U zadnji čas...
Ostavivši komentar kod moje drage blogokolezinice sonatice, pozdravljam dobrodošle u dvorište moje, stihovima jedne lepe pesme jednog starog i dragog pevača Seida Memića Vajte. Moj školski ga je svojevremeno mlogo voleo, a ja sam slušao mog druga Đoleta i divanili smo ko je bolji pevač i slično. Sada sam srećan što moj Đole još peva! No nema veze..
Pesma, jedan njen deo, glasio je:
ne zaboravi me,
ne zaboravi me... nikada!!!
Ne zaboravi me...
Hajde podseti me...
Ko smo nekad bili... ti...i ja..."
NIKAKO ne dozvolite da površno volite one koji su vam dragi, to jest, ne dozvolite sebi da MISLITE da volite. Ne sledite GLUPE stereotipe medijski servirane od strane Holivbluda... Mi smo SLOVENI, narod sa DUŠOM. Uvek se pitam kada vidim "mrtve", kako ih Đole zove, kako su se odrekli svega i svih svojih dečačkih snova...
Živite srećno, živite za sebe, volite svoje drago biće više od svoga ega.
Okraćalo vreme ovoga dana, pa ja samo reč tu, ili dve...
Laku noć kasnim posetiocima a dobro jutro vrednicama želim mojim omiljenim stihovima grupe Crvena jabuka...
"Još pamtim legende starih plemena...
što za ljubav glavu gube... i umiru... kada ljube..."
Pozdravlja vas sve vaš Puniša,
lokalni dobošar