Jedno od sećanja na budućnost...
Postoji mesto u svemiru stvoreno samo za nas. Tamo gde je svaki atom sačinjen od ljubavi, gde su sve ovozemaljske gluposti nepoznate. Mesto koje nas ljubavlju čuva i njome ispunjava. Danas je neki običan dan, Zemaljski. Vreme teče svojom dimenzijom, ljudi kunjaju u svojim ljušturama, mrze se, ubijaju se, rastaju se, zavlače se na dno života među talog. Varaju jedni druge, varajući sebe. Veličaju sami sebe, bedni i ništavni, tako prolazni i ranjivi. Šta reći takvim ljudima, da li reči i dopiru uopšte do njih? Naravno da ne dopiru. I umreće u svojoj samoći, u svojoj bedi, odrpane duše, blatom prekriveni.
Ljudi koji me ne primećuju, a opet me povređuju, dodajući sebi poene kod drugih ljudi koji opet, ne primećuju nikog drugog do svog ega koji je od planina veći. Šta reći tebi koja mrziš ceo svet, pa posle podne i sebe u njemu? Šta reći tebi koja nikada nisi volela, koja lažeš čoveka koji te voli i ceni? Šta reći tebi, koja nijednu reč lepu ne znaš, koja nijedan događaj u životu nisi sama izazvala ili učinila, iz čijih usta samo psovke i ružne reči teku? Tebi koja pričaš samo ono što si od nekoga čula, tebi koja misli da se ceo svet i sunčev sistem vrti oko nje? Ma hajde molim te, žao mi je što si me pomerila iz ravnomernog lelujanja među zamišljenim, a izvesnim i budućim suncokretima...Tebi, na koju sam osuđen? Ne, ne gledam ja to tako. Ja sam blagosloven, eto mi još jedan svakodnevni putokaz ka maloj garavoj, još jedno sećanje na onaj pomenuti predeo. Da, tako ja to gledam. Nikako drugačije.
I, šta mogu drugo nego da te ŽALIM. Što svaki dan smišljaš podlosti kako bi mi napakostila. Svaki bogovetni dan smišljaš kako bi me ponizila u očima drugih ljudi, koji opet, nisu daleko od tebe. Znam da me mrziš, znam da te ophrvala ljubomora, toliko puta si mi rekla da sam nenormalan što VOLIM. Gospode!? Ja ZNAM da je to samo vapaj tvoje duše, one mrvice svetlosti koja VAPI za svetlošću, za dahom, za osmehom, onaj delić koji si zatrpala svojim egom, taštinom, sujetom, ružnim rečima, nebrojenim aferama sa raznoraznim muškarcima i mržnjom prema svemu i svakome. Najlakše je omalovažavati i ponižavati, a ti to radiš u velikim količinama.
Da li si ikada nešto STVORILA? Napravila, bilo šta? Ne, naravno da nisi, za to je potrebno ljubavi, strpljenja, želje? Neko se jednostavno tako rodi, prazan. I nosi Božansku iskru u sebi...ceo život. Naposletku kaže, čemu sam živeo? Navedi JEDNU stvar koju si URADILA u životu? JEDAN osmeh koji je bio ISKREN? Jednu osobu koju si obradovala, jedan posao koji si odradila bez želje da te neko veliča i hvali? JEDNU srećnu osobu koja ti je PRAVI prijatelj, koja te neće ogovarati iza leđa ili sutra ostaviti kao ti nju? Jedan GEST koji si učinila ne želeći da ti bude vraćeno istom merom, ili da nekoga obraduješ? Ponekad ne mogu da ne odreagujem, ali ne mogu ništa drugo već samo sebi da kažem, pošto ničije reči ne čuješ, da te i takvu volim, kao ljudsko biće. Ali da je TUGA veća, jer traćiš život svoj. I možeš do sudnjeg dana da me ponižavaš i omalovažavaš, iako vidiš da nikada ne pobediš, jer samo je jedna ISTINA.
Pa onda kažu da li je potrebno razloga da nekoga toliko voliš? Milion stvari svaki dan pronaći mogu, ponajviše u pogledima. Otklanjam nekako tugu, čekajući da dodđem do polovine svog postojanja, da spojimo deliće i da se pojavi slika, da zadoovljno kažemo sebi, ono NAŠE mesto nas uvek čeka, i posle svih zemaljskih briga, tuga, muka i radosti... Otići ćemo tamo, u večnost. Na onu NAŠU sličicu večnosti, gde ne postoje druga osećanja, osim večne ljubavi. Znam da je sada daleko od mene, ali proći će i ovaj radni dan, i opet ću uroniti u beskraj topline njenih garavih očiju. I tačno znam kako izgleda ta moja draga, toliko pominjana večnost. Jer, pre par decenija sam uronio u te tople mile i drage oči, a danas mi se čini kao da je bilo juče. Tako i u večnosti tamo, vreme postojati neće, a ljubav... ona ne stari, ona je takođe..večna...I čini mi se da nijedna rečenica na svetovima nije odisala sa toliko istine kao ona koja me ispunjava i pomoću koje se rasplinjavam u beskraj... VOLIM TE!
Maloj garavoj, leta gospodnjeg 2008-e, nekako s proleća...
p.s. spodoba s početka priče je tzv. kolezinica s posla
03/04,2008, at 15:36
Visit vladica
Ćutim, na sve ovo pročitano i slušam Dragana Stojnića i pokušavam da bar malo shvatim ovu priču povezujući je sa muzikom.
03/04,2008, at 15:52
Visit siljka
Jel to ona sto si joj poklonio skoljku? Mislim spodoba? A kad pomislim samo koliko (p)raznih ljudi ima...
Slika je fantasticna!
03/04,2008, at 15:53
Visit Baladašević
Jao bre Vlajko, vesela ti majko, pa nije valjda da je toliko nerazumljiva priča? :(
03/04,2008, at 16:02
Visit vladica
priča je jako razumljiva ... ali me zaprepastio repertoar kojim si opisao nju i pitam se koliko čovek može sve da otrpi. Znaš imam slično iskustvo , ne sa takvom pričom , ali nekom svojom ...
03/04,2008, at 16:10
Visit Baladašević
Šiljka, NIJE ona ta koju sam spominjao onomad.
Vladice, ja sam u PRAVU, prema tome nema čega da se jedim. Znam da mnogo nasima takvih iskustava. I šta raditi...nego žaliti.. I voleti svoju drugu polovinu svaki dan sve više.
03/04,2008, at 16:18
Visit sanjarenja56
Zar nikad ljubav do kraja ne nailazi na svoj odraz u ogledalu, reflektujući ljubav i uvećavajući se sa svakim dahom? Zar uvek samo sanjani ostaju večni, a ovi u stvarnosti nas povređuju, iznova i iznova...A ko sme tebe da povređuje, esencijo nežnosti i duhovitosti, dragi moj prijatelju Baladašević?
03/04,2008, at 16:20
Visit stepskivuk
koliko si imao godina kada si sreo malu Garavu?
I kako ste se uponali?
Ta me prica zanima...
03/04,2008, at 16:26
Visit sanjarenja56
Podržavam želju stepskogvuka. Možeš li tu priču da nam napišeš, ta sećanja podeliš sa nama? Kako je mala Garava uletela, ušunjala se, ušla u tvoj život?
03/04,2008, at 16:27
Visit Baladašević
Draga moja sanjarenja...Danas nežnost nije na ceni. Al'...Marim ja...Kao što sam rekao, samo ljubav je savršenstvo, večito trojstvo...
Stepski vuke, bio sam malo stariji nego sada :) imao sam celih 16 godina. Ona je bila zrela devojka od 13 :) Da se ponovo rodim, ne bih dozvolio da budemo toliko odvojeni :) Priča o tome... Eh..........
03/04,2008, at 16:36
Visit sanjarenja56
Baladašević, nežnost mora da bude na ceni i jeste.
A da nisi u znaku device, kad zauvek ispred svih i svega stavljaš prvu ljubav? Mada, sa njenih 13 godina velika mala garava i treba da bude zauvek zapamćena!!
03/04,2008, at 16:40
Visit stepskivuk
:-)
prelepo!
Ti zivis moj san...
ali,kazi,kako je onda bilo vremena za druge i za razocarenja?
03/04,2008, at 17:14
Visit Baladašević
Sanjarenja, mala garava nikada neće biti zapamćena, jer bi to značilo da će otići. Sa njom bih otišao i ja. Puj puj puj, daleko bilo.
Vuče, nekada je to bilo drugačije. Prvo smo bili poznanici, pa prijatelji, pa simpatije, pa tako redom...U međuvremenu su bile neke "gošće", samo simpatijama nalik. Ono, mladalački. Ma...Davno beše... Znam da sam i Bogu dosadio, ali očaran sam malom garavom, samo bi o tome, svuda i svakom divanio. Od sreće lud, nemojte me na sud. :)
03/04,2008, at 17:36
Visit pinokio
Baladasevic, pa tvoja ljubavna prica je POTPUNO ista kao moja. I ja sam sa svojim garavim ceo svoj zivot- od drugarstva u detinjstvu i mladosti,pa do braka i dalje.. Neka je i vama srecno i neka traje dugo!! Pozz!
03/04,2008, at 18:07
Visit principessa78
Ma to se ti zezas sa nama(odmah sam ja to znala,da ne ureknes).A zapravo si o "maloj garavoj" htio reci sve suprotno od onog kako si napisao :)Znam ja,znam!
Srecno vam bilo!
03/04,2008, at 18:53
Visit domacica
japajapajapaja osobe uglavnom vrede manje od najmanjeg zrnca peska pa ih tako treba i tretirati.
a nagradu-premiju si prepoznao pa sad možeš samo da se smeškaš.
Prijatno!
03/04,2008, at 20:09
Visit Baladašević
Pa eto pinokio, kad kažem da smo rođaci po duši, ti sumnjaš. Sve znam. Nekada to opterećuje. Mislim, to što sve znam. I što sam skroman :)
TO je prava ljubav. Ljubav koja TRAJE. Svim dragim ljudima ovde želim to. Ne mora ona početi rano. Bitno je da počne...
Prinčipeso, dovoljno mi je, kao što sam rekao, otvoriti vrata, da vidim "šta je tamo napolju" i ... vidiš da ne valja. Držim se svoje tvrđavice...
03/04,2008, at 21:26
Visit sanjarenja56
Ama stalno me zbunjuješ, pa pomislim da treba da te tešim, pa se sekiram zbog tebe, a ti celo vreme srećan ko veliki!! Zaslužio si da te prvo prekorim što me sekiraš, a onda da ti se divim, i da ti zavidim ( pa mora i to malo) i da ti na kraju poručim da čuvaš to blago koje imaš, jer to nemaju svi. I odsad te neću tešiti, samo ću uživati kad budeš pisao lepe priče o maloj garavoj, a one tužne ću čitati bez puno komentara, jer ionako nisu o njoj...A onaj obećani cmok je za tebe i malu garavu u paketu!
03/04,2008, at 22:09
Visit sanjarenja56
Ti si kometa na ovom blogu, proletiš i ostaviš dug sjajni trag...možda si tako i doleteo ovde, vanzemaljče jedan! Ali meni je drago, i ne samo meni...
03/04,2008, at 22:28
Visit principessa
:) Kako je lepo naci nekog tako vaznog dok si jos mlad.Mnogi se odricu te srece, jer zele da sticu razlicita, pa cak i bolna iskustva, samo da bi kasnije sebi u starosti rekli da su ziveli.Samo ne shvataju da su ostavivsi tu srecu za sobom, taj blagoslov koji ne dobija svako, ostali bez komadica zivota.
03/04,2008, at 22:34
Visit Baladašević
Hvala sanjarenja, ali tako je teško govoriti o mom zavičaju, svi bi me gladali čudno, no nema veze. Nečiji osmeh je vredniji od svega. Hvala ti što navratiš na blog srca mog. Možda ćeš jednom svratiti i na kaHvu (koju ja, ne volem), ako te pozovem kad se ponekad mimoiđemo dok ideš preko puta u svojoj "uniformi" u pekaru, a ja se spuštam niz ulicu...
03/04,2008, at 22:41
Visit Baladašević
Prinčipeso, ja ću tebi i sudskim putem ako treba zabraniti da mi kradeš misli! Isto mislim da mnogi GLUPO žrtvuju neke ustaljene sheme, prave se i foliraju, a u biti svi pate za pravom ljubavi. Zašto svi nama kažu blago vama, pa to može svako... Kako kaže čak i dečija pesma - "treba hteti, treba smeti, pa da vidiš..."
03/04,2008, at 22:45
Visit principessa
Bas tako!Ti meni sudsku zabranu za iste misli, ja tebe na sud sto ne volis kafu :).Zbog ucenja postajem kofeinski zavisnik, eh a tek zavrsavam gimnaziju...:).Salu na stranu, meni je drago sto delimo jedno takvo pozitivno i lepo misljenje.
03/04,2008, at 23:11
Visit tuzna
"Vreme teče svojom dimenzijom, ljudi kunjaju u svojim ljušturama, mrze se, ubijaju se, rastaju se....."
Ali se isto tako i sastaju,vole,radjaju!Glavu gore optimisto!Ljub :**
03/04,2008, at 23:30
Visit krilaandjela
Признајем ни ја не волим кафу, али ми некад са пријатељима добро дође.
Баладашевићу разумем те када и о празнима пишеш и они живе на истој планети, око малих и сигурних тврђава чекају да неко наиђе па да их нападну. Гори су од жутих мрава.
03/05,2008, at 06:35
Visit sanjarenja56
"ako te pozovem kad se ponekad mimoiđemo dok ideš preko puta u svojoj "uniformi" u pekaru, a ja se spuštam niz ulicu..." Nema veze što ne voliš kafu.
Ovo mi liči da smo se već upoznali? Ili je opet pesnička sloboda" Ne uspevam se setiti da poznajem TAKO SJAJNOG vanzemaljca. Takvog valjda ne bih propustila da prmetim...
03/05,2008, at 12:03
Visit Baladašević
Bilo je to još prošlog leta, kada sam sa prijateljem išao u onu trafiku na ćošku, ali tada se uopšte nismo poznavali. Ali nema veze, ima dana... U vezi sa postom - tvoje kolege uživaju u tvom društvu. Razumem ih. I ja bih :)
03/22,2008, at 17:51
Visit Bella
Predivno...Zaista, rijeci mi ponestaju..Slucajno zalutah na tvoj blog, prosto nevjerovatno da nas ima jos, romanticara..
Pozdrav iz Frankfurta..
03/22,2008, at 23:30
Visit Baladašević
Bella, nadam se da nećeš biti samo prolaznik, ne na mom blogu, već da ćeš se i ovde družiti, divnog sveta ima ovde, to su moji bistrooki. Ljudi operisani od mržnje, naoružani tolerancijom i vidom nekih drugih svetova i dimenzija, na privremenom radu na Zemlji. Dobro mi (nam) došla...
03/23,2008, at 12:40
Visit Bella
Hvala na dobrodoslici! Trudit cu se, onoliko koliko mi ovaj tempo zivota dozvoljava, da posjecujem i obogacujem svoju svakodnevnicu citajuci te / vas..
Pozdrav!
03/23,2008, at 12:44
Visit Baladašević
Bella, svrati kad god imaš vremena, ovde je mala oaza puna lepe pozitivne energije. Svi smo toliko slični u svojim različitostima! Prijatan dan ti želim, drž' se! ;)