Ispod prašine - part tvo (ili: umem i ja!)
Mojoj dragoj kolezinici, sa pokličom "umem i ja!!". Kad ona može da piše kao ON, mogao sam i ja kao ONA. Priča s početka devedesetih...
Avgust je još odjekivao u noći, nestajući negde za udaljenim planinama. Vazduh je konačno donosio noćno osveženje i radost se slivala zajedno s predahom od dnevne žege tih kasnih dana leta. Te večeri me je sve tako neopisivo odmaralo i opuštalo, sakupljala sam sve mirise trava u polju, sve zvuke, i one najtiše zvuke prirode u dušu svoju, kao u herbarijum, da ih čuvam za neke dane koji će, znam, biti prazni, sumorni i teški. Ali, to veče nisam mislila na to. Očima sam hvatala zalutale meteore koji su šarali predivno nebo, nebo, koje bih mogla gledati satima, kao što sam, uostalom i radila to veče. Svetlost nebeska skupila se sva u svoj svojoj raskošnoj lepoti i prelila u malene svice koje sam krajičkom oka spazila na ivici šume koja je odmarala nakon toplog dana. Smiraj se osećao svuda, u prirodi i u nama. Bože, koliko su mi falile te večeri! Društvo se okupilo oko vatrice, koju smo održavali tek da bi imali malo romantične atmosfere. I mi smo se nekako umirili, i trebalo nam je dobrih pola sata da se stopimo, barem donekle, sa prirodom.
Ti si bio tu, ali, u svoj toj lepoti, delić večnosti i prolaznosti svega, rastužio me je i želela sam da ćutim. Ja, ovako raspoložena za priču, pričalica i zvrle, sada sam samo želela da ćutim. Kao kroz maglu razaznavala sam reči sagovornika, a sama se gubila u tim trenucima romantike, osećajući da mi ipak nešto fali. Nešto veliko, lepo, jednom doživljeno, s pečatom nade trajanja. Neko to odgore vidi sve, i ... Nije ostalo kraj mene nešto milo i lepo. Da je bio snažniji, da je hteo, da... Ma... Sada je sve daleko... Ti si se trudio ili mi se više čini da si se čudio kako to neko ne pada na tvoje čari. Pitala sam se šta je i meni to trebalo, koji deo mene je reagovao na čega, na koji delić spoznaje prošlosti u tebi, gde si to ukrao deliće mog sećanja i perfidno ih servirao kroz svoje ponašanje... Na trenutak sam podigla oči od skoro ugasle vatrice u letnjoj noći i krajičkom oka pogledala u društvo oko nas. Još tri "para", u priči, tihoj, delovali su srećno i raspoloženo. A šta zaista piše u knjigama njihovih života? Da li je sutra možda nešto sasvim novo, ili sasvim, sasvim obično? Da li je i neko od njih samo zavodnik, ili zavedeni? Dokle će trajati ta beskorisna i nadasve glupa igra mačke i miša među polovima, dok toliko predivnih stvari prolazi pred našim očima, dok toliko dragih detalja večnosti propuštamo kroz prste i ne vidimo sjaj i lepotu Božanskog stvaranja?
Te večeri sam bila usamljeno ostrvce na panonskom moru sete i prolaznosti. Zatvorila sam platnena vrata šatora i dugo nisam mogla da zaspim. Pred san uhvaćena magična kombinacija Meseca i zvezdica dala mi je odgovor na nepostavljeno pitanje: pomalo smešno, ali, ti si bio kao malena kap masti koja sa dogorelog ražnja padne na skoro ugašenu vatru i za trenutak se učini da u toj malenoj vatrici prepoznajemo tragove one velike, nekadašnje, koja je žarila i širila sjaj, koja je stvarala i grejala. Da, mili moj, koliko je nebrojeno kapljica plamenih bilo u nekadašnjem vulkanu moje ugašene sreće. Ovako, laku noć mi je poželela neka druga kap, kap koja se s obraza lagano spustila na jastuk....
Svitao je prvi septembar........
05/08,2008, at 20:20
Visit Pinokio
Ostadoh bez reci iz puno, sebi znanih i neznanih razloga...
Da li je pristojno da ti kazem da lepse pises dok razmisljas kao zena?
Jako mi se dopalo i uvelo me u neku cudnu setu
Ali, ipak ne idem bez osmeha : )))
05/08,2008, at 20:36
Visit Bealiever
Poznato, tako poznato osecanje.... Jesi li siguran da u sebi ne nosis i jednu zensku dusu? Tako dobro poznajes bol ljubavi, bol koja ostaje zauvek da nas podseca kako je bilo i kako bi moglo biti samo da nije.....
05/08,2008, at 22:38
Visit lilanina
Dokazao si ono sto sam oduvek mislila - ne postoji ženski i muški tekst, kao ni ekskluzivna muška ili žennska osećanja - ON i ONA su u metnosti uvek jedno.
Sjajno napisano :)))
05/08,2008, at 23:01
Visit donna
Ja vas kanda znam sa reke:)))
D
05/09,2008, at 00:11
Visit Baladašević
Pinokio, ja već nekoliko puta rekoh da ne postoji samo jedno i isključivo jedno. Uvek u jednom ima i drugoga. To je normalno, ali to ćeš naći u nekim mojim sledećim listovima dnevnika... Pa... Listaj...
05/09,2008, at 00:14
Visit Baladašević
Bealiver, ne jednu, već mnogo njih. Ako budeš zapamtila, i ako se setiš na gostovanju u mojoj varoši, podseti me, ispričaću ti... Srećno ti bilo devojče, nedaj se!
05/09,2008, at 00:17
Visit Baladašević
Lilanina hvala na komentaru, ja ZNAM da je to tako. Malo pre rekoh, ne postoji ništa samo sa jednom isključivom osobinom. Naravno da imam puno ženskih osobina, a najviše mi "smeta" emotivnost... Ubi bre... :)
05/09,2008, at 00:20
Visit Baladašević
Ha, Donna, brezobraštino nijedna... Tačno znam šta misliš, c, c, c. Jesi opasna.ba
05/09,2008, at 00:30
Visit lilanina
nemoj da se žališ stari druže - emotivnost je od tebe stvorila divnog čoveka i obogatila te vrednostima za koje drugi i ne znaju da postoje.
Sem toga - sve što me ne ubije ojača me :)))
05/09,2008, at 00:32
Visit Baladašević
Pa jeste lilanina, samo bre mlogo ubija... Ja sam baš baš emotivan, hiljade stvari me pogađa... Kao da mi nije dovoljno što imam lični generator emocija...
05/09,2008, at 00:48
Visit Darko
Ma to što si napisala...ups...napisao je prava romantična tema sa velikom varijacijom...opet sam zbunjen i u neizvjesnosti koji će se oblici tu dalje pojavljivati. Nadam se da moja zabrinutost nema neku realnu osnovu :-)).
Nego podsjetih se, ja stalno mislio kako onaj Ufo znači NLO, pa nikako nisam mogao čvrsto povezati to značenje sa tekstovima, osim ponekad :-)))
05/09,2008, at 01:12
Visit principessa78
Napisala sam komentar,pa obrisala.Reci cu samo da me tako snazno podsjetilo...
05/09,2008, at 01:30
Visit donna
Baladaševiću_opasni.ba
Pa morala sam malo;)
05/09,2008, at 06:32
Visit sanjarenja56
Baladašević, umeš sjajno da uđeš pod kožu NJE, a to nije ni lako ni jednostavno. Ja sam davno bila ON u samo jednoj priči, nije naodmet zamisliti ponekad kako je u koži suprotnog pola. Da, ovde si razmišljao kao žena, i zato ti čestitam!
05/09,2008, at 08:24
Visit domacica
opet samo ćutim. i čekam da napišeš nešto i u srednjem rodu.
Prijatno!
05/09,2008, at 11:14
Visit Baladašević
Hvala Sanjarenja, ne znam šta mi bi :)) Šalu na stranu, više se i ne sećam d li je bilo i kakvog povoda, no, nema veze... I ja bih voleo da je hepijendek, ali kanda nešto nisam bio raspoložljiv ondak...
05/09,2008, at 11:52
Visit Baladašević
Domaćice, to je moj rod, pa je i najlenji. Mada, koliko vidim, ni ovi drugi rodovi ne nailaze na loš odjek... I tebi prijatno!
05/09,2008, at 13:50
Visit Pinokio
Svratih, matori : )) da i tebe pozovem na zurku. Ovog puta, ulaznica nije osmeh! Al` i da jeste, cini mi se da si namestio zube : ))))
Polazi na zurkicu, decace! Ouuu jeeea
05/09,2008, at 13:58
Visit Baladašević
Pinokio lako je tebi žurke praviti kad ništa ne radiš :p Ima neko ko mora i da radi, znaš! I to mlogo! Doći ću, znaš da ja uvek, ali UVEK, kasnim...
05/09,2008, at 14:00
Visit Pinokio
Cekam, ja umem da cekam! : )))
Spremila za tebe specijalni velicanstveni izbor sokova- Noni, Boni i ostalo : ))) a ima i domacih bez konzervansa! Cekamo te! ;-)
05/09,2008, at 14:18
Visit donna
Baladaševiću šejtane li i zijanćeru nijedan.
Vazda.ba pizdarije praviš.
Ostavi se sad posla i dolazi na žurku.
05/10,2008, at 22:30
Visit usjenivrbe
..ma vidi ti njega..
meni se sve izmišalo..ON i ONA...
dobra priča u svakom slučaju..