Ma bilo koji dan...

Published on 09:51, 06/08,2017

Iz nekog čudnog razloga, klipovi "ne rade".

(https://www.youtube.com/watch?v=YKsksDrZs8s)

 Iz drugog čudnog razloga................


Još jedna moja slika - za novopridošle

Published on 20:11, 03/19,2011

 

 

Neka skriveno ostane subotnjim danom ono o meni, ko sam ikakav sam – za pridošlice na mom salašu. Još jedna moja slika - da se bolje upoznamo.

Ukratko… :

 

 

 Met you by surprise, I didn't realize

That my life would change forever
Saw you standing there, I didn't know I cared
There was something special in the air.

Dreams are my reality
The only real kind of real fantasy
Illusions are a common thing
I try to live in dreams
It seems as if it's meant to be.

Dreams are my reality
A different kind of reality
I dream of loving in the night
And loving seems alright
Although it's only (Dalje)


Tako običan dan, s kraja proleća...

Published on 20:11, 03/17,2011

Postoje tako dani ispunjeni nekim lošim energijama, pa malo malo od nekog čuješ da ga boli glava, da mu se nije ustajalo iz kreveta, da je na poslu bilo nepodnošljivo i tako redom... Ni današnji dan se nije Bog-zna-kako primio. Srećom, tamo prema Fruškoj gori, na kraju voćnjaka prostire se pogled za odmaranje duše. Koliko puta sam stajao tu, zagledan u dane koji dolaze, vremena koja se ponekad u bezbrižnoj dečijoj igri sastanu pod starim orahom i namah sve postane jasno, jednostavno i vrlo razumljivo...

Popodne su oblaci kvasili moju planinu, magla se uvijala oko prizora u daljini, dok su se u vazduhu mešali mirisi odlazeće zime i dolazećeg proleća... Osluškujem prirodu, spremna je da krene na prvi mig sunca, čitavi svetovi koji dremuckaju pod zemljom sanjaju kako ih sunce miluje s prvih dana proleća.

Salaš raščupan drema pod kišobranom ravničarskim i kao bekrija koji je dugo spavao, sprema se za umivanje i za žagor komšiluka i putnika namernika. Sve je tako izvesno, pomislim uvek zašto ljudi previše komplikuju, mudruju, kada su zapisi prirode svuda, u svakoj travki, u svakom komadiću preorane zemlje, u svakoj kapi koja pada sa starog duda na moje lice...

Zatvorim oči na trenutak, slušajući ritmičko dobovanje kišnih kapi, sećajući se budućnosti... Niz letnji kaljavi put u daljini odjekuju koraci detinjstva, čuje se zvonce bicikla i dozivanje vesele družine koja se vraćala sa hokeja na ledu, na obližnjoj zaleđenoj bari.... Smenjuju se slike raznorazne, u vremenima koja su se skupila pred očima ovog laloša...

* * * 

Razmišljam kako bi ovo bio samo još jedan dosadan, siv, običan, skoro nikakav dan. Da nije Nje i topline boja i svetova koje je donela meni, gorepomenutom običnom lalošu. I zahvaljujem se kao i svaki dan što moj život neće uludo proći, što imam prilike da uživam u svakoj sitnici, svakom trenutku, osećanju i sećanju...

Pa prekidam misli i sličice skupljam u džepove srca, ni inspiracija mi se danas ne prima. I po ko zna koji put, izgubiću se u jednim toplim očima, šćućuriti i dočekati (bolje) sutra...


Svakakvih razloga pod kapom nebeskom...

Published on 20:11, 03/16,2011

nomad me sreo moj stari drug, Stanko….

 - Je li, Budalaševiću, a što si ti tako blesav?

Malo me je zatekao pitanjem, ali mi se odgovor brzo pojaviou glavi, i mene samog začudivši kako o toem nisam ni razmišljao, valjda nebrinući se sopstvenim osobinama, nedostacima, čovek retko o tome i razmišlja…

 - A kako bi ti živeo da si zaljubljen u Miss Universe, Misssvega lepog, dobrote i večnosti, da imaš Smisao na dohvat ruke i svašta neštotako lepo, da imaš beskrajnu inspiraciju i da svaki tvoj kvant postojanja zablentavljen ljubavlju odiše?

Tu prekidoh, da ne udavim čoveka, i poslah Joj sms, s dve obično-neobične reči. Nikad dosta tog.

Iako Ona to dobro zna…....

 

 


Савршен дан

Published on 18:18, 11/29,2009

Онај некадашњи свет и овај… Незамисливо, али су толико различити да не постоје речи за опис појаве. Поменуте, је л`… Новембар одлази с чудним особинама, а мене мисли вратише…. Па… У прошли век…

 * * *

Пролеће се тек стидљиво шуњало с Фрушке Горе и наслутом је дотицало дане с почетка једног месеца, који се пролећним зове… У кући где бејасмо сви тада, једна, ако смем рећи а да не буде да се хвалим, симпатична породица, субота, јутро. Најмлађи члан поранио, узврпољио се, скрива (Dalje)


Јесења кап

Published on 21:21, 11/14,2009

Над уснулом равницом јесен дише…

Понеки лист још с влагом се бори

Ноћ на топлоту дрва мирише

Предајућ` суботу новој зори…

  (Dalje)


Jesenji trenuci

Published on 11:59, 11/03,2009

Рекох драгој особи да ћу покушати да испостујем нешто, па ће тако и бити. Само покушај…

 

Комадић јесени број 25417

 

Телеком обојци Телеком опанци има нову акцију, три броја за 299 Динара. Искрено, увек ме је једило што стављаду цене са тим 99 на крају. Али, народ је  (Dalje)


Šorovi se lišćem pune...

Published on 20:09, 09/25,2009

S prvim jesenjim vetrovima evo i mene u starom šoru, pa, kao što je red, da pozdravim sve znane i neznane... Ne volem ovo vreme pa sam malo iziš'o u narod. Valja se, kažu. Dugo se već zanimam nekim poslovima koji mi oduzimaju puno vremena, ali, o tom drugom zgodom...

Zagledan kroz crvenkasto šarenilo voćnjaka i mirisno magličasto polegla polja kukuruza ka Fruškoj Gori, mirisima u vazduhu prizvah mi pregršt sećanja, raznoraznih... Ne volem jesen. Svaku jesen dočekam na barikadama, kao sa najljućim neprijateljem da se borim. Svud oko mene  (Dalje)


Ponekad poželim da ti kažem...

Published on 15:16, 07/08,2009

Zastanem kadgod zagledan u šarenilo plavetnog neba na horizontu pred sumrak... 

Ravnica se razbaškari u pogledu sanjivog dečaka i učini se da je vreme nakratko zastalo, privukavši sebi sve bliske i daleke događaje, sa obe strane - iz prošlosti i budućnosti. I ne samo komadiće vremena, već i deliće epoha i života koji su se uklapali u tu veličanstvenu slagalicu beskraja...

U pomenutim plavetnim krajevima dana poželim da  (Dalje)


Subota veče

Published on 23:19, 06/13,2009

Pod mesečinom salaš mi spava
nežno se njiše lišće dudova
negde daleko kraj ljuljuškavog splava
Dunav se šunja između sprudova...

* * *

Mesec je belilo po (Dalje)


Dobra Vam noć, prijatelji… (ponovo)…

Published on 23:16, 06/08,2009

Okrenula se ova planeta još jedan krug, a kao da ni primetio nisam. Do mog salaša danas dopreše zvuci i žagor udaljeni od nekih dragih ljudi i od dobronamernih putnika namernika. Pa, dobro mi došli! Ne zamer'te meni koji furtom kasni, pa eto i na proslavu rođendana svog. Radi se mlogo, što reče digod jedno "casperasto" devojče, velik salaš, treba sve obići, a pretislo sa svih strana.

Miriše beli krin i dušu lalošku puni, ulice se okitile mirisom lipa a na mom salašu pored oraja centralno mesto zauzima rušt, to vam je krupna i preslatka trešnja, sve bez podstanara, plodova veličine petodinaraca. Pa izvol'te se poslužiti. Pozdravljam o'ma sve ljude dobre volje, kanda ću tek sutra poimence, a sad bih preš'o sa reči na jela.

Izvolte se poslužiti, sos, paradajz, krompir baren, fine šnicle k'o promincle (a i one su se zaturile tu negdi), podvarak sa ćuretinom, pa dimljena ćuretina pa sušena, pa pečena, pa piletina na tri načina, salata raznoraznih, od kojekakvih friških plodova, pohovane tikvice (e, to obavezno probajte), ostalo nešto i šunke i kobasica suvih i svašta nešto, ne bi' mog'o sad do kraja sve da izdivanim šta već svega ima, a ni do tronti nismo došli. A Boga mi, ima i njih, sa sve meni najdražom, plazmatičnom trontom.

Jes' da je kasno, al' ja bih opet malk'o zapev'o…



A ove reči što kažedu "dokle god na toj planeti, kraljica si moja ti, za sreću mi treba malo, malo tvoje ljubavi" se odnose, je l' te… na ovo garavo devojče što pokušava da bude dobra domaćica na velikom salašu… vojvođanskom…

Ne zamer'te na kratkoći i brzini, nego, priva'tite se… Čega bilo. Ja l' sesti pod oraj, pa glediti u Frušku Goru, ja l' pod rušt onaj, opisani pa grickati s uživanjem, il' kraj bunara starog jesti tronte i piti ledene vode… Samo mi večeras, il' celi dan uftorka (sutra/danas) bu'te veseli….

Sve vas vole vaš lokalni dobošar


 


Kap iz davnina...

Published on 17:17, 03/12,2009

(skraćena verzija)

 

Noć se već uveliko spustila na šorove i sokake, i u nekom neobičnom miru, čuli su se samo zrikavci i udaljeni hor žaba, daleko prema Velikom Bečkereku. Srce mu je udaralo i htelo da iskoči iz grudi u slatkom iščekivanju. Koliko je želeo da je sretne, toliko se brinuo šta će njeni reći ako samo i naslute da se iskrala iz kuće ne bi li se srela sa njim, sa njenim Dimitrijem. Osluškivao je svaki šušanj i na kraju spazio (Dalje)


1 2 3 4 5 6 7 8 9 10  Sledeći»