Ufotvorine

I ja sam imao...

U ovom delu svemira i sveta, baba, očeva ili majčina majka se naziva - majkom. "Kaž'te majka", kaže moj drug Đole na kraju jedne pesme... Misli se na drage starice. U albumu mog detinjstva, mnogo dragih "majki" zauzima svoje mesto. Sve one koje ja pamtim su i meni u lepoj uspomeni, ili je to valjda, što i ne pamtimo one koje nam se nisu sviđale. Dobro, de, pamtimo poneku. Na primer jednu baba Nadu, kojoj je sasvim lepo pristajalo ono "Nadžak baba", jer su je svi i zvali Baba Nadža. Njoj smo mi deca, u dvorištu naše kuće, kopali rupe, pokrivali papirom debljim ili kartonom, pa pokrivali zemljom, ne bi li upala u nji :))) Bože kada se samo setim... A ličila je na Žalosnog Sovu (za dobre poznavaoce stripova biće jasno, za ostale, pa... recimo nije baš bila lepa :)  )

Čitajući tuđ dnevnik, od naše drage koleginice sanjarenja, setio sam se i svoje bake, "majke", koje se inače često sećam... Kako često volem da kažem, reč je bilo o trilogiji detinjstva, od kojeg ostadoh samo ja...

Premoren od posla ovih dana, za odmor ne znam, i kao kod mnogih stvari, stignem samo mrvicu da ostavim u vremenu...

kraj stare kuće u selu mom

rešen da na trenutak samo

mislima vratim stari dom

Zima je stegla, ne znam sad koja

armija pahulja zatrpava selo

a moja najomiljenija boja

farba kuće i sokake u belo

Pucketa šporet toplo je veče

i mačak Marko viri iz prikrajka

sluša se opet "Veselo veče"

još jedne čarape štrika mi majka

Za kog to pleteš pitam je blago

kakav je to neobičan kroj

a njoj sve milo, toplo i drago

"pa baš za tebe, derane moj!"

Pa me po kosi pomazi nežno

dok neke stare stripove čitam

steže se veče dobrano snežno

dete k'o dete, opet je pitam

Je l' mogu onda sutra u njima

da odem časom do baba Anke

da tamo ceo dan sa svima

pravimo tvrđavu, vozamo sanke...

starice lice borama okićeno

osmehom razli radost života

pogledom milim na unuče njeno

pesmama opevano s hiljadu nota

U dane kada se godine sjure

i dane dečije lake i nestašne

bila je sa mnom uz sve temperature

i prilike iz mraka, one strašne

Ponosna majka jednog školarca

i jednog đaka iz srednje škole

donator prvog studentskog džeparca

i svedok dvoje koji se vole...

A onda si tiho, samo otišla

majko voljena, majko moja druga

vratila si se nebu s kojeg si sišla

s početka veka kad te spusti duga

Trećinu detinjstva samo si odnela

hiljade slika što behu samo naše

noći od tmine i jutra bela

dečije igre i mirne salaše..

Gledaj me danas, kako sam star

il' bolje reći nedovoljno mlad

kada bih mogao na minut bar

da ti opet kažem, da volim te sad

Još neko vreme i moje ruke

pokriće starost sada daleka

i tvoj će unuk svoje unuke

voleti kao što voli deka

Al' ti ćeš biti u srcu mom

svi naši dani, noći i zore

u mom je srcu tvoj večni dom

znam da sad čitaš ovo, od gore

Majka, ne zameri za suzu koju

kad dani nekad krenu po zlu

kad život sivu razlije boju

a unuk poželi da si mu tu

Samo mi nekad postane žao

kada se uputim ka našem šoru

i stvarno ne znam šta bi sve dao

da opet te vidim, kako me čekaš... na prozoru...

Počivaj mirno dok sanjam setno

osmehom s tobom, pričaću nemo

dok opet život ne okrene sretno

kada se ispred onih vrata sretnemo

* * * 

Moja je majka od nas daleko

pod skute svoje privi je Bog

uzdahom saznah i svima bih rek'o

čuva sa neba unuka svog...

Mojoj dragoj baki - "Majki", jedna mrvica samo, s početka Avgusta, leta Gospodnjeg 2008