Domaći(cin) zadatak!
Često kad pričam sa prijateljima, koji me poznaju, pričam kako će izgledati jedna daleka jesen, kad se preselim na nebeske njive... Za taj dan kod svetog Petra pristigli već će odavno krenuti stazama svojim, a ja ću u poslednjem trenuku vikati, čekajte, kasnim, kasniiiim...
Molim vas! Preskočite priče ono o organizovanju vremena, o planiranju rasporeda... Jednostavno, to kod mene ne funkcioniše i gotovo. Ne zato što se, recimo, spremam dugo kada negde idem, jer se ne spremam, već što kao radoznali blizanac, sve želim da vidim, svuda da stignem. Zato već duže vreme kada negde treba da stignem u određeno vreme, krenem ohoho ranije, i čekam. Sam sebe nateram da čekam puno. Srećom, tako bitnih sastanaka i susreta nema. A ako mi neko zameri... Šta da radim.. Ne mogu da zamislim život gde se sve meri jednom jedinom dimenzijom i i određeno je njome. Šta ogu kad se širim kroz dimenzije. Evo i sad dok ovo pišem, pet stvari usput radim, stižem, sve mi uspeva. Ne pitajte kako. S druge strane opet, koliko god se ja otimao, ono me opet safata sa svih strana i gotovo. Jer, ja sve mogu, svuda stignem, sve znam, i znam svakom da se "nađem". Ne hvalim se. Ne žalim se. Pitam vas samo na kraju teksta, da li bi možda bilo šteta da ovo nije objavljeno....
Iako zadatak, KASNI, i to mnogo. Srećom, imam veze kod učiteljice (domaćice) a i kod neke druge dve učiteljice, tako da mislim da ću se izvući. I sad kad se setim škole, sad tek vidim koliko su me moje nastavnice i profesorice, a i profesori i nastavnici, voleli i gledali mi kroz prste. Valjda zato što sam imao sve petice. A ljudi moji, ja sam ustajao u šest sati (!!) ujutro, do škole sam imao 7-10 minuta laganog hoda, i skoro UVEK sam kasnio!!! Možete li zamisliti to!?!?!?
Ups, zapričah se ja...
Dakle, jednog varljivog leta prošlog veka, s nekih nebeskih ravni, stigao sam na ovu planetu, u ovu epizodu. Ovde me možete videti sa bratom. Ja sam ovo malo bebče. Kažu da sam bio lepa beba. Pa vidite vi sad te muke!! Svo vreme života kada sam bio lep, nisam bio svestan toga! Nepravda pa to ti je, a nije Kalimero! (ko ne zna, lik iz jednog crtanog filma koji je stalno govorio "nepravda, pa to ti je!")
Godine su prošle pune muka, ždranja i krkanluka :) Evo nas dvojice, malo smo porasli. I danas smo u odličnim odnosima. Svaka od ovih slika, naravno, lepu priču krije, možda ću im se vratiti kasnije nekad....
Jao kad se setim mode... Slikati se sa kolima, koja je to čast bila. Luksuz nema šta. Čuveni "fića", sa, opet, puno priča. Sad se opet prisetih nečega, pa od malena sam pamtio brojeve, evo sad se sećam i registracije, i naše i porodice naših kućnih prijatelja...
A onda sam opet porastao i družio se sa klincima. Nažalost, u mom gradu je bilo malo moje generacije, a znate kako je kada ste sa starijima, koliko god da odrasteš, uvek si "mlađi"... Ovo je moj komšija Zoran (desno), kojeg kao klinac nisam voleo jer je stalno bio mrgud i činilo mi se tada da je razmažen. Danas je on muzičar, lepo svira, odličan bubnjar. Ja i dalje samo lupam.
Ne znam zašto, ali em su tih godina bili u modi tregeri, em sam ih ja jako voleo, nemam pojma zašto. Ovo je već izdanje za "školu" a ja nisam voleo te pantalone, ali kad mama kaže da ih volim... uglavnom sam voleo, kao i dan danas (dobro de, danas iz drugi razlozi) samo trenerku. Slikano kod komšinice, čuvenim aparatom SMENA8. Nema kuće koja nije imala taj neuništivi ruski aparat sa filmovima od 36 slika.
Jednog dana se niko neće ni sećati da je bilo aparata pre digitalnih..
Osmeh je veštački, samo za potrebe slike, jer čekala me je škola.
Košarku mi treniraju oba deteta, stariji aktivno, mlađi je još mali pa se švercuje.
Ali srećom, bilo je tu selo leti, pogledajte samo taj blaženi osmeh.. Tamo sam se "iskalio" i postao ono što danas jesam. Bezbrižno, idealno detinjstvo, kao iz bajke. Vidite me kako ponosno sedim na moćnoj, ljutoj mašini! Par metara napred, bio je parkiran, par godina kasnije, kada je iz gepeka izvađen zeleni Pony bicikl, koji je more priča sa mnom prošao i napisao... U vreme kad Vladica nije znao ni da hoda :p
Ova slika iza sebe krije mnogo, mnogo, mnogo priča, i, iskreno, da se sretnemo jedared, mogao bih pričati danima... O ljudima, jednom vremenu, veselom sladoledžiji Neši, jednoj lipi, razbijenom pendžeru, badžurama, deda Miji, višnjama, jednoj klupi, jednoj Neli, Oliveri........
Ako mislite da je ovo sve :) naravno da nije, taman sam zaustio da pričam, ali me prekidoše, kaže, dosta je.
Pokušao sam da stavim neku iz današnjih dana, ali ne može da tane. Pokušao sam na 19" monitoru, ne može, na 21" ne može. Odustah...
Eto, drage koleze, videli ste milijarditi deo slagalice života mog. Boje? Pa sećate se - mala garava je donela boje u život moj...
05/20,2008, at 21:50
Visit domacica
pa sad mi je tek jasno zašto te nema ovih dana. fotošopirao si slike!
nemoguće da je jedan ovakav slatkiš stvarna osoba.
a i da nemaš protekciju, prošao bi odličnim!
Prijatno!
P.S. čia Lala u novinama da svaki muškarac, pre ženidbe ima najmanje 4 žemske i mrmlja sebi u bradu-E, al' se neko našvaleris'o na moj račun!
*za malu garavu.
05/20,2008, at 21:52
Visit Pinokio
Paaa..dragi mali Baladasevicu, mnogo si okasnio sa domacim zadatkom! Mnogo! U medjuvremenu si ko zna koliko narastao!? Ali, i uciteljice imaju pravo da budu subjektivne...pa ti ja dajem jednu subjektivnu ocenu. Necu je reci javno! Samo cu ocenu upisati u dnevnik. Kad dobijes knjizicu, videces i ocenu, ti swatki mawi...nevaljawi...: )))
05/20,2008, at 22:02
Visit vladica
e derane , derane ... iz tog doba su najlepše uspomene, bravo !
05/20,2008, at 23:08
Visit Pinokio
He, he, he....i moj tata vozio wartburga. Koji je to smesan auto, al` ja sam ga volela. Sto bi rek`o Djoka Balasevic - ne znas dal` ide napred il` u rikverc : ))
05/20,2008, at 23:10
Visit donna
Odgovoriću na pitanje: bila bi šteta da ovo nije objavljeno, jer je odlično!
I daj mi ba reci šta su badžure- ne znam
05/20,2008, at 23:39
Visit lilanina
Koliko god da si porastao oči su ti morale ostati iste, a one su uh..baš opasne :)))
05/20,2008, at 23:52
Visit Baladašević
Domaćice, da mi je to jedini razlog, di bi mi kraj bio... Ovako, ne znam di ću pre... Sad si me još više "ubila u pojam", kad reče slatkiš, jer ovaj što me gleda iz ogledala... brrrr...
A ovo za Lalu, isti ja, original :)
05/20,2008, at 23:53
Visit Baladašević
Pinokio, ko zna šta ja sve mogu očetkivati... A da kasnim, kasnim... Zato ću i živeti toliko, da sve stignem, a opet neću stići...
05/20,2008, at 23:55
Visit Baladašević
Vladice... Mislim da ću jednoga dana ovekovečiti sve te uspomene, rečju. Sve te slike su još uvek toliko žive u meni, još uvek me čuvaju od svih zala, da ti to ne mogu opisati. Pa nadasve još dođe i lični anđeo čuvar... Šta da ti kažem...
05/20,2008, at 23:57
Visit Baladašević
Donna draga, pa zar ti ne znaš? Dok sam bio mali, sve je bilo puno turcizama, evo dala si mi ideju, čitaj sutra u postu, je l'... Ne očekuj ništa posebno :)
05/20,2008, at 23:59
Visit Baladašević
Lilanina, ne znam odakle ti takav zaključak, ja sam posle gledao slike, pokušavajući da se uverim da li se baš toliko dobro vidi, ali nisam uspeo. No, ako ti kažeš, verujem...
05/21,2008, at 12:16
Visit siljka
Sreca tvoja da imas vezu kod uciteljice.Da se ja pitam vratila bih te na popravni,U BOJI! Ne mogu da zamislim da si sad neki okrugli debeljko,a lilanina lepo rece za oci!
05/21,2008, at 13:04
Visit Baladašević
Šiljka, moram da poverujem kad vi devojke kažete za oči, ali dobro. Ne mogu ni ja da poverujem, ali eto, šta da se radi. Borba i dalje tranje... (da ličim na nešto)
05/21,2008, at 15:11
Visit sanjarenja56
Baladašević, ti kasniiiš, ali zato valjano obaviš zadatak. Pa baš si sladak dečak bio, sad mi je jasno u šta se mala garava zaljubila, imao si neku malu godinicu više nego na zadnjoj slici.
Ali stalno omanjuješ u jednoj proceni, Vladica je stariji od tebe, a ne obrnuto.
05/21,2008, at 15:14
Visit sanjarenja56
PS. I oči i osmeh baš praaavi, a dame to cene!
05/21,2008, at 15:23
Visit Baladašević
Sanjarenja, ako sam do sada sumLJao, sada je sve jasno. Mora da postoji taj neki osmeh i oči. Prosto mi dođe da idem da se pogledam u ogledalo, mada to izbegavam, jer svako jutro traumu proživim :) U pravu si za malu garavu, imao sam nekoliko godinica više :)
A Vladica se folira, samo hoće da bude stariji, da se pravi pred devojčicama na blogu.
05/21,2008, at 16:07
Visit Bealiever
Divne oci! Kazu da se dusa coveka poznaje po ocima... Sada te znamo i po pisaniju i po pogledu :) Bio si sladak klinac (ako nisi capio neke komsiske slicice);) i ako si se, kako kazes, malo popunio, ne verujem bas da te ne bi prepoznali. A skorije fotke mozes poslati meni na mail, pa cu ih ja vec nekako ugurati u monitor :)))
05/21,2008, at 19:17
Visit Baladasevic
Bealiver, ja sam ostao bez teksta, kada sam video tvoje slike. Ne mogu prosto da verujem da je neka tako lepa devojka spolja, tako lepa i iznutra! Fasciniran sam i evo vec nekoliko dana tvoje lepe slike krase jedan direktorijum na racunaru, oznacen kao "personal". Nisam znao ranije da mogu ocima da "zavodim", kud nisam ranije znao!!! Jesam, mnogo sam se promenio, nagore, nazalost... Slike bih ti poslao ali posto zelim jos dugo da se poznajemo ovako i druzimo.. Nista od toga! :)