Ufotvorine

Nošena lelujavim oblakom vreline nad poljima životnim, tako vešto zna da se prikrije u životima našim. Sačeka neke mirnije trenutke dana, ali pred spavanje, opet je tu. Da nam se još jednom isceri u lice i kaže - pobedila sam. Tek da nam ne dozvoli da mirno zakoračimo u snove ovih vrelih dana. Poznaje sve pore dana, poznaje sve pravce kojima može doći do nas, i preko dana se učini tek, kao da je nestala. No, samo se sakrije iza uzdrhtale borbe sa vrućinom i besmislom. Ne otvaramo joj svoje vidike, iako ona navali i najčešće bez problema razvali sve naše labavo postavljene putokaze životne. Ponekad, ali samo ponekad,  (Dalje)

Kažu da ljudi obično shvate najvrednije stvari u životu, ili ih barem dožive kada je već najavljeno spuštanje zavese, kada se sabiraju utisci, i kada putuje vaše društvo, pa i vi čekate na red.... Blagosloven rođenjem u subotu na duhove, ponesoh u sebi sećanja na živote pre i posle. Vremenom kao nerazumevanje, a zatim polagano, kada su se kockice lagano sklapale, slika je bivala jasnija. No magla još uvek obavijaše moje vidike. Duboko u sebi, svitac je govorio - izdrži, ovo nije pravi svet. Borba je bila velika, prevelika, teška i naporna i shvatio sam da ćtrajati do kraja epizode. U to vreme, kada su (Dalje)

Druga polovina 21. veka već će nekoliko godina ostati iza nas. Ratovi, glad, siromaštvo, sve ružne stvari, i svet ni nalik onom ranijem. Mala garava će biti babuskara :) ali za mene će i tada biti moja mala garava. Tog kišnog novembarskog popodneva ležaću na postelji, svestan da je konačno došao čas da idem ka zavičaju nazad... Izborana ruka, drage starice, sa toplim očima, brižnim, kao u onim davnim vremenima, pomilovaće ostarelo čelo. Pred putovanje ću joj reći još jednom: VOLIM TE. Reći ću joj... Nikada ti ništa nisam imao zameriti, malena, šta sve prođosmo zajedno ali... Ona će podići svoju lepu obrvu upitno pitajući se šta je to, da li je omatoreli lala izlapeo, ali će čuti odgovor...

Smiriše se otkucaji današnjeg dana dok je u mislima još sveže sećanje na jučerašnji rođendan, koji je, za divno čudo, prošao lepo i baš lepo. Uglavnom, kao i kod većine vas, verovatno, taj dan se nekako... nikada "ne primi"...
Početak nedelje obećava, i neko me je čak i sanjao, a nije imao (!!!) košmare...

Žao mi je što opet kasnim, i ne stižem, pa vadim adute iz rukava... Danas ću biti kratak, i reći ću samo toliko, da svakome ko pročita ovo, želim da mu se ispune lepe želje, jer ovo je godina (Dalje)

Odmotava se vlažni ali mirišljavi šal juna, po sokacima i šorovima naše varoši. Još jedna godina, još jedan prilazak sredini vage meseci, prepun promenljivih dana, nadanja, želja, planiranja.. I ova, i prošle, i sve buduće godine naoko biće iste jedna drugoj, meni uglavnom obeležene bezbrižnom potragom za lepim rečima koje bih udenuo u ravni Tvoje dobrote, najdraža. Tako često i dan danas poželim da napišem neke reči, ili da ih izmislim, da se celi svet iznenadi i da se pita, o, koja li je (Dalje)

Omeđen tajnovitim vidicima, tu oko nas egzistira život kakvog znamo. Tek poneki od nas, otvori srcem ona čudesna vrata kroz koja se može zaviriti u utkani i predivni svet. Svet boja, mirisa i novih dimenzija, nedoživljenog a proživljenog, susret kraja sa početkom, i radost beskrajne slobode. A mi, maleni i prašini ravni, grčevito se vezasmo za ovaj materijalni svet, zatvarajući oči pred predivnim kreacijama i nebrojenim putokazima ka boljim svetovima. Premeću se dani i odvija se (Dalje)

Uvek me prevari vreme, i večito kasnim.... Previše obaveza imam, i to takvih koje se ne mogu isplanirati. Kako da znam koliko će trajati neki sastanak? I kad će neko iz neke druge vremenske zone da se seti da nazove ili da ima slobodnog vremena? Tako se trkam sa ponoćnim satima, sa blogom koji mi ne objavljuje članak po sat vremena :) i sa raznoraznim stvarima, saboterima na listovima mojim, virusima i silnim čudima. I, na kraju dana, osvrnem se na listove dnevnika i vidim da je (Dalje)

Od zatvaranja dnevnika mog bejah večeras... Htedoh zatvoriti knjigu ovu, izbrisati nevešte dečije rukopise i tragove. Hladni vetrovi počeli su da formiraju ledene strelice koje se zabadaju u otvoreno srce. Već samom sebi dovoljno puta dokazano, ponovo se nerazumevanje mota oko mene. Optužbe, ljutnje, komadići mržnje, i dobrim delom povređivanje. Povređivanje onih najtananijih osećanja, kidanje niti sedefnih radosti podno mojih ravničarskih oblaka.

A onda sam s večeri, (Dalje)

Večeras se bezuspešno više od sata pokušavah povremeno logovati na blog.rs. Bezuspešno, ponavljam. To znači da je server, verovatno, preopterećen, i da treba malo "dorade". Ok, lepo je to, znači sve nas je više i sve smo interesantniji.... Ali postovi kasne, pa eto da se zna, tek. Još jedno veče dočekano sa umorom, još jedan dan koji je jedino (OPET!) mala garava spasila. Neka. Krenuo je taj jun. Mesec završetaka i novih početaka. A opet, nešto ostaje (Dalje)