Autobus se veselo ljuljuškao, noseći nas i par susednih odeljenja put nekih novih gradova, još neviđenih. Radost zbog opuštene atmosfere i putovanja sa nastavnicima. Ima li u susednom razredu koja lepojka za mene, pitao sam se. Vrlo hrabro od mene. Bucko razreda, čovek sa... ovaj, dete sa samo jednom željom, da nađem neku osobu lepog pola koja će me saslušati, s kojom ću (Dalje)
Dan nije slutio da će dobiti prelaznu ocenu. Potpomognut kišnim pejsažima i još jednim odlaganjem, ovoga puta, proleća, izveo me je na sokak tek negde oko deset sati. Jedan predivan događaj, o kojem ću pisati kadgod, a u vezi je sa mojim starijeg deteta, kao da je otvorio tajanstvene kapije radosti. Bože, ja to sve ZNAM, ali se svaki, ali svaki put, oduševljavam Tvojom kreacijom. Sa zavežljajem prošlih dana, načičkanih problemima i jedom svakakve vrste, stajah kraj otvorene (Dalje)
Neke stvari u svojim životima ne možemo da biramo. Jedna od stvari koju bih voleo da nemam je ta moja emotivnost, i to što često emocije preovladavaju nad razumom, dovodeći me u svakojake situacije. Tamno kasno zimsko nebo, prošarano po kojom munjom, donelo je sećanje na jednu sličnu, ali jesenju noć. Noć beše tiha i mirna, prepuna mesečine, i činilo mi se da farovi na automobilu nisu ni potrebni. U prtljažniku rasklimatanog "Forda" i na zadnjem sedištu moga auta, stajale su raznorazne kutije sa kompjuterskim komponentama, koje će se (Dalje)
Stajao je na vidikovcu zagledan u nepregledne predele ravničarske... Da li ga pozdraviti, šta reći u tom trenutku? Prišavši mu oprezno, pokušao sam da ga pozdravim. Glas se izgubio negde u predvorju duše, potpomognut brigom za prijatelja... Nekoliko predugih sekundi prošlo je u neopisivoj tišini, činilo se kao da i ptice ućutaše, kao da se život zaustavi na trenutak. A on, kao da se prenu iz nekih nemerljivih dubina, skoro naglo se okrenu i tiho prozbori: "Stiže proleće... Znaš li da je ovo (Dalje)
Sve je više dnevnih novina, koje se razlikuju samo po šarenilu, ili po dimenzijama. Ne razlikuju se po tematici i po želji da sa što više skandala privuku što više čitalaca, o čijem intelektualnom nivoJu bi se dalo zboriti... I krenem ti ja danas da čitam jedne od dnevnih novina, apsolutno nevažno koje, manje više su sve iste. I tako da pročitam naslove. Naravno, čitam ih od pozadi. Ja ne bih bio ja kada (Dalje)
Podstaknut jednom večerašnjom pričom, setih se nekih lepših vremena, koja i nisu bila tako davno. Nekad su se radovi u poljima radili ručno. Od bacanja veštačkog đubriva u svrhu prihranjivanja useva, pa sve do sečenja stabala kukuruza, na primer, vezivanja u snopove i prevoženja...Beše neko lepše vreme, ljudi su pomagali jedan drugom, bilo je i vremena, za rad ali i za odmor, za šalu...Događaj koji mi je izronio iz sećanja, doneo mi je sećanje na nešto što me uvek fascinira i ispunjava... ponosom, radošću, nadom... Ljudska dobrota...
Svojevremeno je brat radio u firmi čoveka koji je imao i nešto zemlje. U firmi je bilo zaposleno negde oko njih 15-ak, posla dosta, plate solidne, i behu prisutne svakodnevne šale, zezanje, "ubijanje" vremena. Tako je došla i (Dalje)
Proleće dolazi i svuda je oko nas, moje srce se budi toplinom ravnice. Miriše tek iznikla trava sa mrvicama zaostalog snega. Negde iza Fruške gore već se čuje kako laganim svileno nežnim koracima razgoni tmurne dane i paletu svojih boja nosi...Dani se već hrabrije suncem prikazuju, a u meni se neki sretni nemiri bude. Moja duša ponovo cveta i budim se, rađam ponovo. Sa strane gledajući, čovek "mojih godina" je vrlo detinjast u iskazivanju ovakvih emocija, ali... Marim ja... Večeri su sve toplije i (Dalje)
Listajući album sa slikama, naišao sam na derana koji mi je veoma poznat, sa šeretskim osmehom, naslonjenog na jedan stari dud, sa travčicom među zubima. Vetar je milovao lice dečaka, donoseći miris zemlje, nekako s proleća, jedne davne godine... I mirise nadolazećih kiša sa Fruške Gore....Mlada žita su ozelenila horizont i svuda gde je pogled dosezao prostirao se ...mir... Oblaci su se lagano komešali, vršeći (Dalje)
Radosti života mog... Danas smo prošetali do parka, do tvog omiljenog mesta - fontane. Tata zašto bacaju ove pare unutra? Pa znaš, srećo, ovo je čudesna fontana, nekim čudom se ovde stvorila još u vreme dok sam ja bio skoro kao ti. Kažu da su je donele vile iz nekih nepozantih krajeva prepunih radosti i cveća.... I dok gledam te drage plave okice kako me sa pažnjom posmatraju, ja ZNAM da postoje i vile, i jedno takvo mesto, i znam da je sve to istina. Isto kako sam (Dalje)