Sećanja s jedne davne ekskurzije...
Autobus se veselo ljuljuškao, noseći nas i par susednih odeljenja put nekih novih gradova, još neviđenih. Radost zbog opuštene atmosfere i putovanja sa nastavnicima. Ima li u susednom razredu koja lepojka za mene, pitao sam se. Vrlo hrabro od mene. Bucko razreda, čovek sa... ovaj, dete sa samo jednom željom, da nađem neku osobu lepog pola koja će me saslušati, s kojom ću pričati, ma, samo da budemo jako dobri prijatelji...
Po milion puta otpevane "zelene oči" i ostale "ekskurzijske pesme" orile su se pomešane sa smehom i galamom...
Predveče stižemo na odredište, onda ono klasično, smeštanje po sobama, raspakivanje stvari, obavezna večera (kojoj sam se uvek radovao, ne zbog kila, već zbog putovanja, jer nisam jeo ništa od početka putovanja, dok su ostali počinjali sa žderanjem čim bi seli na sedište autobusa. Ni do dan danas nisam otkrio tu čudnu vezu) i nakon toga "izlazak". Interesantan beše samo neki kafić (to je u ono vreme bilo čudo) i neki objekat pri hotelu, kako li da ga krstim, ne znam ni sam.
A Sutjeska... Eeee.. Priča za sebe. Hladna, bistra, relativno brza. Okoliš predivan, drveni mostići, brvnare i brvnarice rasute uokolo, stolovi od drveta, oblice kao stolice, i, nikad zaboravljeno jedno prelepo šetalište, pored kojeg, i dan danas mi se čini, rastu neke čudne biljke i vise - lijane!
Već se dosta sveta skupilo i iz naših škola i od kojekude, i krenuo sam sa društvom, tj. sa par drugova u šetnju. U glavi, ali oduvek, neke filmske priče, ljubavni zapleti sa UVEK srećnim krajem. Kao sreli su (smo) se na ekskurziji, ona iz Bog-te-pita-odakle, on iz ravnice, sreli se, zavoleli....
Šta da radim, takve mi misli bile uvek. Naravno, bezuspešni pokušaji da se zbližim sa nekom od lepojki nastavljali su se i ovde, zašto bi bilo gde bilo drugačije... :( I dan danas mi nekako tugaljivo kada se setim te slike. Društvo koje je "pokupilo" neke "ženske", već se poopijalo (nikad nisam, do dana današnjeg takođe, shvatao taj 'običaj')... i već kasno uveče (tada je kasno značilo termin PRE 24h) stajao sam na jednom drvenom mostiću, ispod mene sutjeska, pored mene samo tišina prekidana tihim žuborenjem vode i verni pratilac mojih tugovanki - Mesec.
I kao i stotine puta do sada, samo moje šarene misli. Zamišljao sam da je ONA tu. Neka "ona", koja bi razvejala moju tugu. Zamišljam je kako stoji tu, znam samo da je devojčica ;) pričam joj kako mi je draga, opisujem joj ovo predivno veče, pričamo o životu, prolaznosti svega, ma... hiljade priča koje mi se roje u glavi. A ako bi me još dodirnula, naslonila ruku svoju na moje rame, "umro" bih od sreće. Znam da bih se zaljubio u nju svim srcem, znam da bi osetila tu radost, da bi znala da je POSEBNA. Prenu me iz slatkih sanjarenja krik neke noćne ptice i krenuh prema sobi, sa rukama u džepovima, jer već je postalo dobrano hladnjikavo... Sam... Iz obližnjeg kafića čula se muzika, poneki zalutali učenik se poput mene vraćao do svoje sobe...
I opet onaj mir, tišina i vedro noćno nebo, oštar miris svežine i sasvim, sasvim slučajno (?) jedan predivni meteor, kao u filmu, zapara nebo. Nisam čekao ni trenutka, poželeo sam, pa... bolje bi bilo reći ZAVAPIO sam želju, toliko svojstvenu u tom uzrastu... Poželeo sam da ne budem SAM. Da se i meni desi sreća u vidu neke osobe lepog pola... Uveravao sam sebe da to mora tako, da za svakog postoji neko, zamišljajući taj život, taj prelepi život, dok sam ulazio u toplinu svoje sobe gde su drugari već skoro pozaspali... Još jedna tužna noć, pomislio sam, pokrivajući se ćebetom i razmišljajući o mojoj simpatiji. Nedostižnoj, naravno. Simpatija sam uvek imao, i sve je bilo jednostrano, nažalost... I bio sam ljubomoran na neke, koji su već postali "rukovodioci", tj. vodili su se za ruke, a neke od njih videh i u toku večeri. Laku noć tugo...
A onda se u mom životu pojavila mala garava. Posle mnogo godina, shvatio sam da je ona bila na onom mostiću, da je čula moj neizgovoren razgovor i da me je čuvala od nekih staza. Da ne zalutam....
03/19,2008, at 23:42
Visit mandrak72
svaka ti čast, nisi jedini koji je to sve na taj način doživljavao, nađoh i ja slatku malu garavu, ona mi podari dva anđela, a jedan od anđela rodila je na svoj rođendan 23.03., najljepši mogući poklon kaže mi
moja mala garava
03/20,2008, at 00:12
Visit donna
Lijepo, kao i uvjek. Prepuno slika i slika i slika i ko da čujem kako huči Sutjeska.
03/20,2008, at 00:26
Visit Baladašević
Znači mandrače uskoro će joj rođendan. Zamisli, i moja mala garava je rođena 23-eg. Ali ne Marta ;) Sinoć ti meni požele laku noć, večeras ja tebi...
03/20,2008, at 00:27
Visit Baladašević
Eh, draga donna, evo večeras sasvim nenadano ta će me slika odvesti tamo, u ono vreme, da mi malo bude drago što nisam više ni sam ni tužan. Laku noć draga devojko...
03/20,2008, at 00:43
Visit mladiluk
Dobra priča, Baladaševiću. Vratio si me u 1990. godinu kad sam bio na istom mjestu. U pitanju je bila ekskurzija, da.
03/20,2008, at 08:06
Visit vladica
Zanimljivo , da moje ekskurzije nisu išle tamo , već smo obilazili gradove u SFRJ. Loše su mi ekskurzije , tako da ih nešto preterano i ne pamtim. Tvoju ću iz ove priče pamtiti.
03/20,2008, at 08:07
Visit sanjarenja56
Eh, Baladašević, naježio si me svojim uspomenama. Vidim, naglasio si sanjarenja. Sutjeska i mene vezuje slično, mislim da znam i na koji mostić misliš, ali i vidim da si bolje od mene zaželeo želju kad je meteor proleteo. Tebi je želja donela malu garavu, tamo si je i nacrtao, Bog ti je samo poslao po tvom nacrtu. Izgleda da sam ja propustila šansu da iskoristim tu nebesku vezu. možda u nekom drugom životu, ako dođem opet na Sutjesku, ispravim grešku...
03/20,2008, at 08:10
Visit sanjarenja56
U to vreme bila sam aktivista i čitave godine birali smo najaktivnije omladince, pa bi za nagradu dobili boravak na Tjentištu, Sutjesci. Delovalo je veoma stimulativno, pa nije bilo lako odabrati najbolje...Nezaboravna sećanja.
03/20,2008, at 09:19
Visit Baladašević
Mladi luku, možda smo istim stazama hodali, ko zna. Nadam se da si se barem ti bolje proveo.
03/20,2008, at 09:25
Visit Baladašević
Vladice meni je isto jako žao što ne pamtim te ekskurzije onako kako bih trebao. Baš smo bili klinci i detinjasti, a išli smo na lepa mesta. Btw, Tjentište JESTE u ex SFRJ. :p
03/20,2008, at 09:28
Visit Baladašević
Eh, Sanjarenja draga, jeste, prepoznala si se :) Tebe sam se setio dok sam pisao...A koliko sam samo želja uz meteore poželeo...Eeee.. Posle jedne od njih, tek, više ništa nije bilo isto...aktivisto... :*
03/20,2008, at 10:14
Visit domacica
pamtim i ja Sutjesku, Tjentište, predivne trenutke uz zelenu reku i neke početke romantike.čak i sa ove razdaljine deluju da se osetim kao u snu.
a kometa...
e, nije je bilo tog proleća...
ali me zato od jutros posetila.
Prijatno!
P.S.Odaj tajnu kako si uspeo da te google stavi na početak?
03/20,2008, at 10:45
Visit Baladašević
Domaćice, ne znam o čemu pričaš u vezi sa googletom. Ali nema veze, da jednom i ja negde budem prvi, lep je osećaj, šta god. Nadam se, ne po lošem. Ima mnogo mesta na koje sam išao i na koja bih sad voleo ponovo da odem, pa makar i sa svojim bivšim razredom :) Zamisli te lepote tek...
03/20,2008, at 10:50
Visit domacica
@baladašević, ne mogu da verujem da nisi video slova O u znaku "gugleta"!
a neka mesta posetiti sa starim društvom, e to bi bio pravi "kalambur".
već vidim kako pevam Po šumama i gorama po direktivi razredne i ponešto od Beatles-a po želji svih ostalih.
Prijatno!
03/20,2008, at 10:52
Visit pinokio
Sve si nas, izgleda, vratio u proslost i sopstvene uspomene. Meni je na ekskurzijama bilo vazno samo da se zevzecim i glupiram, da se smejem, pevam...nisam umela da razmisljam o onim varijantama rukovodjenja. Dugo sam ja bila DETE. Veoma cesto pomislim da sam ja i sada jedno matoro dete!
Ali, kad malo poodrastoh, moj garavi(inace moj najbolji drug) mi rece da me voli od kako zna za sebe( i mene). I tu mi bese pocetak i kraj!Kraj koji jos traje! I neka vecno traje! :))
03/20,2008, at 10:56
Visit Baladašević
Domaćice, nisam znao da si mislila na nas, Lale. Pa mi smo svuda na dobrom glasu. :) Da, da, zaboravio sam da napomenem i te "partizanske" ekskurzijske pesme...
03/20,2008, at 10:57
Visit Baladašević
Jeste pinokio, zato i kažem da mi je žao što smo propustili da naučimo i upijemo u sebe mnogo lepih stvari, koje smo slušali onako bez ikakve pažnje. A kraj ne spominji, to je jako ružna reč. Ne volem je.
03/20,2008, at 11:49
Visit siljka
I sama sam se cesto pitala da nije svrha ekskurzije navaliti na slatkise i grickalice cim sednes u autobus? Dobro je,nisam samo ja to primetila! Mada sam primenjivala-kako svi tako i ja!
03/20,2008, at 11:52
Visit Baladašević
Nisam razumeo, pogotovo tada, kada smo za džabe :) mogli da upoznajemo stvarne lepote one lepe zemlje. A o žderanju nemam reči. Možda ima nečega u tome? Neki vid stresa, uzbuđenja, šta li? Ja sam, nažalost, prelazio na klopu tek uveče :( ljubomorno gledajući tokom dana kako škoski i školske proždiru tone hrane :)
03/20,2008, at 13:50
Visit tuzna
Auh...bas lepo...Uzivela sam se i nauzivala..A slucaj isti...za dve nedelje ekskurzija...samo da bude meteora...:***
03/20,2008, at 14:18
Visit Baladasevic
Lako je tebi tuzna. I mlada i lepa i vesela... Ides da pravis uspomene... Eh....
03/20,2008, at 14:24
Visit veselica
E dragi moj sanjaru...Imaces ti jos dosta prilika da napravis uspomene...Veruj mi...
03/20,2008, at 14:32
Visit believer
"Bucko razreda":), kako lepo receno. Romanticar u dusi, to si ti. Nije samo zvezda padalica zasluzna za malu garavu, vec ti, tvoj nacin zivljenja, tvoje reci, misli, pa cak i onaj kamicak na koji si se spopleo kada si se te veceri vracao u sobu:) Sve je zasluzno za tvoju srecu pa cak i lijane na zaboravljenoj stazi i oni drugi "rukovodioci" kako ih ti zoves... Zvezda ti je samo obasjala put kojim ides i malu garavu navela na tvoju stranu.
03/20,2008, at 19:17
Visit biljana
Meni su ekskurzije uglavnom prolazile u tome što sam se sa društvom provodila do kasnih jutarnjih sati. Valjda mi je bilo dosta samoće i razgovora sa zvezdama u spavaćoj sobi, pa sam date prilike provoda iskorišćavala najbolje što sam mogla...
03/20,2008, at 19:46
Visit Baladašević
Ah, vi devojke... Nikad nećete razumeti kako je to... VI ste te koje birate i nema nijednog koji će ostati ravnodušan na vaše tajne signale, poruke i sl. 'Ajde molim vas...
03/20,2008, at 22:43
Visit Darko
Stvarno dobro opisano i napisano.
I nekako me podsjeća na moju prošlost, samo o tom nisam pisao. Al evo ovdje puno sličnosti, i slikovito si to dočarao. "Bealiver" mi namignula na ovaj tekst, i bilo je vredno doći...
Pozdrav
03/20,2008, at 22:52
Visit Baladašević
Hvala Darko, drago mi je što se nisi razočarao. A i kako bi, kad je tu bealiver. Sil(n)a je ona.. :) Beše neko vreme pošteno...