Ufotvorine

Postoje tako dani ispunjeni nekim lošim energijama, pa malo malo od nekog čuješ da ga boli glava, da mu se nije ustajalo iz kreveta, da je na poslu bilo nepodnošljivo i tako redom... Ni današnji dan se nije Bog-zna-kako primio. Srećom, tamo prema Fruškoj gori, na kraju voćnjaka prostire se pogled za odmaranje duše. Koliko puta sam stajao tu, zagledan u dane koji dolaze, vremena koja se ponekad u bezbrižnoj dečijoj igri sastanu pod starim orahom i namah sve postane jasno, jednostavno i vrlo razumljivo...

Popodne su oblaci kvasili moju planinu, magla se uvijala oko prizora u daljini, dok su se u vazduhu mešali mirisi odlazeće zime i dolazećeg proleća... Osluškujem prirodu, spremna je da krene na prvi mig sunca, čitavi svetovi koji dremuckaju pod zemljom sanjaju kako ih sunce miluje s prvih dana proleća.

Salaš raščupan drema pod kišobranom ravničarskim i kao bekrija koji je dugo spavao, sprema se za umivanje i za žagor komšiluka i putnika namernika. Sve je tako izvesno, pomislim uvek zašto ljudi previše komplikuju, mudruju, kada su zapisi prirode svuda, u svakoj travki, u svakom komadiću preorane zemlje, u svakoj kapi koja pada sa starog duda na moje lice...

Zatvorim oči na trenutak, slušajući ritmičko dobovanje kišnih kapi, sećajući se budućnosti... Niz letnji kaljavi put u daljini odjekuju koraci detinjstva, čuje se zvonce bicikla i dozivanje vesele družine koja se vraćala sa hokeja na ledu, na obližnjoj zaleđenoj bari.... Smenjuju se slike raznorazne, u vremenima koja su se skupila pred očima ovog laloša...

* * * 

Razmišljam kako bi ovo bio samo još jedan dosadan, siv, običan, skoro nikakav dan. Da nije Nje i topline boja i svetova koje je donela meni, gorepomenutom običnom lalošu. I zahvaljujem se kao i svaki dan što moj život neće uludo proći, što imam prilike da uživam u svakoj sitnici, svakom trenutku, osećanju i sećanju...

Pa prekidam misli i sličice skupljam u džepove srca, ni inspiracija mi se danas ne prima. I po ko zna koji put, izgubiću se u jednim toplim očima, šćućuriti i dočekati (bolje) sutra...

nomad me sreo moj stari drug, Stanko….

 - Je li, Budalaševiću, a što si ti tako blesav?

Malo me je zatekao pitanjem, ali mi se odgovor brzo pojaviou glavi, i mene samog začudivši kako o toem nisam ni razmišljao, valjda nebrinući se sopstvenim osobinama, nedostacima, čovek retko o tome i razmišlja…

 - A kako bi ti živeo da si zaljubljen u Miss Universe, Misssvega lepog, dobrote i večnosti, da imaš Smisao na dohvat ruke i svašta neštotako lepo, da imaš beskrajnu inspiraciju i da svaki tvoj kvant postojanja zablentavljen ljubavlju odiše?

Tu prekidoh, da ne udavim čoveka, i poslah Joj sms, s dve obično-neobične reči. Nikad dosta tog.

Iako Ona to dobro zna…....

Dobar dan kasti, vascelom svetu blogolikom, posebno onima koji me se (još) sećaju. Svratih malo na staro odmorište da pozdravim drage ljude, one kojih se sećam, pa i ove nove. Mnogi su mi ostali u sećanju lepom, i zimus sam na salašu dok je vatrica pucketala u furuni, premetao po mislima kojekakve doživljaje, uglavnom lepe, one loše preskakah… Odnelo me vreme i poslovi, za ove zanimacije stvarno treba biti dokon, je l’ te… Ne kažem da je ovo gubljenje vremena, jaaako lepog sveta ima, je l’… Al’ treba štagod i raditi…..

 ***

Pa dobro mi došli, opet me veselog našli, nadam se da ćete svraćati na salaš, gde su svi ljudi dobre volje dobrodošli. Ne zamer’te ako ne spomenem koga, ipak sam ja najstariji bloger, pa mi se štagođ može i oprostiti, je l’…

Za ove “nove” delić slagalice iz prošlosti, za stare podsećanje… A ako vas nisam pomen’o, to je što mi se slike zaturile digod, pa što sam našao, našao. Da ne skoči oma, na primer unajedina pa da ospe paljbu što nisam našao onu sliku sa roze tregerima i kariranom maramom što je nosila na dan Svetog Pantelejmona. Ne znam di je, pa Bog! I još tako kojekakvih ima, je l’ te..

A kakvi su neki bili….

Pitao sam dežurnog kritičara i nadzornika kako ću, a ona (Sanjarenje) reče: “Dragi moj Budalaševiću, s obzirom da si pogubljen, lepo ti to probaj po azbučnom neredu, ionako ti fali barem tri’es sedam čeljadi, kako ti kažeš…. Fali ti još koješta, ali to je već iz domena mojih dijagnoza...”

I…..

Bonsai Draganica 

Bez naročitog povoda, prvo sam se nje setio, znate kakvi su ljudi, nek smo prvi pa makar bilo gde. Ne znam kako sada izgleda, samo znam da je srećna, i da je usrećila još jednu osobu (dobro de, unesrećila je svekrivu verovatno, al’da ne kvarimo na početku…)

Velemajstorica bonsai umetnosti, koja mi je rekla da je asociram na … panj.

Cicilly

Prva vrcka bloga, malo fali da je zvanično usvojim za kćer, ali nikad se ne zna. Možda sam se malo dvoumio jer je rekla da je podsećam na pradedu. Kao jesam mladolik, al….

DMC

Bog i batina bloga u tehničko-mehaničarsko-poslastičarskom smislu. Ne znam da li je Bog, ali znam da je batina. O njemu, stoga, sve najlepše!

Dr Misha

Prvi stetoskop posle glavnog, izgubio se u nepoznatom pravcu. Fin dečko, al’ safatale ga obaveze (ne smem da kažem studentkinje medEcine, da neki ne postanedu ljubomorni)

Mandrak72

E ovaj čovek je za izbegavanje. Kako napiše štagod, odmah znam da sam vezan uz računar dok ne pročitam, ne prostudiram i svašta nešto još. Budi u meni lepe osećaje, setim se Branka Ćopića i onih predivnih opisa. Hm, nikad ga nisam pitao da li je šta u rodu sa Ćopićima. Ma jeste, garant!

Mladiluk

Ko je rod najrođeniji? Pa komšija, naravno. Virim preko plota, vidim stalno nešto raducka, pa da ne ometam. Eh, kako je bio ovde lep i mlad, kako li sad izgleda, ne znam, A komšije smo…

Pinokio

Nakit majstor i talenat da na sto osam načina kaže ono što nije istina, što i nadimak kaže. U cvetu mladosti i kreativnog nadahnuća. Ređe je na blogu od mene, onda mož’te misliti…

Pričalica

Hvalila se i duvala da je pričalica, dok nije mene srela. Pa sin te dečiji, pitala me je pod jednom zarudelom trešnjom, je l’ ti to celu zimu ćutiš po salašu, pa ondak…

Stepski vuk

Per aspera ad astra! Deran koji nikad neće zaboraviti svoje trnje i samim tim će uvek uživati u zvezdama. Ja sam imao sreće da ga sretnem, a i on se (jako, jadan on) usrećio što me poznaje.

Tekstopisac

Nemam reči, samo kratak osvrt: tekstopisac, stari lisac!

Tužna

Najupornija u održavanju nadimka. Prva moja želja za usvajanjem, ali me je glatko odbila, što mi je jako žao i dan danas. Živim za dan kad će promeniti nadimak J

Vastag

Veseli i vešti fotograf moje ravnice. Stalno brkam Vaštag sa VEŠTag, al dođe mu na isto. Hvala za deliće slagalice koje je podelio sa nama. Pogledajte ga samo, dobrica na kvadrat.

Vilabezkrila

Stari noćobdija i vedri drugar, i još jedan lep dokaz da nemaju sve vile krila. Neke uzdiže dobrota i čistoća duše…

Voja

Vitez od pera, otišao nekim neznanim sokacima. S njim svakodnevica može da se pregura nekako…

* * *

I još mnogi, mnogi drugi, koji mi, nadam se, neće zameriti. Obećavam da ću u dogledno vreme sve slike pronaći, kad dođe na red veliko spremanje salaša, kao i svake godine u proleće…

Naravno, dve nezaobilazne sestre, domaćica i sanjarenje:

Toliko od mene, dobro mi došli na salaš. Opet.

Ako me digod sretnete po drumovima ravničarskim, možete me prepoznati:

S(p)radačan pozdrav! Vaš, Puniša Debeljački

Е, чељади моја, догурасмо ми и до краја године. Накањивах се неколико дана да напишем овај пост, који је мени некако драг, јер је ДВЕСТОТИ по реду, па се некако заокруглио, Бож` ме прости к`о ја. Сада је време када се сабирају и одузимају утисци, праве планови, па и ја вама свима од срца желим НОВЕ ПОЧЕТКЕ, много боље, нежније, искреније, чистије. Никад није касно да почнете живот нов, одмах овога тренутка. Из мог искуства, како сам најстарији блогер, морам Вам рећи да  (Dalje)

Онај некадашњи свет и овај… Незамисливо, али су толико различити да не постоје речи за опис појаве. Поменуте, је л`… Новембар одлази с чудним особинама, а мене мисли вратише…. Па… У прошли век…

 * * *

Пролеће се тек стидљиво шуњало с Фрушке Горе и наслутом је дотицало дане с почетка једног месеца, који се пролећним зове… У кући где бејасмо сви тада, једна, ако смем рећи а да не буде да се хвалим, симпатична породица, субота, јутро. Најмлађи члан поранио, узврпољио се, скрива (Dalje)

Над уснулом равницом јесен дише…

Понеки лист још с влагом се бори

Ноћ на топлоту дрва мирише

Предајућ` суботу новој зори…

  (Dalje)