Uticaj širokolisnih korova na rast ranih sorti kukuruza
Dok dlanom o dlan, eto ti njega (mene) opet pred ekranom voljenog ljubimca (pi si ja). Gotovo je, pobrkao sam sve. I dane, i vreme, i godišnje doba. Danas me je ON, oholo i hladno - nokautirao. I sad sam sav ovako grogi, sve se tešim da ću uspeti da stanem na noge, ali najverovatnije ću da se stropoštam na svetsko čudo zvano krevet. Ja znam da ljudi rade, ali da rade 27 sati dnevno, pa ne znam. Srećom, nisam nigde ni išao na more. A verovatno neću- Čak nemam vremena da odem do komšiluka da mi kogod kaže "More tiii....". Avaj!
Dajem kraljevstvo za malo odmora. Ili barem za objašnjenje te strane reči - odmor. Pre neko jutro kada sam kretao na spavanje, sretnem ni manje ni više nego - sebe samog! Krenuo čovek da ustaje, da ide na pos'o. A historija ide pored mene, svašta se dešava, lak sam čuo da ima i neka olimpijada, kažu hara neka Obala slonovače...
Slikao sam se. Friška slika, da ostavim deci, da se ne zapitaju jednog dana... Sve zamišljam situvaciju:
(Kućna vrata, kucam, otvara mala garava)
Mala garava: Dobar dan koga tražite?
Ja: Aman, ja sam, Rastivoje!
Mala garava: Aaa, i vi se zovete kao i moj muž....
Da li vredi? Nemam pojma. Mi kao narod smo poznati po "veliki transport" velikim projektima sa sigurnim gubicima. Jeste da radim, što reče Zenit u "Nadrealistima", ali zato svakog prvog 100 Dinara drug moj, 100 dinara u džep, eeeeee...
Postade mi ovaj dnevnik jadikovka moja pretponoćna, kukumavka pred san. Nemam pojma šta se dešava, ko se poženio, poudao, kao da sam očo u vojsku Bož' me prosti... Ali, što reče lokalni dobošar.... I to će proći... Srećom leto još traje pa se ja pravim lud, kao da je otprilike negde Jun mesec. Ionako vreme u ravnici jako sporo ide. Mislim da je kalendar na zidu još u 2004-oj. Ma sporo ide, kažem ja.
I tako ja, celi dan mislim, e, zapisaću ovo u gnevnik, da mi ne pobegne, a ono ... ništa. A i šta kasti kad je dan obeležen samo poslom, poslom i poslom.. Ujutro idem u opštinu. Sve mi nešto milo, kao da idem Bog-zna-di. Samo neka je promena! Čak sam spreman i za šalterske radnice, ali avaj. Moja varoš se razlikuje...
Dolazeći kući, video sam vredne radnike iz komunalnog preduzeča kako - zalivaju cveće! Moja varoš je una cveća na javnim površinama a pomenuto zalivano se nalazilo na električnim stuboima usput. E, lepog li posla. Pa se sve razmišljam, ako ikada budem dobio godišnji odmor (ako ukapiram baš skroz šta je to) mogao bih malo da volontiram kod njih. Milina. Šano dušo.
E, sad će ponoć, moram da idem da poljubim nekog. Znam da nećete zameriti...