Bol prijatelja pravog jednako zna da zaboli kao sopstvena... Sima je jedan od ljudi za koje se može reći da ih na ranu možete staviti... No kako to uvek biva, uvek se u dobrom skriva i mrvica onog lošeg. Ne kod njega, već prema njemu. Svi njegovi napori da sebi obezbedi sreću, najčešće se vraćaju ledenim ehom neizmerne težine i teskobe. Možda negde, nekada, delić "odvađene" tuge barem na trenutak (Dalje)
Noć aprila se uvlači kroz razređene roletne i tek čujni miris jorgovana obeležava ovu lepu noć... Malo pre sam te poljubio u obraz pred san, ne želeći da te, premorenu, razbudim... A želeo sam da te zagrlim, da, kako volem ono da kažem, da koske krckaju... Stariji sin je šaputao sa mnom, dogovarajući se šta ćemo za sutra. Načula si, ali si nastavila da spavaš. I sada dok nežno hodiš travnatim putevima sna, ja se po ko zna koji put (Dalje)
Nekako uvek kada se jesen spusti s još uvek toplih fruškogorskih padina, zamirišu požuteli listovi mojih tugovanki i donose neželjene rime koje tako uporno skrivam pod tepihom bezbrižnih dana... Lepo je znati neke stvari. Neke stvari, opet, i nije lepo znati, pogotovo one koje vam govore o nekim velikim promenama, koje nisu inspirativne, ili, s druge strane, ipak nagone da se malo razmislimo nad kartom života svog... U naslutu srca, već je sve odavno zapisano, a to što ne želimo da gledamo i vidimo šta se tamo dešava, to je već druga stvar. U preseku svih ravni naših priča, nalazi se rođenjem utisnut datum kada će se (Dalje)
Nekako uvek kada se proleće spusti s prohladnih fruškogorskih padina, zamirišu novoiznikle trave a moje srce se ugreje toplinom sećanja...Uskoro će taj dan, sasvim isti i sličan, i ja ću u njemu ponovo biti onaj veseli putnik koji je došao ko zna odakle da bi zahvatio svu sreću sveta skupljenu u Tvojim očima. April se i te godine tek zašepurio po mom gradu, kišica je obojila to prepodne i nije bilo hladno. Koracima ka Tebi, ni slutio nisam da ću (Dalje)
Premorene oči laloške skoro da nisu izdržale pritisak odgore, ali srce je šapnulo: "izdrži još malo". I eto, dok se ponoćni sati približavaju, ja se nadam iskreno, da će barem jedno lepo osećanje, barem jedan osmeh izmamiti pisanije ovoga dana na listove dnevnika mog. Jednog lepog dana, jednog od onih dana kada želite da se ne završi, jer se jednostavno sve kockice tako lepo slažu, posle toliko vremena. Odustajem od smislenog traženja nekih reči i rečenica, naprežem se tek krajnjim naporom da (Dalje)
Da li je ovaj promenljivi dan promenio i neke deliće slagalice, da li se pomeša behar sa pahuljama, tek... Ovaj dan na kraju skroz drugačiju sliku pokaza. Odnekud ponovo promaja dunu kroz vrata života i donese davno zaboravljene stvari počišćene pod tepih uspomena, ledeni trnci se zabadahu u dušu ogoljenu proteklim danima...
Negde u sumrak, skrivajući se od preostalih kapi kiše, zamače figura pogurenog čoveka, sa juga se oglasi (Dalje)
Što ono kaže naš narod, nikad ne znaš gde ćeš dočekati veče. Dan je počeo sasvim uobičajeno, kuća, put do posla, posao... Skoro po već ustaljenom ritualu, prvo proverim sve mailove (ima ih mašala), što poslovne, što privatne, pa onda vidim šta se izdešavalo na blogu, šta je ko pisao, ako šta stignem da odgovorim, komentarišem. Ako ima poslovne pošte, onda se ona zavodi, prevodi, pa (Dalje)
Noć se prišunjala sasvim tiho, ispraćajući težak, dan koji optužuje. Jedini sumorni rasplet događaja mogla je biti kiša koja je lagano poćela da orošava polja i ravnicu, a zatim i varoš i sokake, skidajući poneki beli cvet iz rano obradovanih bašta...Zamirali su i poslednji koraci kasnih polaznika, ritmično se uklapajući sa kuckanjem kišnih kapi o prozorsko okno. Prilika iza prozora, u polumraku sobe gledala je negde daleko, gubeći se zajedno sa pogledom kroz magličaste konture susednih kuća i zgrada... Još jedan (Dalje)
Autobus se veselo ljuljuškao, noseći nas i par susednih odeljenja put nekih novih gradova, još neviđenih. Radost zbog opuštene atmosfere i putovanja sa nastavnicima. Ima li u susednom razredu koja lepojka za mene, pitao sam se. Vrlo hrabro od mene. Bucko razreda, čovek sa... ovaj, dete sa samo jednom željom, da nađem neku osobu lepog pola koja će me saslušati, s kojom ću (Dalje)
Dan nije slutio da će dobiti prelaznu ocenu. Potpomognut kišnim pejsažima i još jednim odlaganjem, ovoga puta, proleća, izveo me je na sokak tek negde oko deset sati. Jedan predivan događaj, o kojem ću pisati kadgod, a u vezi je sa mojim starijeg deteta, kao da je otvorio tajanstvene kapije radosti. Bože, ja to sve ZNAM, ali se svaki, ali svaki put, oduševljavam Tvojom kreacijom. Sa zavežljajem prošlih dana, načičkanih problemima i jedom svakakve vrste, stajah kraj otvorene (Dalje)
Podstaknut jednom večerašnjom pričom, setih se nekih lepših vremena, koja i nisu bila tako davno. Nekad su se radovi u poljima radili ručno. Od bacanja veštačkog đubriva u svrhu prihranjivanja useva, pa sve do sečenja stabala kukuruza, na primer, vezivanja u snopove i prevoženja...Beše neko lepše vreme, ljudi su pomagali jedan drugom, bilo je i vremena, za rad ali i za odmor, za šalu...Događaj koji mi je izronio iz sećanja, doneo mi je sećanje na nešto što me uvek fascinira i ispunjava... ponosom, radošću, nadom... Ljudska dobrota...
Svojevremeno je brat radio u firmi čoveka koji je imao i nešto zemlje. U firmi je bilo zaposleno negde oko njih 15-ak, posla dosta, plate solidne, i behu prisutne svakodnevne šale, zezanje, "ubijanje" vremena. Tako je došla i (Dalje)