Među cvećem sunca....

Published on 23:10, 03/12,2008

Proleće dolazi i svuda je oko nas, moje srce se budi toplinom ravnice. Miriše tek iznikla trava sa mrvicama zaostalog snega. Negde iza Fruške gore već se čuje kako laganim svileno nežnim koracima razgoni tmurne dane i paletu svojih boja nosi...Dani se već hrabrije suncem prikazuju, a u meni se neki sretni nemiri bude. Moja duša ponovo cveta i budim se, rađam ponovo. Sa strane gledajući, čovek "mojih godina" je vrlo detinjast u iskazivanju ovakvih emocija, ali... Marim ja... Večeri su sve toplije i  (Dalje)


Ples ravnice

Published on 23:08, 03/10,2008

Listajući album sa slikama, naišao sam na derana koji mi je veoma poznat, sa šeretskim osmehom, naslonjenog na jedan stari dud, sa travčicom među zubima. Vetar je milovao lice dečaka, donoseći miris zemlje, nekako s proleća, jedne davne godine... I mirise nadolazećih kiša sa Fruške Gore....Mlada žita su ozelenila horizont i svuda gde je pogled dosezao prostirao se ...mir... Oblaci su se lagano komešali, vršeći  (Dalje)


Dok nestaje nedelja...

Published on 23:48, 03/09,2008

Negde za Fruškom Gorom
zamire martom okupan dan
miriše noć vlažnom korom
nestaje dana slabački plam'

u praznom stanu  (Dalje)


Mrvice moja...

Published on 19:15, 03/08,2008

Radosti života mog... Danas smo prošetali do parka, do tvog omiljenog mesta - fontane. Tata zašto bacaju ove pare unutra? Pa znaš, srećo, ovo je čudesna fontana, nekim čudom se ovde stvorila još u vreme dok sam ja bio skoro kao ti. Kažu da su je donele vile iz nekih nepozantih krajeva prepunih radosti i cveća.... I dok gledam te drage plave okice kako me sa pažnjom posmatraju, ja ZNAM da postoje i vile, i jedno takvo mesto, i znam da je sve to istina. Isto kako sam  (Dalje)


I to će proći...

Published on 23:39, 03/07,2008

U neko davno vreme živeo rob, čije bi se ime danas prevelo kao "Baladašević". U teške smiraje dana, kada su od tuge i žalosti, ali jakoga duha, pevali duhovne pesme i uzdizali ime Gospodnje, pitali su ga kako može da je nasmejan i pored svih životnih nedaća koje su ga snašle? "I to će proći", govorio bi. Dani su se smenjivali, nedelje i meseci, sa njima i godišnja doba. Pod teretom velikih i neprebolnih rana, njegovo telo se savijalo ka zemlji, ali nikada se nije žalio. Čak se i činilo da  (Dalje)


Ne, ne moraš...

Published on 13:05, 03/06,2008

 
 
Ne moraš noćas pozvati moj broj
pusti ti samo da vreme leti
jer nije važno da li sam tvoj
i da l' ću ujutro ustati il' mreti
*
Čemu u novi dan da kročim
čije će ruke jutro mi otkriti
zašto da tugu srećnima točim
kada me (Dalje)


Srećan vam peti mart !!!

Published on 13:05, 03/05,2008

Čini mi se da nijedan praznik ne mrzim toliko koliko ovaj muški šovinistički praznik, osmi mart. Ne, čujte, nemam ja ništa protiv, čak sam i srećan što je Klara Cetkin povela borbu i učina mnogo za lep pol. I praznik kao praznik mi se sviđa, kad ima svetski dan toga i toga, i čega sve još ne, treba naravno i dan lepog pola da postoji. Mene užasno JEDI sve to oko tog datuma. Možda će se sada drage blogerke iznenaditi i razočarati, ali tako je. Navikao sam da kažem, pa makar pukn'o, jel'te.. I znate da sam (Dalje)


Jedno od sećanja na budućnost...

Published on 13:05, 03/04,2008

Postoji mesto u svemiru stvoreno samo za nas. Tamo gde je svaki atom sačinjen od ljubavi, gde su sve ovozemaljske gluposti nepoznate. Mesto koje nas ljubavlju čuva i njome ispunjava. Danas je neki običan dan, Zemaljski. Vreme teče svojom dimenzijom, ljudi kunjaju u svojim ljušturama, mrze se, ubijaju se, rastaju se, zavlače se na dno života među talog. Varaju jedni druge, varajući sebe. Veličaju sami sebe, bedni i ništavni, tako prolazni i ranjivi. Šta reći takvim ljudima, da li reči i dopiru uopšte (Dalje)


Ostali su tragovi...

Published on 22:51, 03/01,2008

 

Sanjive ulice večeras kiša umiva
duž šorova širokih već blago zelenih
niz obraz izoran tugom se sliva
čitava plejada sličica njenih...

Počinje Mart, neko će veselo reći
u naslutu proleće mirisno drema
minuti subote crtu ponoći će preći
tu pored mene, u ovo vreme, (Dalje)


Na litici

Published on 15:51, 02/28,2008

Izboranog lica stojim na litici. Po prvi put razumem jeku ledenog vetra. Svaku reč, čini mi se. Posmatram ostatke razrušenog sveta moje duše i znam... Znam da će sve ovo nestati uskoro. Sve će poneti lavina uspomena i sve će se preseliti u neke nedostupne ravni, neke, koje se nikad više neće pojaviti. Usuđujem se da uzmem tu slobodu da se ogrnem u vreme, da ga zaustavim i omeđim. Iako je vetar, istovremeno svuda vlada tišina. I sve je izvesno, sve je poznato, i opet sve odiše neizvesnošću. Ali misli su smirene, duh polako nestaje i stapa se sa oblacima nade koji se raspršuju lagano, (Dalje)


Tuga se umiri...ponekad...

Published on 13:43, 02/25,2008

S večeri, ponekad... Pogledam inventar koji je uz mene ovih dugih i iscrpljujućih komada vremena... Jedro od tankih niti paučine, neraskidivih, koje će me držati do kraja života, maleni čamac vegetiranja, slabašne konstrukcije koja nestaje s danima... Maleni fenjer sa svicima sećanja, čuvar na vratima besmisla i nestanka. Mreža, koja je jedini događaj danima, nedeljama, mesecima... Ispod malenog plovila po okeanu suza, mršava i pogurena prilika, senka života, čovekom što se ipak (Dalje)


Priča za Nedelju...

Published on 12:25, 02/24,2008

Dragi moji pospani blogeri, želeo bih da IPAK odslušate ovu priču koja je prošla mimo vas. Potrebno vam je samo malo truda. O okolnostima kako je nastala, sa kim itd. neću pisati ponovo, nekoga ako baš interesuje, pronaći će je među starijim postovima. Priča je iz dva dela, linkovi su ispod. Za danas toliko, uživajte. Ja sam trenutno verovatno negde među visibakama, pluća punih predivno svežeg i čistog vazduha...

Prvi deo priče

Drugi deo priče

 

Izvinjavam se za pogrešno date linkove u prvom potezu, što je možda najedilo par dragih ljudi. 

Ne zamer'te... 

 


«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10  Sledeći»