Pozdrav iz polja mladih suncokreta
Kažu da ljudi obično shvate najvrednije stvari u životu, ili ih barem dožive kada je već najavljeno spuštanje zavese, kada se sabiraju utisci, i kada putuje vaše društvo, pa i vi čekate na red.... Blagosloven rođenjem u subotu na duhove, ponesoh u sebi sećanja na živote pre i posle. Vremenom kao nerazumevanje, a zatim polagano, kada su se kockice lagano sklapale, slika je bivala jasnija. No magla još uvek obavijaše moje vidike. Duboko u sebi, svitac je govorio - izdrži, ovo nije pravi svet. Borba je bila velika, prevelika, teška i naporna i shvatio sam da ćtrajati do kraja epizode. U to vreme, kada su se prolećne kiše šetale ravnicom u rana jutra, jednog sasvim običnog, i kako mi je drago da je bio naoko običan dan, naišla je ONA. Kao iz sna probuđen, rodih se ponovo, konture postadoše jasnije, sve se oboji bojom smisla i svi već ranije nadošli odgovori ugnjezdiše se u pitanjima. Moj dotašnji život sreo se sa SMISLOM i na moju sveopštu radost, shvatio sam da više nikada ništa neće biti isto, i, da toga dana, pre nešto više od dve decenije, mogu umreti srećan, ako treba, sa SAZNANJEM, sa jasnim VIÐENJEM početka, kraja, i čuvene "osmice"...
Nose me i ovi dani, obojeni srećom, tugom, umorom, nadanjima, borbom sa svakidašnjicom, sa malodušnim svetom, sitnim dušama, šemama i dilemama... Kraj moje epizode još je daleko, i nastojim da u svim brigama i tugama izvučem onu tananu nit svetlosti koja nas veže sve. I često sam toliko srećan, u trenucima sitnica. Jer dosanjao sam svoj san, a san je LJUBAV, jer ljubav ispunjava sve. O, danas sam tako zaljubljen, i tako tužan, jer se plašim da će mi do kraja epizode ostati nerazjašnjeno KAKO da JOJ kažem koliko je volim, koliko mi znači, koliko ću nežnosti i jedinstvenosti da ponesem na put, i koliko se radujem što sam probuđen, i spreman, za PRAVO buđenje, u danima koji dolaze...
Dragi posetioče mojih požutelih listova dnevnika, neka te ove reči sačekaju u radosti i dobroti, i, znaj, da je ovaj veseli laloš hodio, hodi i hodiće još, trnovitim putevima, ljudskom oku neobjašnjivim i neznanim, znaj da je VREDNO ČEKANJA, ako se nalaziš u mraku. Samo od TEBE zavisi da li ćeš krenuti ka svetlosti ili ne. Opravdanja NEMA. Jer srce moje veliko, celi bi svet zagrlilo i reklo ljudima da kada sve prođe, ne ostanu kao sada zatečeni, sa mrvicama tek vrednih stvari, ako ih je i toliko, već da se opreme dobrotom, poniznošcu, dobrim delima, pomaganjem i otvorenim umom. Spreman na nerazumevanje sveta, večeras ću molitvu okititi posebno, svim dragim ljudima, i slučajnim ili namernim prolaznicima kroz moje dvorište, i TOBOM, jednom ili jednim od njih...
Danas me opet, po ko zna koji put, ljubav uznosi do neslućenih visina i ne čujem odjeke ovozemaljskog sveta....
(kao ne znamo kojoj)
Radosti moje uzdrhtalosti prve!
Svicu moj mili, na srcu zrnce!
Ljubim te u taj pogled ispod obrve
i ljubim Te u anđeosko srce!
Oh, kako mili, uzdah se ote
večeras se za celu Kuglu molim
ušuškan u tvoja mora dobrote
presrećan sebično, što te volim!
Sva su se leta i milosti skupila
nošeni tragom slame kumove
kada si srcem otvorenim stupila
na moje maglom, obavijene drumove
većom od najvećih ljubavi iz knjiga
noćas te vodim kroz priču bez kraja
ma evo, vikaću, i baš me briga
zvezdo moja plava, večnoga sjaja!
Garavi moj, razlogu života
vesniče dana beskrajne sreće
i dirigentu nebeskih nota,
hiljade rima sa srca kreće!
Garavo moje, radošću opleti
duž naših širokih cesti u cveću
tamo gde se rađaju mladi suncokreti
most ka večnosti, s Tobom jedared preć'u
šta god da bude, od sad pa zanavek
u ovoj našoj, njima nejasnoj priči
Tvog imena će srce nositi odjek
jer meni ljubav doveka - SAMO NA TEBE liči!
Maloj garavoj, leta gospodnjeg 2008, na listovima jednog dnevnika, požutelih stranica sa rečima večnog sjaja....
06/15,2008, at 13:51
Visit Pinokio
Kao i uvek, kao i u buduce...razumecu tvoje reci. Znam, reci ces: NE....ti ne mozes razumeti sta ja govorim, jos uvek ne mozes razumeti i mozda nikada neces!
Mozda je i tako, mozda ja samo mislim da razumem. Ali, ti govoris ono sto ja osecam i ono sto znam da je istina.
A, njoj, maloj garavoj, ne treba ni da govoris. Iskrenost i osecanja se ne daju iskazati. Nemoguce je. Mogu se samo osetiti.
Ja ponekad pozelim da zauvek zacutim, da mi moc govora nestane...da nemam potrebu da bilo kome i bilo sta vise kazem.
Uh...i sada imam potrebu da cutim.
06/15,2008, at 14:38
Visit altamoda
:* jedan za malu garavu i jedan za tebe :*
06/15,2008, at 15:26
Visit glumac
Prvo, da ti kažem da si me uplašio sa ovim uvodom. Pomislih da se i ti spremaš...pu, pu, pu.:)
Iskreno, znam kako je voleti nekog a nemati snage to da kažeš. Imao sam priliku da ne mogu jednoj osobi da kažem šta osećam prema njoj, jer sam se bojao da ću je izgubiti iz svog života u potpunosti. Nekad treba biti hrabar i priznati osećaje :)
06/15,2008, at 16:11
Visit sanjarenja56
Znaš šta, dečače? Ponekad mi se čini da ste vas dvoje izmislili ljubav i doneli je ovde, prostrli na planetu, zapatili hiljade malih semena ljubavi po svetu...ipak ste oboje vanzemaljci koji doleteše da ovom svetu donesu ljubav i dobrotu. Tako ja danas osećam.
06/15,2008, at 16:38
Visit hyperblogger
Baladasevicu, ja mislim da si ti ozbiljan kandidat za Ginisovu knjigu rekorda, kao osoba sa najvecim srcem i osoba koja je na najlepsi nacin i nedvosmisleno dokazala koliko voli.
06/15,2008, at 17:43
Visit iluzija
Ma meni je ovo tuzno...
06/15,2008, at 18:29
Visit sonatica
I meni je tužno, možda zato što spominješ nešto što je tužno, i od tebe još daleko.
A garava sigurno zna koliko je tvoja ljubav velika, dokazuješ je delima, a nama ovde, slučajnim ili namernim posetiocima daruješ nesebično veru da prava ljubav još postoji, i da je vredno čekati je.
Hvala za još jedan predivan post.
06/15,2008, at 19:00
Visit N
Samo sam htela da te i ja pozdravim,tekstovi su ti stvarno lepi, sve mirise na radost, i kada tako ne izgleda, ovde uvek imam utisak da posle kise dolazi sunce!
pozz!
06/15,2008, at 20:18
Visit sanjalice
Baladaševiću,pesnički care,dobi i ti pesmu!Čestitam!Vidiš koliko si prirastao srcu blogerima.Stepski je mogao sve da nas potpiše,ne bi pogrešio.E sad,blago maloj garavoj,kad joj pišeš pesme,a ne da je "hipnotišeš" ujutru kao moj dragi mene.Tako on pokazuje koliko me voli!
06/15,2008, at 20:43
Visit cicilly
=) Ovaj tekst je prelep... davno nisam citala nesto tako puno osecaja, prvenstveno ljubavi, i jake energije... Ljubavi koja se siri unaokolo svakom recju... jednostavno se oseca... savrseno... i blago njoj kad je tako volis... =)
06/15,2008, at 21:29
Visit tekstopisac
Ne mogu da odolim a da se ne spomenem pesmu Ramba Amadeusa: "Zemljane - jarane!"
Ali, to su samo moje glupe asocijacije koje ne treba da uzimaš za ozbiljno.
Pesma je lepa!
06/15,2008, at 22:44
Visit usjenivrbe.bloger.hr
..danas sam bila ovdje u tvojoj"ravnici"čitala tekst s požutjelih stranica tvoga dnevnika..koje će uvijek svjetliti i imati sjaj..kažu i kada nas ne bude netko će čitati i naletiti na naše nebuloze..nije me dugo bilo obaveza je bilo u mojoj zelenoj dolini..sada se polako vraćam u koltečinu života..postovi su išli ali sam malo stizala obilaziti drage ljude..i danas sam ušla pročitala a onda me je susjeda prekinula u mislima..lipo si ti ovo napisao svojoj maloj garavoj..plavoj..neznam već..
zašto veliš da je tvoj put trnovit..pa i moj je..i njegov je i njen je..nema onoga tko bar jednom trn nije osjetio..ja više puta moram priznati..zacijele rane ali ostane ožiljak..ali moramo dalje..
neka ti je laka ova noć..pozdravljam te..
06/16,2008, at 00:08
Visit donna
Ljubav se uvijek osjeti, ali je lijepo i reći i čuti:)
06/16,2008, at 00:40
Visit biljana
"O, danas sam tako zaljubljen, i tako tužan, jer se plašim da će mi do kraja epizode ostati nerazjašnjeno KAKO da JOJ kažem koliko je volim ..."
Ne moraš se brinuti o tome kako da joj kažeš. Neke stvari ne moraju biti izrečene, jer se osete. I sigurna sam da ona to zna i vidi u tvojim očima kad god je pogledaš.
06/16,2008, at 13:38
Visit domacica
postoji li uopšte reč koja bi mogla opisai toju ljubav prema Maloj garavoj?
ja čekam da je izmisliš. da naredna pokolenja nauče kako se voli.
Prijatno!
06/16,2008, at 16:28
Visit Baladašević
Pinokio, seti se... rečimogu biti nečije igračke i cakliti se u njegovoj glavi kao šareni staklići kaleidoskop.blog.co.yu ...
Nema ni tebe ovih dana...
06/16,2008, at 16:50
Visit baladasevic
# altamoderna, hvala puno!
# glumče, rano si se obradovao!
# sanjarenja, samo jedna istina postoji. A nji zna samo Gospod. Meni je to dovoljno
# hiperblogerko, avaj, ovo su samo jadni pokušaji moji da to pokušam pretvoriti u reči. Naravno, bezuspešno...
# Iluzijo, bilo koji drugi komentar od tebe, začudio bi me!
# sonatice, kros svačiji život idu dva nerazvojna druga- sreća i tuga...
# N tako je skroz!
# sanjalice, ćuti, još se stidim i mislim da nisam to zaslužio, ali neka...
06/16,2008, at 17:02
Visit Baladašević
# Cicilly, hvala! Drago mi je sto ti se sviđa, dobro mi došla, kad god došla!
# Tekstopišče, znam pesmu! Poznaniče sa Baščaršije!! :)))
# donna.ba u pravu si, nikad je dosta!! Pogotovo u ovom morusivila i ružnih stvari današnjice...
# biljana, to nešto je jače od mene. Pokušavah vremenom da naučim, ali avaj...
06/16,2008, at 17:08
Visit Baladašević
Domaćice, ne postoji. Kako kaže crvena jabuka - zašto tražiti reči, koje ne postoje? Kako bih voleo da u ljudi srećni i voljeni, zaljubljeni... To je valjda to moje sećanje na raj... Prijatno, što bi rekla jedna naša omiljena blogerka...
06/16,2008, at 17:11
Visit Baladašević
Usjenivrbe, ajme nemoj mi plave spominjati! Ne volem svetle, svetle jašu metle, kaže Đole a i ja se u načelu slažem :) Ma neka je nama nas, važno je da se srećemo često, pa makar i ovako. Uživaj u pravom moru, ovo moje panonsko samo uljuljkuje sećanjima...