Sećanje na jedno proleće...
Published on 19:59, 03/16,2008
Stajao je na vidikovcu zagledan u nepregledne predele ravničarske... Da li ga pozdraviti, šta reći u tom trenutku? Prišavši mu oprezno, pokušao sam da ga pozdravim. Glas se izgubio negde u predvorju duše, potpomognut brigom za prijatelja... Nekoliko predugih sekundi prošlo je u neopisivoj tišini, činilo se kao da i ptice ućutaše, kao da se život zaustavi na trenutak. A on, kao da se prenu iz nekih nemerljivih dubina, skoro naglo se okrenu i tiho prozbori: "Stiže proleće... Znaš li da je ovo (Dalje)