Jednog od ovih dana...

Published on 04/11,2008

Nekako uvek kada se proleće spusti s prohladnih fruškogorskih padina, zamirišu novoiznikle trave a moje srce se ugreje toplinom sećanja...Uskoro će taj dan, sasvim isti i sličan, i ja ću u njemu ponovo biti onaj veseli putnik koji je došao ko zna odakle da bi zahvatio svu sreću sveta skupljenu u Tvojim očima. April se i te godine tek zašepurio po mom gradu, kišica je obojila to prepodne i nije bilo hladno. Koracima ka Tebi, ni slutio nisam da ću se toga dana roditi, da ću tek tada početi odistinski da živim.

Nebeske ravni preslikale su se u jednom pogledu Tvom, koji me je čekao tog prepodneva. Uplovivši u Tvoje tople i mile oči, postao sam ono što i danas čini mene među šarenim svetom - ljubav sama. Dani i godine pred nama počeše odmotavati priče najlepše, najnežnije, sa pečatom večnosti. Sve posta obojeno Tvojim imenom, dahom Tvoje duše i dušom mojom zavlada u vidu pesama, nežnosti i slatke čežnje, iščekivanja...

S nedosanjanih daljina pred moje noge padoše iskričavi odgovori i sve posta jasnije, nestade magla sa mojih pogleda i srce međe izgubi svoje. Poljubac prvi nacrta tajne mape i sazvežđa na karti života i prenese dve mrvice sa zvezda da sastave stope u otiske naših. Otvoriše se brane u očima, srce i duša se milinom napuniše i sve ograde i brane godinama što braniše svemu što mene čini, otvoriše se... Potekoh svetom kao nemirna reka planinska i bistra, a opet, i mirno i tiho kao široki Dunav podno tvrđave. A ljubav direktno iz večnosti poče da se preliva kroz mene i do dana današnjeg ne presta da se preliva iz srca ravničarskog.

Ljubavi moja, i sada dok Ti ovo pišem, suze se pojavljuju, suze miline, radosti, dok Ti, moj privatni anđeo, na jastuku hodiš ka našim predelima večnim. Kako je brzo prošlo vreme! Kako sam Te premalo voleo! Koliko Ti milijardi lepih stvari nisam rekao, koliko neprebrojnih situacija i sitnica nismo zajedno prošli! Godina za godinom hodi beskraju, ali jednog od ovih dana biće "tačno toliko i toliko" godina, kako sam Te prvi put ugledao. Ugledao i istopio se od sreće.

Sutradan da sam krenuo put onih vrata u zlatu, ne bih žalio, jer spoznah ljubav PRAVU, jedinu, najveću. I volim Te uvek i svugde, bez ikakvih pitanja, bez želje, bez MOGUĆNOSTI da se opirem tome, u svakoj sekundi Tvog postojanja, Tvojih pokreta, reči, koraka, misli... Sve što ima oznaku da je Tvoje, zaljubljen sam u to. Svaka mrvica Tebe, čitava jedna vasiona meni neistražena. Još puno neispisanih knjiga me čeka, a sreća, srećo moja, ponekad zna da zaboli, ali onako slatko... Gura se i raste u meni, i grlim ceo svet, svaki dan. Malena moja garava....

Duž svih drumova kojima hodim ostavljao bih putokaze moje sreće, dosađivao bih svakom svaki bogovetni dan o tome koliko sam opčinjen i očaran Tobom. Dah života Tvog poput maslačka razvejava moju dušu milinom i radošću kroz vekove. I kako je lepo i predivno voleti nekoga tako milog i vanvremenskog poput Tebe. Godine, život i smrt, ne znače NIŠTA, jer tu postojimo MI. I moja ljubav veća od svega na svetu, nemerljivo veća od zbira svih svetskih mržnji, ne samo sada, već kroz vekove...

U nesagledivoj neminovnosti, sjajimo i osvetljavamo sve do mog zavičaja svetove i silne koji se trude ljubav pravu da spoznaju. Jednom ću pustiti ljubav iz sebe, ali ona je tolika da je za neki drugi svet, i zato ne vidim kraja, jer kraja NEMA. Do kraja života da pišem nežne rime i opise Tvoje lepote, ali ne one fizičke, već lepote Tvoje nepremerljive duše, bio bih tek na početku. I sve što živim i udisaj moj, pripada Tebi, ljubavi moja. I onaj zadnji izdisaj nosiče ime Tvoje, dok se ne vratim u zavičaj svoj...

Da pripremim put da nastavimo tamo gde smo stali - u večnosti. I večeras, dok čekamo jedan od tih aprilskih dana, topim se od sreće i ljubavi, presrećan i večno zahvalan velikom Majstoru što mi je Tebe na put stavio...

Samo ću Ti sada šapnuti u najlepše uho na svetu, dok se mesečina poigrava s kosom istkanom od tajni: spavaj samo... ne znaju oni... šta mi znamo...



Maloj garavoj, za dvadeset i neku godišnjicu našeg prvog susreta... VOLIM TE...

Jedna od bezbroj pesama o njoj...  (mp3)


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=23479

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Jednog od ovih dana...



  1. Visit Pinokio

    Rasplakao si me po drugi put ovoga dana.
    Mada, vec je novi dan.
    Iskreno, mogu samo da se divim tvojim recima koje uranjaju u dusu, tvojoj nepresusnoj ljubavi prema garavoj, tebi!
    Odoh da placem jos malo.
    Mislim da je ovo nesto najlepse sto si do sada napisao, ili ja procitala.
    Srecna vam dvadeset i neka godisnjica!♥



  2. Visit principessa78

    Ja ne znam sta da kazem...samo da pozelim...ne jos mnogo godina ljubavi,vec vjecnost!



  3. Visit lilanina

    Baladasevicu - U prvom trenutku samo sam procitala post i ostala nemo, zamisljeno da gledam u reci i sliku. U stvari, bolje i da ostanem nema jer se ovome nema sta dodati.
    Zelim vam oboma mnogo divnih godina ovakve ljubavi :)



  4. Visit Baladašević

    Pinokio sve što bih bezuspešno pokušao da kažem (slažem) o vodostaju u očima bilo bi providno, tako da ... razumevamo se...
    Hvala na lepim željama...



  5. Visit Baladašević

    Prinčipessa78, hvala na lepim željama. Od tebe očekujem vesti sa nove staze...



  6. Visit Baladašević

    Lilanina, uključi uz sve to i ovu (starinsku) muziku i onda mislim tek da će biti pravi ugođaj...



  7. Visit krilaandjela

    Има је свуда, чујеш је срцем како хода меким корацима истине коју љубав води, свако буђење је ново свитање у твојим и њеним очима љубави.
    Ти си Пролеће њеног Пролећа.
    Ти си Лето њеног Лета.
    Ти си Јесен њене Јесени.
    Ти си Зима њене Зиме.



  8. Visit vladica

    I ovaj dan će biti divan , kad ga započnem ovakvim tekstom ... predivno !



  9. Visit tuzna

    E,sad stvarno ne znam sta da kazem..
    Cini mi se,recnik mi nije toliko veliki da njime mogu da iskazem sve ono sto osecam u ovom trenutku.
    Svaka cast sanjaru!
    Jedan aplauz i veliko URA za tebe!
    :***



  10. Visit Baladašević

    Krila anđela, ako nekako možemo da urgiramo da se obriše jesen i zima :) To jako ne volem. Čak ne toliko zimu, koliko jesen



  11. Visit Baladašević

    Vladice, tužna... Hvala T A K O Đ E !



  12. Visit Kolibra

    Eto, još dvadeset sljedećih godina želim za daljnje istraživanje njenog svemira :)!



  13. Visit Baladašević

    Kolibra, meni je preostalo još 57 godina života, kako ovo da shvatim? :) C, c, c...



  14. Visit sanjarenja56

    Prjatelju Baladašević, potpuno si svestan da se samo jednoj, maloj garavoj, može napisati ovakava pesmo-priča i da je možeš napisati samo TI. Ne znam koliko si svestan da je takvo nešto veoma retko, da imate nešto što ima jedan od 1000 parova, da ste nemerljivo bogati i da nikakva merila ovog sveta ne mogu izmeriti vaše bogatstvo. Kad bi se ovakvu ljubav plaćao porez, ne biste ni hleba imali! Vas dvoje ste personifikacija ljubavi, i ostanite takvi, i neka ljubav bude vaš prijatelj i podanik!



  15. Visit profesorlukic

    Lijepo je cuti, vidjeti, saznati da postoji tako nesto. Valjda se ne zna ko je srecniji od vas dvoje, ti ili ona. Nije ni bitno na kraju krajeva, najvaznije je da uzivate u tome. Bio bi sebican kad bio rekao da vam zavidim :) Eto ja cu vam pozeljeti jos tih 57 (ako se ne varam) da ih oduzivate skupa.
    Odlicno napisano.



  16. Visit donna

    Ostadoh bez riječi.
    Osim da čestitam ne znam šta bih još mogla da dodam.
    Ništa- da ne pokvarim čaroliju tvojih riječi.
    Uživajte u ljubavi



  17. Visit altamoda

    Kada sam govorila da ljubav moze da traje koliko i mi sami.. meni su govorili da "ljubav prodje, a ostane dostojanstvo,potovanje.." I ma koliko, mozda, smesno zvucim..ja zbog vas dvoje i dalje verujem da ne prolazi.. :*** Srecna goisnjica, od srca :**



  18. Visit Pinokio

    malo prosetam blogom, pa se opet vratim da procitam ovu lepotinju od reci i osecanja!
    Smrc! Ja to od lepote!



  19. Visit Oltajmer pa može i Darko

    Dobro sam pročitao sve, jako romantično...
    pa i komentare, koji su možda realni, ali pošto ja pokušavam uvijek ići na sigurno...nakon svih mojih zapažanja, pa ti ipak za svaki slučaj želim, da živite skupa barem još cijelu vječnost. A pošto sam i ograničen, nebih ti poslije isteka tog vremena želio produživati skupni život :-)))



  20. Visit Baladašević

    Darko ne zbunjivaj me komentarima.... Vidim da ću se ja sa tobom napatiti u narednih 50-ak godina, c, c, c...



  21. Visit Baladašević

    Sanjarenja, sve drugo je prolazno i nije vredno truda, zar ne?



  22. Visit Baladašević

    Profesore Lukiću, ne zavidi, već o'ma na posao i gradi svoju bajku! Svako tomože, svakomeje data prilika!



  23. Visit Baladašević

    Altamoda, T O je srž i tajna čitavog života na planeti! O, blagosloveni oni koji to spoznaju, kad tad!!! Prava ljubav POSTOJI! Ona, koju svi poznaju dok su mladi i puni snova, želja i nadanja! Javi se kad počneš svoju priču uskoro!



  24. Visit altamoda

    Baladasevic, znas da hocu.. ;) Ali Strah uvek uplasi Ljubav, a ja nisam sigurna mogu li sve to ponovo..neka se srcemalo odmori. :):**



  25. Visit Baladašević

    Altamoda nema odmora od toga. To je život sam, to je ono jedino vredno u životu. Nažalost, prave ljubavi u svetu... Premalo...