Dan kada...
Dragi moji nepoznati posetioci dela dnevnika koji je za javnost... Pogotovo oni koji se nalaze u fazi traženja svoje zagubljene druge polovine, vi koji živite život na polak, i svi ostali... Poneka kap kiše na neki čudan način samo ulepša ovo subotnje veče. Sećanje slučajno svratilo na listove i ovog lista dnevnika. Kadgod behu subotnje večeri, čekalo se da se "izađe" i sve je bilo nekako opušteno i radosno. Zagubljen negde u svom svetu, teško sam se uklapao u svakidašnje odlaske na popularna mesta u to vreme. Diskoteka "Plitvice", nadaleko čuvena i onda, a Bogami i ovih dana, kada je nakon nekoliko godina renovirana, kafići "Taverna", "Galerija", i, za one dubljeg džepa, "Kortina", bili su najčešće odredište u ta davna vremena. Davna kažem, iako je nepotrebno upotrebljavati tu prilošku odredbu za vreme, koja se koristi zaista kada je nešto bilo davno, pre više vekova, no, opravdaću se činjenicom da je to bilo u prošlom veku....
Na listi winamp programa, koji se automatski pokreće prilikom startovanja računara, ne bi li muzikom obojio okruženje dok radim, i, koji se gasi tek sa gašenjem računara, "naišla" je jedna pesma, predivna, meni barem, koja govori sve o jednom danu, ali ispričana u ženskom rodu. Ne mari. Ukratko, poslušajte, oduševićete se. Nisam siguran, možda je i bilo na blogu, u nekim "ranim radovima", ali je toliko snažan utisak ostavila, da, možda, nije zgoreg ponoviti je. Izvinjavam se unapred svima, ako se ponavljam. Ali, večeras, to sam ja.
Dakle, posebno se obraćam onima koji tragaju za svojom polovinom, još uvek. Zaboravite godine, vreme, granice, doba... To je već negde davno odrađeno, i srešćete se, kad tad. Setite se onih koji tragaju kada se to desi, pa ih ohrabrite...
Naime, dan kao i svaki drugi, nije slutio da ću sresti malu garavu. Moj život kao da je bio obavijen maglom, svakidašnjicom, kao da nikakvog smisla nije imao, a i tada, stizali su mi samo odgovori, odgovori, odgovori... Ponekad mislim, i nije lepo kada čovek odjedared dobije sve, izgubi se... Sve misli su dobile svoje boje, tokove, sve, ali baš sve, dobilo je svoj SMISAO. A tako sam patio za smislom. I stvarno, nije da je ono, što se kao samo kaže, zaista je tako. I lagano su pristizala sva pitanja, lagano se sklapali delići čudesne slagalice... Život može biti predivna slagalica i među "običnim" ljudima, kako najveći deo ljudi zna da okarakteriše ljude, "obične smrtnike". Mnogo je komplikovano ovo za objasniti, ali verujte mi, barem večeras, da previše odgovora imam, i da ja, u stvari, tragam za pitanjima.
I kada sa današnje tačke gledišta pogledam, čini mi se kao da je to živeo neki drugi ja, kao da je ta priprema predugo trajala, a možda smo se, opet, negde u prolazu sreli, i zakleli jedno drugom da ćemo ćutati do toga dana. I verovatno ćemo opet, možda, jednog drugog života opet tako, malo da kao zaboravimo, tek kasnije se setivši i ovog i svih ostalih života, jer, evidentno je da je ljubav neopisiva. I neobjašnjiva poznatim vremenskim koordinatama i dimenzijama.
Devojka u pesmi peva o vremenu koje je prethodilo danu njihovog susreta, kako je živela sasvim običan život, svakodnevni, čak se u jednoj strofi spominje i epizoda serije "Dalas", koju nije uspela da odgleda, i već je možete zamisliti kako sama u polumraku sobe, okružena iskričavom svetlošču i samoćom, gleda tu epizodu.. Ovo je za one koji ne stoje baš najbolje sa engleskim, ostalima će biti lakše da razumedu reči pesme....
Da, reći ću i ja, takav je bio dan... i život... Pre nego si ti ušla u njega...
A za slučaj da je kogod već čitao ovo ako je bilo, je l' te...
Evo nešto što, siguran sam, nije bilo, jer evo tek nastaje...
sateran besmislom u tupi ugao
dok sebi izgledah i trapav i smotan
i nadasve sasvim, laloški okrugao
A svuda oko nas nicale su priče
dok bejasmo đaci neke srednje škole
behu to životi što svi istom sliče
i kao fol čine dvoje što se vole
Odškrinula si vrata svih mojih života
i tada su odmah, sve u istom trenu
ušle u moj svet radost i lepota
ka svetlosti duša, tvojim glasom krenu
U obraze moje vratile se boje
i razlog za život zanavek se rodi
i hiljade misli, nemirnih se roje
zahvalnost što mornar, mirnim morem brodi...
I sve što je lepo, u moj život banu
da zanavek osmeh zaljubljenog blista
tek samo sitnica ne beše u planu
da bi s nebom računica bila posve čista
Pa se kadgod s njome pred snevanje mučim
premeću se misli, ne daju da spavam
o, Gospode da l' ću srećan da naučim
da l' će ikad znati, da je obožavam?
05/18,2008, at 00:26
Visit Pinokio
Ne znam da l` si ove rime cesljao il` nisi, tek..jako su mi lepe! Bas kao
05/18,2008, at 00:37
Visit Baladašević
Nisam, Pinokio. One su nastale u toku pisanja ovog posta. Znači, po sistemu "što na umu..."
Da li si to htela da kažeš da
05/18,2008, at 07:36
Visit sanjarenja56
Dečko, lepe ti rime, još lepša ljubav koju neguješ! Malo je srećnika kao što si ti, a sigurna sma da ONA zna koliko je obožavaš. Znaš, svojevremeno je jedna moja kuma zvockala kako joj kum nikada ne kaže da je voli. A on je disao za nju, živeo za nju, ogledala se u njegovim očima. Rekla sam joj: Pogledaj u njegove oči, tamo si samo ti! Nije razumela, ali sigurna sam da mala garava razume. Ako baš nisi siguran, daj joj da ovo pročita.
05/18,2008, at 09:23
Visit jovanakoovka
Pesma je lepa puna ljubavi,i osacanja, lepo je kad nekog volis a jos lepse kad si voljen i svestan toga. I ja pisem pesme ali su moje drugacije od tvojih, za neki dan cu je postaviti na blogu i na www.dugaknjiga.com, ali moja pesma je drugacija, tuzna,i puna bola i jada ali ipak vesela, puna nade, vere i ljubavi... procitace te je i sami. Puno poydrava od Joivanekosovke, sve Vas volim, prijatan dan.
05/18,2008, at 10:24
Visit stepskivuk
Nije lepo...ali opet ti ZAVIDIM.
Borim se citav zivot za delic toga raja,ali ne uspeva mi jos.
A sad si mi otkrio koje te nebo pokriva...
Pa mi smo komsije!
Nasmesi mi se kada se sretnemo,da znam da si me primetio...
05/18,2008, at 13:40
Visit Pinokio
Da : ))
05/18,2008, at 13:45
Visit sanjalice
Pesma je prelepa,a ona zna da je obožavaš,sigurno!
05/18,2008, at 14:55
Visit lilanina
Lepa pesma. Na mene je poseban utisak ostavio stih
''Odškrinula si vrata svih mojih života''...
I da...interesuje me hoće li ova pesma imati neki naslov ?
Osemh put ravnice :)))
05/18,2008, at 15:58
Visit bealiever
:) Bas si lepo opisao sta ljubav cini od coveka...
05/18,2008, at 18:04
Visit amater
Nalazim se u istom stanju u kom si se ti nalazio pre nego sto si naleteo na nju. Lutam sam zivotom, bez nade. Stvarno si srecnik. A i ona.
05/18,2008, at 18:06
Visit amater
Usput, ukrascu ti ovu sliku maca, lud sam za tim zivotinjama i po meni ne postoji lepsa zivotinja od macke :).
05/18,2008, at 21:54
Visit Baladašević
Sanjarenja, ne znam da li i šta zna, ali važno je da "neko to odgore vidi sve..." Danas sam odmarao, i uživao sam u pogledima na nju, na njeno drago lice, slušao predivni glas... Šta da ti kažem...
05/18,2008, at 21:56
Visit Baladašević
Jovana, znam kako ti je, žao mi je što ti je tako, ali se iskreno nadam da ćeš i ti uskoro otkriti ove radosne puteve. Za sada mogu samo da ti pošeljem tople pozdrave i reči pune nade... Neka te bog čuva, tebe i sve tvoje tu...
05/18,2008, at 22:01
Visit Baladašević
Stepski vuče, život je vredan truda, da se nađe komadić zaboravljene zemlje! Setih se sada kako sam kao mali plakao kada sam pročitao knjigu "patuljak iz zaboravljene zemlje"... Ništa nije slučajno i sve ima svoje, pa i to što smo se na neki način ti i ja sreli ovde, tek da te podsetim da ćeš naći to što tražiš... Pozdrav iz ravnice!
05/18,2008, at 22:04
Visit Baladašević
Sanjalice, nadam se, ali ZNAM sigurno da nikada neće saznati koliko je to, a možda i bolje, ko zna? Živim i navikavam se na to... Pozdrav iz ravnice!
05/18,2008, at 23:23
Visit Baladašević
Lilanina, moje rime su uglavnom bez naslova, nesređene, neočešljane, a opet ih možeš uramiti u bilo koji vremenski okvir, barem ih ja tako doživljavam...
05/19,2008, at 18:19
Visit sanjarenja56
"i uživao sam u pogledima na nju, na njeno drago lice, slušao predivni glas... Šta da ti kažem..."
MA NE MORAŠ NIŠTA DA KAŽEŠ, SVE SI REKAO!!
05/20,2008, at 19:13
Visit Darko
Dobro nekako zvuče, ta razmišljanja... . Pa i svi odgovori u jednom trenutku nebi imali nekog značaja i dali bi ih sve razumjeli?..., u nekom sutra moguće da. Dobro je tako...polako :-)). Pa evo primjera...dali bi ti htio biti sa svojom garavom samo nekoliko sekundi ili ipak dulje?...ja sa svojom plavom, bez obzira što ponekad ima plave ideje, ipak neka bude dulje :-))
05/20,2008, at 21:47
Visit Baladašević
Dragi Darko, u takvim situacijama, pojam o jednoj samo dimenziji - vremenu, postaje beznačajan...