Ufotvorine

Često kad pričam sa prijateljima, koji me poznaju, pričam kako će izgledati jedna daleka jesen, kad se preselim na nebeske njive... Za taj dan kod svetog Petra pristigli već će odavno krenuti stazama svojim, a ja ću u poslednjem trenuku vikati, čekajte, kasnim, kasniiiim...

Molim vas! Preskočite priče ono o organizovanju vremena, o planiranju rasporeda... Jednostavno, to kod mene ne funkcioniše i gotovo. Ne zato što se, recimo, spremam dugo kada negde idem, jer se ne spremam, već što kao radoznali blizanac, sve želim da vidim, svuda da stignem. Zato već duže vreme kada (Dalje)

Dragi moji nepoznati posetioci dela dnevnika koji je za javnost... Pogotovo oni koji se nalaze u fazi traženja svoje zagubljene druge polovine, vi koji živite život na polak, i svi ostali... Poneka kap kiše na neki čudan način samo ulepša ovo subotnje veče. Sećanje slučajno svratilo na listove i ovog lista dnevnika. Kadgod behu subotnje večeri, čekalo se da se "izađe" i sve je bilo nekako opušteno i radosno. Zagubljen negde u svom svetu, teško sam se uklapao u svakidašnje odlaske na popularna mesta u  (Dalje)

Umoran dan, umoran kraj nedelje, silan belosvetski hor poslovnih saradnika širom globusa, dok ostaje iza mene, umoran se i ja kući vraćam, pomalo kasno, ali na vreme... Odmora željan, utišavam se uz kazaljke sata koje će se sklopiti i na trenutak sakriti vreme. Na trenutak me podsetiti na zavičaj, iznedriće rime, znam i (Dalje)

Srećom me safatao posao ovih dana pa ne stižem da dignem glavu, a i bolje je. Izmileli spsOVCI i gledam onog krmka kako je sav zadrigao i pun sebe, kao, aha, sad ćete videti. E, zemljo moja, tugo moja. Dokle ćemo da zavisimo od manjine, sam Bog zna. Valjda će imati toliko glasova dok su još živi njihovi penzioneri. U mojoj varoši opet stari-novi predsednik opštine. Odlično, mislim se, još četiri godine će najbolji đaci dobijati (Dalje)

Drage moje blogerke i dragi moji blogeri, izmileo Maj mesec, pa i mene poslovi opseli sa svih strana. Pošto sam decu oterao u krevet zapretivši im da ću im pustiti da gledaju Isidoru Bjelicu, umoran od celodnevnog posla, samo poželeh da vas pozdravim, znajući da se ne ljutite što me staze životne odvedoše negde drugde... Što me sive ceste opet zovu u daljine... Večiti putnik u meni se budi, uspavan posle (Dalje)

Došlo je vreme kada smo s tugom posmatrali vojnike martovske klase kako jedan po jedan odlaze kućama. Bilo je vrlo interesantno videti ih u civilnom odelu, jer od prvog dana smo ih viđali samo u sivo-maslinastom. To nam je vraćalo slike i sećanja, da civilni život i dalje postoji i da ćemo se i mi, jednoga dana, naći sa druge strane kapije... Dolazili su novi, mladi vojnici, martovske nove klase, i izgledali su isto onako pogubljeno i preplašeno donekle, kao i mi kada smo stizali... Od nas koji smo postali desetari, svako je dobio nekolicinu vojnika da bi formirao svoje odeljenje. I tu je došlo (Dalje)

Ušla je u sobu po ko zna koji put, kao da ulazi u neki drugi svet. Kako bi prekoračila zamišljenu liniju praga, srce joj se ledenim dahom stezalo i sva njena osećanja bi se uzburkala i morala je da radi ono što nije volela. Glumila je. Svu svoju snagu koristila je da se prikaže u lepom svetlu, kao da je sve u redu, da je sve dobro. Tog dana, dok je u svojoj ruci držala izboranu i starački mršavu ruku svog prijatelja, učinilo joj se (Dalje)

Drage moje blogerke i blogeri, želim večeras sa vama da podelim neka svoja iskustva. Dugo godina se borim sa svakakvim problemima koje imaju kompjuteri te ću ovako fino i lepo, kako ja umem (čitaj: zbrda-zdola) da vam, nadam se, pomognem, svojim savetima. Imajte u vidu da je najveći problem sa kompjuterima danas - virusi! Do dana današnjeg ne postoji ni jedan kojeg nisam uspeo da sredim, kako tako, al'  (Dalje)

Mojoj dragoj kolezinici, sa pokličom "umem i ja!!". Kad ona može da piše kao ON, mogao sam i ja kao ONA. Priča s početka devedesetih...

Avgust je još odjekivao u noći, nestajući negde za udaljenim planinama. Vazduh je konačno donosio noćno osveženje i radost se slivala zajedno s predahom od dnevne žege tih kasnih dana leta. Te večeri me je sve tako neopisivo odmaralo i opuštalo, sakupljala sam sve mirise trava u polju, sve zvuke, i one najtiše zvuke prirode u dušu svoju, kao u herbarijum, da ih čuvam za neke dane koji će, znam, biti (Dalje)

Podstaknut pisanjem jedne meni drage blogerke, prekopao sam po cedeJovima i naišao na stare pesme, od pre jedno 15-18 godina. Ovo što će uslediti je pisano za "ličnu upotrebu", ali mi se večeras učinilo zanimljivim, pa k'o velim, možda se i vama učini interesantnim. Rime su vrlo ozbiljne, kao uostalom i (Dalje)

Drage moje blogerke i blogeri, evo danas, sasvim slučajno, na Đurđevdan, pojavio se i ugledao svetlo dana, post moje malenkosti sa brojem 100. Kao i uvek čestitke primam samo uz uplate na žiro račun, ili dopune sms kredita veće od 500 Dinara. :) Malo će zvučati bezveze, ali pošto je ionako sve što ja napišem u svoj dnevnik, a vi virnete preko ramena, bezveze, neka bude tako. Želim da vam čestitam na živcima, na strpljenju, a ponajviše na tome što me, eto, trpite svo ovo vreme. (Dalje)

Iza uspešnog čoveka stoji žena. Ako ste u prvi mah pomislili da je tačno, NIJE. Ako je čovek USPEŠAN, žena može samo da stoji PORED njega. Živim za onaj dan kada će ljudi biti ravnopravni, svuda i uvek, bez obzira na sve. Valjda zato što sam i ja vaspitan tako - da postoje samo dve vrste ljudi na svetu - dobri i zli (loši). I to je tako bilo, i tako će i biti (još neko vreme samo). Svaki dan se susrećem sa nepravdom po pitanju polne diskriminacije i to mi mnogo smeta. Na Balkanu je najlakše (Dalje)