Iz dnevnika panonskog mornara...
Omeđen tajnovitim vidicima, tu oko nas egzistira život kakvog znamo. Tek poneki od nas, otvori srcem ona čudesna vrata kroz koja se može zaviriti u utkani i predivni svet. Svet boja, mirisa i novih dimenzija, nedoživljenog a proživljenog, susret kraja sa početkom, i radost beskrajne slobode. A mi, maleni i prašini ravni, grčevito se vezasmo za ovaj materijalni svet, zatvarajući oči pred predivnim kreacijama i nebrojenim putokazima ka boljim svetovima. Premeću se dani i odvija se ovaj film pred našim očima, a mi se prepuštamo matici koja nas nosi, ne želeći išta da promenimo. Uzdižemo se na razne načine u ovom svetu, zatvorenom u tri dimenzije, okovane četvrtom, padajući tako sve niže i niže. A svuda u svakom od nas obitava ona Božanska iskra, ono SEĆANJE. Ego nam ne dozvoljava da zagrebemo po površini, tek malo, ne bi li naslutili nebrojena blaga duše.
Robujemo zvanjima, titulama, materiji. MOJA, MOJE, MOJ...
Pričamo o nečemu što nemamo, nismo imali, niti ćemo ikada imati. A tu, na korak samo, srcem otvorenim dostupno, hiljade svetova obitava, prolazi našim svetovima i istine kači poput zrna grožđa, čekajući da ih uberemo i osvežimo svoju napaćenu dušu.
Kako ne izgledati čudan? Kako podeliti svetu i prijateljima karte i putokaze za te razne svetove? Uvek se setim jedne epizode moje omiljene serije "Zona sumraka", u kojoj je jednom čoveku rečena tajna ovog sveta, vrlo jednostavna i prosta. Njegov mozak to nije podneo, i poludeo je. Ludilo se širilo svetom... Još je rano, a tragalaca niotkud. Samo nekih titula, veleposednika, vladara, tajnih ili ne, vlada, SILA velikih..........
Blagosloveni su mali, jer je njihovo carstvo nebesko. Ne okrećem se verskoj dimenziji. Pokušavam da se zapitam kako ispraviti krivu Drinu :) Kako promeniti vekovnu zabludu, ali opet, i tako čvrstu i sigurnu istinu sakrivenu u izreci - "cena mudrosti je starost"? Kako ne biti čudak, u ova vremena? Da li su unapred dobijeni odgovori dar, ili preteško breme za jednog običnog smrtnika? Da li je dovoljno reći da kraj ne postoji i da, zaista, ništa nije onako kako izgleda?
Da je krajnje vreme, ali bukvalno, da se ljubav očisti od svih primesa, od ega, pod brojem jedan, od svih sumnji, zabluda, osuda, mržnji, očekivanja, i da ostane samo u svom izvornom obliku - davanju. Očistimo li to, ostaće nam, gle čuda, jasan putokaz ka ranije pomenutim svetovima. Oprostite mi večeras, dragi ste mi postali, želeo bih vedro dobrote nebeske da prospem na vas, da tužni nikada više ne budu tužni, oni koji traže, da nađu, oni koji se nadaju da shvate, oni koji misle da je sve prošlo da ugledaju svoj početak u daljinama...
O, dolaze dani, jako bitni dani, ma, pisaću jedared, ono što smem, ono što mogu, dani kada će se sve meriti dušom, kada će jedino čista duša videti sutrašnji dan. Pokušavam reći ono što videh, ono što znam, a ne uspevam da ne ispadnem kakav sam već ispao... Ali dobro... Dovoljna je i samo jedna rečenica za sve ovo... Poklanjajte dobro, budite dobro, NE OČEKUJTE ništa ako nekome nešto uradite, pomognete. Ne tražite kontrausluge! Ne govorite nikako ono, eto, a ja sam ovo, ja sam ono... A on/ona sada...
Ne igrajte se sa ljudima koji ne vide, pomozite im... Svi ljudi su željni pažnje i nežnosti. I, ne zamerite meni, samo ste mi dragi, i samo želim da sa vama podelim sva dobra ovoga sveta. Da jednom kad se sretnemo negde u daljinama vremena, kažete srećno: aha, o OVOME si ti ono davno divanio... Jednom rečju: glavu gore! Dolaze bolji dani, ali uvijeni u čudesa.
Mojoj nepoznatoj i DRAGOJ DOMAĆICI poklanjam ovu PESMU. Sa željom da je posluša i Sanjarenja56, mislim da će razumeti mnogo stvari. Zahvaljujem se mom prijatelju Darku,
oltajmer.bloger.hr za ovu simaptičnu pesmu koja nekome može zvučati i smešno, ali moja prva misao kada sam je čuo je bila - domaćica. Domaćice, ako sam "omašio", a to je meni kao "dobar dan!", molim te ne zameri...
Da ne kažete da sam večeras neko drugi, laku noć ću vam poželeti pesmom, ili pak, onima koji čitaju preko dana, lep i uspešan dan! Ne zaboravite, Spasovdan je svaki dan kada učinite neko dobro delo, bez očekivanja uzvratnog dejstva. Bilo šta. Makar i da deci pročitate poneku bajku. Jednom ću vam pisati istinu o deda Mrazu, koji postoji, a razočaravaju tolike milione dece, kada "odrastu", i o tom istom "odrastanju", ma... o svemu...
naše nedosanjane, bezbrižne dane
rimom te noćas, garava, pokrivam
želeći jutro da dugo ne svane
spavaš u bezmerju mojih šarenih nota
daleko negde, iznad mora prosečnosti
u beskraj ove večeri tvoja dobrota
širi se nitima neizbrisive večnosti
mili moj svitac usnio dane buduće
prepune nežnosti, smeha i sunca
dok grizem usnu, pomišljam, čuće
kako mi srce jako, za nju večeras kuca
još malo pa ćemo se i u snovima sresti
o, kako bih voleo da tako lako znam
još lepše košulje snova od rima isplesti
i da ti još bezbroj predivnih osmeha dam
dobuje kiša niz tek procvetale lipe
sjaji se odsjaj svetiljke u travi
nestajem kraj tebe uz kapi koje sipe
u čamcu smo snova, pravac je : jutro što se plavi
a negde dalje u dušama našim
drugi se pravac javio, nov
da li ću stići, kadgod se plašim
dok kiša i dalje napada krov
Na njemu jasno u bojama piše
zemaljskom oku u nevidljivom sjaju
Kad prođu sunca, vekovi i kiše
ti i ja, srećice, idemo ka beskraju...
06/06,2008, at 07:58
Visit principessa78
Eh,druze moj,cega sve nema u tom laloskom srcu...
Zivis li ovako kako si napisao?Onda si,priznajem,bolji od mene:)Zapravo si izuzetan i mogu slobodno reci da ne poznajem nikog kao sto si ti,a poznajem mnogo dobrih i velikih ljudi.
Ja vjerujem u ono sto vidim.A vidim da sve na ovom svijetu ima svoj kraj,pa i zivot.Nikada niko nije dokazao da vjecni postoji,a kraj sam vidjela tako mnogo puta.
I ja ocekujem.Ocekujem da mi se dobro dobrim vrati,da se neko sjeti moje usluge i ucini mi kada treba.Ako ne bude tako,zamjericu.
U ljudskoj je prirodi sumnjati,zeljeti vise,bolje,zeljeti materijalno-sto da ne.Zato zavrsavamo skole,grcevito se borimo za posao,za napredovanje,vecu platu.Borimo se citavog svog zivota za komadic srece pod suncem.
Voljela bih moci na stvari gledati kao ti.A ne mogu.
A ti si mi mnogo drag...eto,samo da znas:)
06/06,2008, at 12:13
Visit Pinokio
Prosto neverovetno!!! Kao da si zavirio u moja sinocnja razmisljanja!!! Sve ovo sto si napisao, bas sve (osim pesme,naravno) prolazilo je sinoc mojim mislima i donelo mi uznemirenost neku. I malopre, pisuci neki komentar, htedoh da napisem otprilike ovo isto, ali odustadoh, bojeci se da me nece razumeti, i da cu biti predugacka. Mozda precesto odustajem, ne znam! A...mozda vise i nemam snage!
06/06,2008, at 13:27
Visit lilanina
Da, odavno se razumevamo....dobrota se širi, kruži, vraća na tajanstvene načine od drugih ljudi a ne od onih kojima smo nešto ''učinili''...doživela sam to
Osmeh put ravnice :)))
06/06,2008, at 15:55
Visit sanjarenja56
Nisam uspela da otvorim i čujem pesmu, nažalost.
Nekad se mudrost stiče i u mladim godinama, u srednjem veku zvali su ih vešticama, danas u šali vanzemaljcima, a ustvari uvek je bilo ljudi koji su videli dalje i šire od većine. I uvek su bili neshvaćeni. Ti si ovde uvek prihvaćen, a što si nekad neshvaćen, pripiši tome što previše znaš, pa to ljudi ne mogu ni shvatiti ni lako prihvatiti. To ne znači da ti trebaš ili možeš da se menjaš, ne znači ni da ćeš lako promeniti svet oko sebe, samo znači da živiš u nekoj durogj dimenziji od 99% smrtnika. I da si sleteo s neke bolje planete od ove...
06/06,2008, at 16:02
Visit malena S.
...ravno u srce...e baš tu me gađaš...
06/06,2008, at 16:02
Visit hyperblogger
i koliko god da se trudim da te ne hvalim ( da se ne bi pokvario, a i ko što si sam rekao nije preporučljivo u današnjim vremenima ) ne mogu da se suzdržim.... toliko pametnih misli...
06/06,2008, at 16:03
Visit sanjarenja56
Otvorih ipak sliku i ton, zanimljivo, naročito moje omiljene ljubičice. Mislim da će se domaćici dopasti, a ja nisam razumela. Danas sam plavuša.
06/06,2008, at 16:15
Visit Baladašević
Prinčipeso, molim te nemoj me hvaliti, vrlo se loše osećam, pogotovo što znam da nisam uopšte nešto poseban. Dobro, možda malo drugačiji, ali ništa ekstra. Živim kako živim, dok ženi ne skrivim :)
Naravno da svi gledamo na svet drugačijim očima, i ima jedna izreka, koja me je prvo nasmejala, pa posle nagnala na razmišljanje, a sada mi deluje... tužna. Ne naša tužna, već izreka: "kada bi se pameti prodavale, opet bi svako svoju kupio..."
......
Mnogodraganje je međusobno :)
06/06,2008, at 16:19
Visit Baladašević
Pinokio u tebi sam video više života nego u mnogim, mnogim ljudima (i ženama, je l'...). Ima još puno puno stvari koje samo još jedna osoba razume (nadam se) i onda uglavnom... Po tom pitanju, "samujem". Kao da sam vodolija, pa vidim daleko :) A nisam. Teško je ići sam, bilo gde u bilo čemu, bez podrške, bilo kakve. Meni recimo sad stigoše samo dve reči na telefon, a ja opet, poleteo bih kroz otvoren pendžer u popodne ovo mirno, pa sve do mojih oblaka ravničarskih....
06/06,2008, at 16:21
Visit Baladašević
Lilanina, hvala na pozdravima i osmesima. Teško ih je danas zaraditi, a Bog mi, i dati..
Evo nam vikenda, sjajne prilike da nešto dobro uradimo...
06/06,2008, at 16:23
Visit sanjarenja56
Dve reči? Mala garava ti napisala "Volim te!" Jesam li pogodila?
06/06,2008, at 16:24
Visit Baladašević
Sanjarenja, po ko zna koji put, odlično postavljena dijagnoza, kao da si doktor.
Drago mi je da si čula pesmu, i, nisi plavuša. Znam da ti isto, kao i domaćinka, a kao i ja, voliš ljubičice, to je bilo pod jedan. Pod dva je bila lepota trenutka i velikog broja mrvica života. Pod tri, taj kraj tu, nije daleko od... mora... A more... Eh, more...
06/06,2008, at 16:28
Visit Baladašević
Sanjarenja, mislim da ovde ima neka opcija da se tvoji komentari ne vide. Kvariš zadovoljstvo, kvariš igru, ista si kao oni što su jedini u društvu gledali film i onda pričaju šta se dešava
06/06,2008, at 16:34
Visit Baladašević
Sanjarenja, s tobom nikad ne bih igrao karte, kad sve znaš. Sav me led oblije kad vidim tvoj potpis, reko' šta li je sad o meni napisala... MA, sve znaš! Batali posao, otvaraj agenciju za predviđanje i pogađanje i mlati pare! :)))
06/06,2008, at 16:55
Visit Pinokio
I uvek zaboravim da ti kazem da nista od tvojih zzipovanih stvari nisam umela da otvorim!!!! Zasto ja da budem uskracena za sve te lepe muzike : )))
Stvarno...nece nista da mi se otvori ili ja ne umem?!
06/06,2008, at 17:00
Visit sanjarenja56
Znaš šta, Uf? Ako ne postanem doktor, što si mi predložio, mogla bih da otvorim tu agenciju, ali njen glavni menadžer (da ne kažem, prorok) bićeš ti. Domaćica će biti sledeći zaposleni. "Trio fantastico" biće ime agencije. Pripremam ugovor, u koliko primeraka??
06/06,2008, at 17:03
Visit sanjarenja56
I hvala za ljubičice i reku i planine i more...A karte sa mnom možeš slobodno da igraš, pobeđivala sam samo u tri zgode u životu, dvaput kad sam bila trudna (pomoć iznutra) i jednom dok je bio rat,dakle, bezopasna sam kao igrač. Mislim, ne mogu više da zatrudnim, a nadam se i da neće biti rata.
06/06,2008, at 17:28
Visit sanjarenja56
A kad mi već odgovaraš u tri nastavka, evo i mog trećeg: Da sam na mestu male garave, i ja bih ti pisala te reči. Ali nisam, i nijedna nikad neće biti na njenom mestu, u tome je njena posebnost i tuga običnih smrtnica što nisu ni u kome zaljuljale TOLIKO emocija koliko je ona u tebi i ti u njoj! Vas dvoje ste unikatna pojava, pa ti i ne primećuješ druge žene (opravdano) i blagonaklono se šališ sa damama na blogu, bajagi udvaraš, a ustvari tvoje srce i tvoje misli su tamo u tvom gnezdu zauvek...i tako treba da bude i neka i ostane tako!
06/06,2008, at 18:56
Visit domacica
pročital. odslušala. odgledala.
odćutala.
ako ti se učini da je ovaj komentar hladan i štur, to je zbog vetra. i ove knedle što je zastala u grlu.
Prijatno!
06/06,2008, at 19:11
Visit vastag
Dobar si kao uvek !
Samo ipak nešto: sve je onako kako izgleda...shvatićeš za 20 godina...samo možda ne gledaš sa dobrog ugla :))
Pozdrav !
06/06,2008, at 19:52
Visit sonatica
Pročitala sam...slušam pesmu, sve u jednom dahu...
Hvala ti što sa nama deliš ove predivne postove.
06/06,2008, at 21:32
Visit Baladašević
Pinokio, draga, zaista mi je žao ako ne možeš da otvoriš one pesme koje su meni jako lepe, i mislim da ih nije loše imati. Ako koristiš i/ili znaš šta su windows commander i/ili total commander, ne bi trebalo da ima problema. To su programi sa kojima se obavezno radi sa fajlovima na računaru, ne mogu da zamislim kako ljudi rade bez njih. Ako je ovo komplikovano, reci, pa da otpetljavamo. A ne mogu da ih postavim u mp3 formatu jer na tom serveru gde stoje ne dozvoljavaju taj tip fajlova, ali mi se svidja server jer ej veoma efikasan i ok.
06/06,2008, at 21:46
Visit Baladašević
Sanjarenja, što se tiče agencije, hvala, ne. Ne bih mogao da lažem ljude, a istina je uvek surova i optužujuća, uglavnom. Ljubičice, reka, more... Ima toga i previše u mom dvorištu, to je nekako uvek oko mene... A za ovo da više ne možeš, ne bih komentarisao, ali mislim da grešiš.
Hvala na lepim komentarima, ja to nekako objedinim sve. Ljutim se na sebe jer sam počeo mnogo da pišem, mnogo da komentarišem, a to ne valja.
Ponovo tačna dijagnoza - nikoga tu neće više biti na mestu srca. Što Gospod spoji, čovek da ne rastavi. I tu se sve završava. I počinje.
Inače ne mislim da sam neki dasa, niti sada, niti da sam bio, i dan danas sam samo neko kraj koga bi prosla, neko vrlo prosecan. A i ne zelim da se nesto isticem. Ako se to kadgod desi, vrlo sam ljut na sebe. I tužan :(
Ona je u meni probudila nedosanjane dubine, one pomenute, neprevodive u reči, i razdrmala me svim dimenzijama. I delom tuge obavila jer ne mogu ni njoj objasniti šta mi je i ko je. I ja moram da čekam...
I žao mi je ako me je koja blogerka ovde pogrešno shvatila, ali jednostavno neke ljubavi su neopisive i, kako sam rekao mojoj dragoj prijateljici, koju sam jako voleo, da mogu da je volim i jačom, a bezazlenom ljubavi, jačom od mnogih zaljubljenih parova. Ne vredi, opet ću se uplesti i ništa neću objasniti... Avaj...
I, da, u pravu si. Neka ostane tako.
06/06,2008, at 21:51
Visit Baladašević
Domaćice, ubi me neuzvešnošću... Da li sam (opet) omašio, ili... Ma znam, šalim se. Drago mi je, znaš da si nam svima draga. A što se tiče knedli... Pa ko sa njima bolje zna od domaćice??? Pozdrav iz kišne ravnice...
06/06,2008, at 21:55
Visit Baladašević
Vaštage, derane, smeš li da izađeš na megdan za 20 godina? Ako ne znaš, ja sam ipak najstariji ovde. A da sam video i neke druge strane i svašta nešto, video sam. Nažalost, nedostaju mi reči da objasnim. I, što bi rekao moj drug Žera iz Crvene Jabuke:
Zašto tražiti riječi,
koje ne postoje?
06/06,2008, at 22:00
Visit Baladašević
Sonatice, zadovoljstvo je samo moje, što ovako dragi i dobri ljudi, moji nepozanti bistrooki, dolaze u moje dvorište. Neka su ti mirni puti, pozdravlja te pokisli suncokret žuti...
06/06,2008, at 22:14
Visit sanjarenja56
Dečače od 12 godina, sve si lepo pojasnio i neka je tako...
06/06,2008, at 22:40
Visit Baladašević
Moja prijateljica je živela na Novom Beogradu, i voleo sam je kao sestru. Milica se zove. Na otvoreno srce reagovala je uglavnom kao i većina ljudi - povredila me je, veoma. Ali dani idu, i, srećom, imam doktora za sve bolesti, pa se i ne jedim. Ali, ostao je TRAG...