Mrvice moja...
Radosti života mog... Danas smo prošetali do parka, do tvog omiljenog mesta - fontane. Tata zašto bacaju ove pare unutra? Pa znaš, srećo, ovo je čudesna fontana, nekim čudom se ovde stvorila još u vreme dok sam ja bio skoro kao ti. Kažu da su je donele vile iz nekih nepozantih krajeva prepunih radosti i cveća.... I dok gledam te drage plave okice kako me sa pažnjom posmatraju, ja ZNAM da postoje i vile, i jedno takvo mesto, i znam da je sve to istina. Isto kako sam to znao i kada sam u njenim godinama, prolazio istim parkom...
Tata, a je l' da ih bacim svih pet? Naravno, srećo, samo jedan po jedan. Zamisli želju i dok je još zamišljaš, lagano baci novčić negde u fontanu. Pogledala me je tako toplo, da mi se učinilo da stojimo sami, u tom lepom sunčanom danu - ja, i ona, moja malena kćer. Znaš, počeh ja.. Sada ti ovaj dan možda i ne znači puno, ali kad odrasteš, setićeš se svega ovog, veruj mi. Samo me je upitno pogledala, podigavši obrvice u naše prepoznatljivo i prećutno pitanje: "kako?". Vile će se pobrinuti za to, ne brini! I dok je ona u tom deliću vremena nestajala sa nekom Bratz, Barbi ili ko zna kakvom lutkom ili onim roze biciklom na kojem je nacrtana njena omiljena Tweety, otac punog srca je uz prvo "buć" poželeo sretno detinjstvo, da ne bude narušeno ničim, da raste u ljubavi i slozi, radosti i razumevanju.
Drugi neka joj donese sreću, u svim njenim oblicima. Sreću, ali po NJENOM shvatanju...Treći neka joj donese mirne snove, dečije, i kasnije, devojačke i sve dok postojim, da bdim nad njom, živeći za tu mrvicu veselu...Četvrti novčić neka čuva svu tvoju radost i neka svu radost sveta dovede pred tebe. Da se raduješ kao jutros kada smo krenuli, što će te tata držati za ruku, a ti ćeš biti ponosna na to... I naposletku, peti novčić, kao peti element neka ti donese ljubav, večnu ljubav u njenom najčistijem obliku....
Mrvice moja, da li već negde tvoja polovina šeta svetom, igra se klikerima, juri za loptom...Srećom, bila je zauzeta nekim njenim pesmicama koje je poluglasno pevala, skakućući oko fontane, te nije videla jednu izdajničku suzu, ali suzu radosnicu, suzu koja je kanula se prepunog srca. Suzu nade, da će je život srećnom učiniti, i da će imati bezbroj uspomena poput ove...Znam da će se setiti i ovog dana, i svih naših šetnji, izleta, malih sitnih iznenađenja i da će shvatiti... koliko je bogata...
03/09,2008, at 00:23
Visit krilaandjela
Стварно Баладашевићу врло лепо, родитељски и сећање за цео живот, ни ја ово не би никад заборавио.
03/09,2008, at 01:00
Visit Baladašević
A zamisli sliku recimo, koju sam ja zapamtio - moja pokojna majka iz svoje tašne vadi nanizane bombone "visoko C". Još pamtim i tašnu i mesto i vreme toga dana .... Zaboravljamo da stvaramo uspomene našoj deci...
03/09,2008, at 01:02
Visit tuzna
bas lepo...bas,bas lepo...bas....prelepo..!:**
03/09,2008, at 01:12
Visit krilaandjela
Свега се сећам и момената свих шта сам имао у животу, иначе имам фото меморију и некад нешто и нацртам.
03/09,2008, at 09:02
Visit sanjarenja56
Baladaševiću, prvo si TI bogat, pa ona! Najveće blago su naša deca, jedino ona su i ispred ljubavi dvoje ljudi, jer su najlepši rezultat te ljubavi, a ostaju i ako ljubav presahne na svom čarobnom izvoru. Ako hoćeš da poslušaš iskusnu mamu za koju drugi kažu da je savršeno vaspitala svoje sinove, čitaj joj mnoooogo bajki sada, a vrlo skoro s bajki skokni na zanimljivu fiziku (Taj divni atom), astronomiju (Kratka povest vremena), priču o Tesli i slično, i usmerićeš je da sama gradi svoj put od žutih cigli do Oza...I voli je, mnogo, neizmerno, voli je...
03/09,2008, at 09:04
Visit vladica
I pesma i post se tako uklapaju . Tako je sve osećajno.
03/09,2008, at 12:16
Visit Baladašević
Vladice, ponekad takav način života donosi dosta briga i samoće, najčešće među ljudima, ali jednostavno, tako živim - sa emocijama i nežnošću. I...Nekako, neću da se menjam.
03/09,2008, at 12:19
Visit Baladašević
Draga moja sanjarenja, verovatno ćeš se sada naljutiti :) ali pisao sam već nekoliko puta da je mnogo mojih priča samo par odsjaja iz srca u kojem se bezbroj priča stvaraju svakoga dana. I ja imam dva sina, na koje sam veoma ponosan, jer su stvarno dobra deca. A kćer... Samo nedosanjan san... A i rekao sam ti već toliko puta da smo rod :) Po mnogim pitanjima..
03/09,2008, at 15:26
Visit sanjarenja56
Dragi Baladašević, neću se naljutiti, još me nisi upoznao. Tvoja mašta je široka i nikad ne znam šta misliš ozbiljno, a šta sanjaš, ali je važno da ti znaš granicu (ako je ima). Shvatila sam da smo rod, moguće čak i da smo stvarno (deo mojih korena u vojvodini), a to što imamo po dva sina, samo znači da ćemo dobiti i dve ćerke, i znaćemo da uživamo u njima, i ti i ja :)
03/09,2008, at 20:14
Visit domacica
već vidim galeriju.
slike detinjstva.
drgačije frizure i odeća, slična mesta, isti osmesi na licima.
slike ljubavi za sve generacije.
eh, kad bi sva deca mogla da se pohvale ovakvim sećanjima.
Prijatno!
03/09,2008, at 23:16
Visit Baladašević
Sanjarenja, nadam se da cemo voleti nase snahe kao kceri. Mada, kao lavica... hm... Al‚ ajd'...
Tužna, ti još stvasraš slike, nadam se da su sve lepe...
03/10,2008, at 15:55
Visit sanjarenja56
Ne brini ti za moja uživanja lavice, zna lavica da bude odlična svekrva, doktorirala sam kao snaja, 22 godine savršenog slaganja sa svekrvom, pa valjda sam položila školu i za svekrve!
03/10,2008, at 16:12
Visit Baladašević
Moram i ovde malko kasti, tek... Slažem se zdravo lepo s vodolijama, a o njima, jedared...Privatno :) Nisi ti prava lavica čim se sa svekrivom slažeš. Iskreno se stvarno nadam da ćemo snahe voleti i poštovati kao kćeri. Valjda mi neće doći neke zmije :) :(