2009, at 19:30
Visit Баладашевић
Сањарења, ово ћу да прескочим, мислим ово старино. А што се тиче тога, добро ми је да знам ко води прецизну евиденцију долазака, читања и осталог, ако ми кадгод затреба.
Претходних дана сам се рвао (и победио, наравно) са прехладом, и лечио сам се и твојим постовима.
Колико пута треба да кажем да и када не оставим коментар, ја свратим на блог твој.
Поздрав од старине... гунђ гунђ
11/29,2009, at 19:34
Visit sanjarenja56
Ti koji uvek tvrdiš da si najstariji bloger ( a ja ti i verujem, znaš već zašto), koliko puta treba da ti kažem da ne priznajem to lečenje na mojim postovima bez da mi to daš do znanja - komentarom, mejlom, SMS-om ili preko goluba pismonoše, od volje ti način!
11/29,2009, at 19:34
Visit poluuspavanka
Dragi zemljače, hvala što si sa nama podelio svoja lepa sećanja. Hvala i na lepoj poruci da ne treba odustajati.
I ja volem Garavi sokak :)
11/29,2009, at 19:36
Visit mesecina
Баладашевићу...
УВЕК вреди борити се за то. Чак и кад знаш да ћеш изгубити...
За мене си ти драги блогер, никако матори :))
Тешко ми је, али могу за тебе да се насмејем. Искрено, не механички(на то сам ових дана баш навикла).
Месечина се труди да шаље љубав и сигурност свима, у најхладнијим ноћима. Што се нико не сети месечини да пошаље мало земаљске топлине?
11/29,2009, at 19:38
Visit Баладашевић
Ох, Сањарења, извињавам се. Ипак су године у питању. Заборавио сам да морам да испуним форму. Ја не волем форму, више сам за нешто друго, ал` фала на подсећање.
11/29,2009, at 19:40
Visit Баладашевић
Полууспаванко, нисам то ја ништа измислио. Само васиона дише тако, па "преносим образац".
С(п)рдачан поздрав!
11/29,2009, at 19:43
Visit Баладашевић
Месечино, ево ја ти шаљем доброте и позитивних вибрација. Немој се једити. Биће дана и да се једиш. Кад ћеш се заиста једити. Посматрај ово као сусрет наш на путу, и неку интересантну причу да си чула. На путу којем сам ја ишао и који је и мени деловао као ћорсокак. Кад оно, стварно пут којим ретко ко иде. А ЈЕДИНИ доноси спокој. Слушај своје срце и не једи се.
Кад се будемо једаред, Боже здравља, видели на салашу, ондак ће све бити другачије.
Поздрав од срцета!
11/29,2009, at 19:47
Visit sanjarenja56
Dobro, najiskusniji blogeru, oprostiću ti ovog puta, jer znaš da sam slaba na tvoje argumente (iako su ti argumenti slabi). Raspravićemo to na salašu ili Kalemegdanu, jednog dana, a možda i malo pre.
11/29,2009, at 19:56
Visit mesecina
Баладашевићу, велики поздрав од срца и хвала на лепим речима :)
Ово лудо срце увек морам да слушам. И кад треба и кад не треба :)))
11/29,2009, at 20:06
Visit behappy
Кад на твој салаш свратим, све добије боју.
И смисао.
Хвала ти.
Посебан си Баладашевићу.
11/29,2009, at 21:00
Visit mandrak72
Kao i uvijek razveselim se čitajući kako jednostavne stvari dobijaju pun smisao. Savršeni dan je svaki dan ako znamo šta želimo.
A ljubav. Ih. Ona je i tačka na i. Ona je sve.
pozdrav
11/29,2009, at 21:05
Visit AnaM
Savršen život je radovati se životu sa nekim ko te voli i koga voliš
Jednostavnot sreće je trenutak kad osmehom dobijemo sve:))dajući na isti način sve:))
11/29,2009, at 21:23
Visit Baladasevic
Sanjarenja, na Kalemegdanu, samo da malkice otopli. Ili da mi otopli u novcaniku :)
11/29,2009, at 21:25
Visit Baladasevic
Mesecino, moras slusati, jer ipak... radi se "samo" o tvom zivotu. A nemoj ga i ti upropastiti, kao velika vecina..
Veruj mi da ima isto toliko pripadnika ruznog pola koji slicno razmisljaju. Podesi bolje nisanske sprave i kad dodje vreme, oteraj ego sto dalje od sebe.
Pozdrav!
11/29,2009, at 21:26
Visit Баладашевић
Мандраче, мислим да и ти знаш део тајне. Највеће ствари, или једноставно, ствари које једино вреде - тако су просте!
Поздрав драгом, непознатом пријатељу!
11/29,2009, at 22:06
Visit pricalica
Радујем се бајкама на којима се ради и верујем у њих, јер богомудри народ не би их писао нити себе трошио на нешто што не постоји и у шта не верује. За нас, децу, права је радост, духовна пре свега, видети истинитост и потврду чуда. Па нека траје, драги пријатељу. А причалица наставља за својом дугом, у потрази за својом бајком.
Срдачан ти поздрав!***
11/29,2009, at 22:35
Visit Баладашевић
Причалице, твоја посета ме увек посебно обрадује, али и ти си овде увек добродошла. Млого се разумемо. Сад, остаје само да мало пожуриш, ако већ не живиш своју бајку, да кренеш.
С поштовањем,
12/06,2009, at 20:37
Visit bokikojic
Interesantni oblaci :=))
12/11,2009, at 23:42
Visit biljana
Uzvraćam pozdrav! Kao i uvek, lepo je videti te i čitati tvoje redove koji ostavljaju bez komentara.
12/12,2009, at 00:54
Visit Baladasevic
Biljana drago mi je da te vidim ponovo. Nadam se da zemaljski dani teku lepo...
Pozdrav od srceta!
12/12,2009, at 01:18
Visit nesanica
Ne znam da li ces mi verovati ali poslednja 3 sata sedim i citam tvoje postove od pocetka (obzirom da sam se kasnije pojavila na blogu) i moram ti reci...ODUSEVLJENA SAM ! Pozdrav veliki za tebe :)
12/12,2009, at 09:39
Visit Баладашевић
Несанице, ау, па шта рећи? Жао ми је што сам те задржао да не спаваш, ал` ко велим субота је, па се може мало дуже спавати, је л`...
Хвала на комплименту, осећам се мало непријатно, али ако је измамљен барем неки осмех, уздах, лепо осећање или сећање, онда ми се срце радује!
Хвала! Поздрав из равнице!
12/20,2009, at 19:25
Visit behappy
http://behappy.blog.rs/blog/behappy/generalna/2009/12/11/blogeri-svi-ovamo
svrati...:D