Ufotvorine

Ispred ulaza u kasarnu, parkić. Rekli su mi kada sam polazio "pazi da te ne primete pa da te odmah ne odvedu u kasarnu" u smislu da prvo malo obiđem grad... Pitao sam se kako sam ja to drugačiji, ali kasnije sam shvatio - mladi vojnici budući se poznaju na kilometar po polu-izgubljenom pogledu i prtljagu koji nose, i po samoj pojavi. Sedeo sam na klupi u pomenutom parkiću. I gledao u pravcu kasarne. Dugo, dugo... Počelo je već da se smrkava kada sam odlučio da uđem u taj, za mene do tada veoma nepoznat svet... Razmišljajući pre toga, video sam dve moguće varijante mog boravka tu: (Dalje)