Ufotvorine

Danas velika preporuka!!! Ja se inače, lično spremam da na sve medije snimim ovo remek delo! Film koji sam dugo, dugo čekao da vidim! I topla preporuka svima!

U vezi sa mnogim stvarima koje se provlače kroz moje dvorište i sa srca laloškog kroz pendžere širom otvorene... Evo dobrih putokaza sa sve ljude i duše koje su u potrazi.

Za sve one koji TRAGAJu!

Za sve one koji se pitaju čemu život služi?

Za sve one koji su tužni, usamljeni, ostavljeni, razočarani, koliko god to duboko bilo...

Za sve ljude dobre volje i sve one koji naslućuju barem, da život NIJE samo ono što živimo....

I za mnoge druge...

F I L M   D A N A meseca, godine, decenije...

IMAJTE oči! Pogledajte ovaj film, predivan, od mog prijatelja Đoleta Lina, starog poznanika sa zvezdanih putovanja... Ko ima oči neka gleda!

Za obične ljude, ovo je samo jedan običan film, ali ko ima želju, ili ko dopusti srcu svom da odgleda film, mnogo, mnogo toga će biti jasnije... Sve je ovde rečeno, u vrlo prostoj i pitkoj priči. I sve sfere su obrađene. Najbolje bi bilo snimiti pa gledati nekoliko puta...

I videćete....

Da ništa nije onako kao što izgleda...

Da parama ništa ne možete kupiti...

Da je zdravlje najveće bogatstvo....

Razlog vaših svakodnevnih muka, briga i problema

Ljubav neopisivu Čuvara naših duša...


Za neupućene i nestrpljive: život glavnog junaka je VAŠ (i moj) život. Posmatrajte kako je, kada mislite da ste sami, ostavljeni, zaboravljeni...život glumca M.J.Foxa je takođe naš život, i sve ono kako izgleda, a pogotovo ... kraj... Taj kraj, tako upečatljiv.

Dakle, jedan film iz TOP 10 forever, vašeg blogolege Baldašara salašara...

Ovde su SKORO SVI odgovori na vaša svakodnevna pitanja...

Mnogo stvari na svetu postoji koje mogu da pojedu čoveka. Trenutno mislim o stvarima koje nisu živa bića. Koliko sam samo video ljudi koje je pojela jedna najobičnija - FOTELJA! Čovek koliko toliko normalan, naoko gledaš sve je u redu, kad ono ... hop! Pojede ga fotelja i od njega više ni traga ni glasa. Viđao sam onda, da recimo, čoveka pojedu dva slova. Dva najobičnija slova. Dva ili možda tri. Jednostavno, princip je isti - hop! - i gotovo. Nema čoveka. Uz to, dešavaju se i (Dalje)

Dragi dnevniče...

Šta bih pametno mogao napisati kada ne mogu da saberem misli, a opet, hiljadu stvari mi se mota po glavi. Umor, umor i samo umor. Posao koji je preokupirao ceo život moj, beskonačno ponavljanje istih termina, ali srećom, različita dešavanja...

Šta da ti kažem, već ovako umoran, samo pred snove da pogledam ono strašilo iz ogledala i .. da (Dalje)

U ovom delu svemira i sveta, baba, očeva ili majčina majka se naziva - majkom. "Kaž'te majka", kaže moj drug Đole na kraju jedne pesme... Misli se na drage starice. U albumu mog detinjstva, mnogo dragih "majki" zauzima svoje mesto. Sve one koje ja pamtim su i meni u lepoj uspomeni, ili je to valjda, što i ne pamtimo one koje nam se nisu sviđale. Dobro, de, pamtimo poneku. Na primer jednu baba Nadu, kojoj je sasvim lepo pristajalo ono "Nadžak baba", jer su je svi (Dalje)

Svojevremeno sam radio u državnoj firmi. U firmi kakvu bi svaki muškarac poželeo. Same žene i nas dva tri. ;) No, tok ove priče odvodi me negde drugde. Možda je ovaj zapis i ostao na nekom ranijem listu kalendara mog života, ali mislim da nije zgoreg da ga ponovim. Firma se zvala centar za socijalni rad. Otkud ja tamo, ne pitaj. Gde ima puno računara, eto mene. Radeći tamo, sa zaista predivnim koleginicama, koje su me primile kao sestru :) naslušao sam se svega i  (Dalje)

Kako godine odmiču, sve lepe i velike stvari se pokazuju u svoj svojoj jednostavnosti. I shvatamo da su najveće stvari u stvari, najjednostavnije. Ne kaže se džabe već dugo vremena da je cena mudrosti - starost. Za putnike namernike, evo male - prečice.
Iz "pera" nekog ko je tim stazama već išao..

Recept je vrlo prost. Pokušati svaki dan da se postavimo kao da nam je zadnji dan. Iskoristite i najmanji trenutak dana da se ponekad zamislite nad životom svojim. Ovo vredi za svakoga. Ko sam? Šta sam ostavio za sobom, i kakve su to vrednosti? Da li sam živeo/la onako kako sam hteo/la? Koliko je ljudi od mene imalo koristi, pomoći?

Kakav sam život vodio/la? I, najvažnije, koliko sam ljubavi DAO/LA, da bi mi se mogla vratiti sada? Koliki je rezultat u mojoj utakmici sa egom? Najčešće je poražavajući.. NIŠTA nije vredno spokoja i mira duše. Ne očajavajte ako je ovaj dan nikakav. I Gospod se odmarao.
Ima toliko ljudi kojima mrvica dobrote znači puno.

Svaki dan je mala slika života i radosni su oni koji prepozanju to. Sve je tu - jutro početka života, dani groma i odmora, i onda veče... Kao pokazatelj da sve nastaje, nestaje... i opet nastaje.. Svaki dan pred očima odigrava nam se jedan život, i sve u prirodi savršeno funkcioniše, jedino se mi žalimo da nam ne valja.

Jer sve se vrti u krug...

A ja večeras, ponovo premoren od celodnevnog posla, jedva suzdržavajući očne kapke da izgube bitku sa silom zemljine teže, poručivam:

MA, okren'te već jedared te ringišpile u vašim glavama...

NKAD nije kasno, i NIŠTA od toga vrednije nije.

A ja ne volem što sam ovoliko premoren :( I odoh da tražim utočište noćno. Garavo...