Ostali su tragovi...
Published on 03/01,2008
Sanjive ulice večeras kiša umiva
duž šorova širokih već blago zelenih
niz obraz izoran tugom se sliva
čitava plejada sličica njenih...
Počinje Mart, neko će veselo reći
u naslutu proleće mirisno drema
minuti subote crtu ponoći će preći
tu pored mene, u ovo vreme, kada je nema...
Mesec se noćas za oblake skrio
iza kišne zavese možda misli na nas
poražen priznajem da nikad nije bio
trenutak samoće, kao večeras...
Dunav pod tvrđavom vekove broji
tinjaju u noći svetla voljenog grada
hiljade rima u glavi blesavka se roji
dok na dnu one kutije još samuje nada...
Reći će kogod, pronađi snage, tako to treba
drugu ćeš naći, druga će doći,
k'o da se može komadić neba
krpiti crnom flekom od noći...
Ledene studom miruju pruge
odavno umrla sva putovanja
kadgod i boje bejahu druge
kadgod je moglo i da se sanja...
Zbunjen pogrešnom nebeskom kartom
bolnu reč jednu večeras slutim
dok tako drugujem sa prvim Martom
i znam sve odgovore... a opet... ćutim...
Miruje silna šarena vrteška
samo se retko pokrene, noću
i želim da ne pišem slova teška
ne mogu ih obrisati, a hoću...
Pa onda tražim od sata ono staklo
k'o da mi načas umiri srce
da vidim da nije možda promaklo
poslednje moje, peščano zrnce...
Tako u noći tugom prekratim vreme
svirajuć' rečima neuvežbane note
stavim međ sive i bolne teme
misao srca koja se od njih ote:
Da niko neće tužne razumeti
kad srce pritisne točak mlinski
niko to ne zna, Gospode sveti...
ko nije voleo...ODISTINSKI...
duž šorova širokih već blago zelenih
niz obraz izoran tugom se sliva
čitava plejada sličica njenih...
Počinje Mart, neko će veselo reći
u naslutu proleće mirisno drema
minuti subote crtu ponoći će preći
tu pored mene, u ovo vreme, kada je nema...
Mesec se noćas za oblake skrio
iza kišne zavese možda misli na nas
poražen priznajem da nikad nije bio
trenutak samoće, kao večeras...
Dunav pod tvrđavom vekove broji
tinjaju u noći svetla voljenog grada
hiljade rima u glavi blesavka se roji
dok na dnu one kutije još samuje nada...
Reći će kogod, pronađi snage, tako to treba
drugu ćeš naći, druga će doći,
k'o da se može komadić neba
krpiti crnom flekom od noći...
Ledene studom miruju pruge
odavno umrla sva putovanja
kadgod i boje bejahu druge
kadgod je moglo i da se sanja...
Zbunjen pogrešnom nebeskom kartom
bolnu reč jednu večeras slutim
dok tako drugujem sa prvim Martom
i znam sve odgovore... a opet... ćutim...
Miruje silna šarena vrteška
samo se retko pokrene, noću
i želim da ne pišem slova teška
ne mogu ih obrisati, a hoću...
Pa onda tražim od sata ono staklo
k'o da mi načas umiri srce
da vidim da nije možda promaklo
poslednje moje, peščano zrnce...
Tako u noći tugom prekratim vreme
svirajuć' rečima neuvežbane note
stavim međ sive i bolne teme
misao srca koja se od njih ote:
Da niko neće tužne razumeti
kad srce pritisne točak mlinski
niko to ne zna, Gospode sveti...
ko nije voleo...ODISTINSKI...
03/01,2008, at 23:15
Visit glumac
"Sve prave ljubavi su tužne" ali ipak život je kratak uvek treba tražiti nove i nadati se boljem. Tugu treba ostaviti za drugi život. Bez obzira koliko je daleko, iza oblaka se uvek može prepoznati sunce!
03/02,2008, at 01:52
Visit tuzna
"Zbunjen pogrešnom nebeskom kartom
bolnu reč jednu večeras slutim
dok tako drugujem sa prvim Martom
i znam sve odgovore... a opet... ćutim..."
Da znas da su mi posle suze!I da mi se svidja!
A ti si to,opet,unapred znao...
Kad sve znas sta jos da ti napisem osim da imas mene da dosadjujem u dosadnim martovskim nocima:)!
ljub :**
03/02,2008, at 08:39
Visit sanjarenja56
E moj Baladašević, kako te razumem! Dođavola i sa ljubavnim jadima, preveliki su! A opet, nije tačno da se samo jednom ljubi, čak ni da je samo jedna velika ljubav, a sve druge sitniši. Svaka je drugačija, po intenzitetu i tragovima u nama, i u raznim razdobljima života drugačije se voli. Vidim ja, ne javljaš se, litica pod tobom, dešava se nešto prekrupno da bi se lako progutalo...
03/02,2008, at 09:12
Visit pinokio
Odistinski si ovo lepo napisao i odistinski je lepo voleti odistinski!!! :)
03/02,2008, at 09:14
Visit vladica
Zar si baš morao da ovako zakoračiš u Mart ? Morao si reći ćeš...
03/02,2008, at 10:58
Visit Baladašević
Sanjarenje, i ne rekoh da postoje velike i male, misleći na onu PRAVU, ona je JEDNA. A sve ostalo je iz neke druge priče - roditeljska, familijarna, prijateljska...
Vladice nisam zakorašio u mart, uveden sam...Na prevaru :)
Odavno mi se dešava da ljudi misle da sam sve preživeo što napišem. Jednom sam pisao o ratu, pitali me na kom sam ratištu bio, kažu da to samo zna neko ko je poput mene to tako doživeo, a mene je Bog sačuvao da ne vidim ni R od rata. Hvala nebesima.
03/02,2008, at 11:23
Visit sanjarenja56
Ipak mislim da si video i osetio više od LJ od ljubavi!