U sumrak
Published on 04/23,2008
Bol prijatelja pravog jednako zna da zaboli kao sopstvena... Sima je jedan od ljudi za koje se može reći da ih na ranu možete staviti... No kako to uvek biva, uvek se u dobrom skriva i mrvica onog lošeg. Ne kod njega, već prema njemu. Svi njegovi napori da sebi obezbedi sreću, najčešće se vraćaju ledenim ehom neizmerne težine i teskobe. Možda negde, nekada, delić "odvađene" tuge barem na trenutak umanji breme koje je život na njegovom leđima stvorio.... Možda... Nekad... nekom....
* * *
Nedosanjana, u snove moje jurni
neka donesu ledene kiše
oblaci nepozvani i tmurni
kojima život moj odavno diše...
Carstvo dajem da znam šta snivaš
prosjak sam noćas, mrvice molim
pogled od mene dok drsko skrivaš
i greh je moj jedini, što te volim...
Noćas sam najtužniji na planeti
bespomoćan i uništen vrlo
mora se kažu, nekako živeti
iako u meni...sve je umrlo...
Koraci po danu nikom poklonjeni
od mene osta tek bledunjava sena
žutilom pritišću osmesi njeni
ledene trnce zabija mržnja njena
Po ko zna koji, nebrojen put
dočekam talase, okupam zoru
sve dok se nehajno fenjer žut
ne sakrije krišom, za Frušku goru
Hiljade pitanja kroz noć mi zveči
da li je voleti za mene greh?
ili sam grešan zbog lepih reči?
Il' možda samo što želeh smeh?
Starost i sivi dani će doći,
onaj sa kosom pokazaće lice
al' sad bih u ovoj aprilskoj noći
u pomoć pozvao vedrice, svice
U jednoj suzi čitav se svet skrio
sa njom je noćas umrlo sve
zalud na ovoj planeti sam bio
odlazim samo, s mržnjom od nje
Praskozorje purpurom ka meni leti
krajolik lagano dobija boju
sve dok postojim, ja ću te voleti
a ti i dalje, živi mržnju svoju...
neka donesu ledene kiše
oblaci nepozvani i tmurni
kojima život moj odavno diše...
Carstvo dajem da znam šta snivaš
prosjak sam noćas, mrvice molim
pogled od mene dok drsko skrivaš
i greh je moj jedini, što te volim...
Noćas sam najtužniji na planeti
bespomoćan i uništen vrlo
mora se kažu, nekako živeti
iako u meni...sve je umrlo...
Koraci po danu nikom poklonjeni
od mene osta tek bledunjava sena
žutilom pritišću osmesi njeni
ledene trnce zabija mržnja njena
Po ko zna koji, nebrojen put
dočekam talase, okupam zoru
sve dok se nehajno fenjer žut
ne sakrije krišom, za Frušku goru
Hiljade pitanja kroz noć mi zveči
da li je voleti za mene greh?
ili sam grešan zbog lepih reči?
Il' možda samo što želeh smeh?
Starost i sivi dani će doći,
onaj sa kosom pokazaće lice
al' sad bih u ovoj aprilskoj noći
u pomoć pozvao vedrice, svice
U jednoj suzi čitav se svet skrio
sa njom je noćas umrlo sve
zalud na ovoj planeti sam bio
odlazim samo, s mržnjom od nje
Praskozorje purpurom ka meni leti
krajolik lagano dobija boju
sve dok postojim, ja ću te voleti
a ti i dalje, živi mržnju svoju...
Simo, prijatelju, nedaj se.... :(
04/24,2008, at 01:13
Visit krilaandjela
Поздрав за пријатеља Симу. Држ се Симо!
04/24,2008, at 10:01
Visit domacica
Simi je sigurno lakše i lepše kad ima prijatelja kao što si ti.
a mi ćemo te pratiti u nastojanju da mu život učiniš lepšim.
prijatelj mog prijatelje je i moj prijatelj, zar ne?
Prijatno!
04/24,2008, at 10:19
Visit sanjarenja56
Simi je i lakše i teže kad ima tebe pored sebe. Lakše jer zna da ga razumeš i podržavaš, teže jer zna da nikad neće imati s NJOM ono što ti imaš s malom garavom. I točak života okreće se dalje...
04/24,2008, at 12:06
Visit Darko
Mislim da prijatelj Sima,
od Don Kihota nešto ima
Nek to malo pogleda
da podvali se neda...
U toj malo žalosnoj poeziji vidim i nešto dobro...
kad spomeneš Frušku goru, sjetim se fruškogorskog bisera :-)
04/24,2008, at 12:18
Visit Baladašević
Andjelko, eto i tvoja vremena siva minuše, izgleda... Dao Bog... Nije loše setiti se, a pogotovo pomoći, nekome ko čeka, kao što mi čekasmo kadgod...
04/24,2008, at 12:19
Visit Baladašević
Domaćice, onda smo svi mi ovde na blogu kao familija... A što i nije daleko od istine, je l' da? I mnogo je lepše i lakše ove tmurne i sumorne dane deliti i preživljavati sa prijateljima...
04/24,2008, at 12:43
Visit Pinokio
Mene ste uverili da udruzena energija, dobre zelje i misli, dovode do ostvarenja snova.
Mozda ne svih, ali lagano....
Prijatelj, tvoj, nas...ima uz nas dobre misli, zahvaljujuci tebi.
Zbog lepih reci gresan niko nije, i kroz svoje misli upucujem ih Simi, tebi, svima...
I osmeh poklanjam pride : )))))))))
a, sreca se ne ceka. Ka njoj se hodi!!! : )
04/24,2008, at 13:03
Visit bonsai
Jeste, Sima je bogat covek kad ima tebe.
Blago Simi!
:))
I Nadam se da ce biti bolje, mora jednom i njemu sreca da se osmehne!
04/24,2008, at 13:18
Visit Baladasevic
Sanjarenja, skroz je tako... Ipak se okrece.. Moja omiljena uzrecica... Tko bi doli sad je gori, a ko gori, dole vece pada... Ili, ono meni takodje drago - i to ce proci. Ne toliko drago koliko istinito. S tvojom porukom se i dan nekako svetlijim ucini....
04/24,2008, at 13:19
Visit Baladašević
Darko, uvek i u svemu ima nešto dobro i nešto loše. Kao što ti u svakoj prilici vidiš šansu za terevenku :) Pa makar i na Fruškoj gori... C, c, c...
04/24,2008, at 13:31
Visit Baladašević
Pinokio, od tvoje prve rečenice već duže vreme planiram da napravim jedan lep zapis u dnevniku, jedan eksperiment sa prelepim završetkom. Tokom uskršnjih praznika, a pravo je vreme za to, čitaćeš o tome. Pozdrav iz ravnice!
04/24,2008, at 13:32
Visit Baladašević
Bonsaičice, devojčice, pa gde si se ti tako majušna zagubila među sitnim drvećem? Lepo te videti! I nama je lepo kada si ti s nama. A tebe nema...
04/24,2008, at 14:21
Visit tuzna
Ni za koga nije greh voleti...
A Simi samo ti daj snage,i bice sve u redu!
:***
04/24,2008, at 15:55
Visit sanjalice
Blago Simi sa tobom.Svi smo mi ponekad Sima,neko više neko manje,ali nema svako Baladaševića da ga razume i uteši .
04/24,2008, at 16:05
Visit Baladašević
Tužna, ima u meni ljubavi, za celi svet. Pa i za njega. A mnogo je tužan. A mnogo je divan. I dobrica. Tako to ide...
04/24,2008, at 18:20
Visit donna
Prijatelju našem Simi pozdrav šaljem. I kažem: Simo i to će proći, izdrži. Sutra je novi dan Simo.
I mene tuđe brige muče, zato znam prijatelju kako je kad je prijatelj tužan. Osmjeh za obojicu ostavljam.