Ufotvorine

Na početku novog milenijuma početak vaših staza se našao. Približavaju se dani gromova, ratovi besne, vremena se menjaju, a ljudske duše su sve osim ljudskih. Hiljade pogrešnih puteva, trnje na sve strane, ispiranje mozga vreba iz svih sfera života. Koraci vaši lagani i bosonogi, u vreme kada nosite svoje breme i pitate se zašto je tako neobična njegova težina? Shvatićete uskoro, ako već niste, da je vaše breme - breme posebnosti, i nosite ga hrabro, jer u najmanju ruku ja sam sa vama, iako se ne javim, ako me kadgod i ne vidite, od silnog posla mog, od molitvi mojih i za vas.

Izabrale ste teži put, drage moje. Ali jedini pravi. I moje srce brižno, bdi nad vama, i posmatra trnovite staze kojima idete i koje morate proći... Ne odustajte i ne posustajte, jer samo retki nađu retke... Gledam vas kako se tako umiljato saplićete, kako se čudite svojim neveštim koracima, ali ja ZNAM da to tako mora i da dok vas srce vodi, imate moju zaštitu i zaštitu one svetlosti koja je u vašim srcima. Prepoznaćete svoju polovinu, samo ako pristane da sa vama krene tim trnovitim stazama, jer, po savršenoj nebeskoj pravdi, samo trnovite staze vode ka spoznaji, ka radosti, ka večnosti...

I kada minu dani, i kad bore počnu da osvajaju moje lice, i tada ću vas čuvati, brižno kao i sada, i sve dok i vi danas-sutra ne budete govorili iskricama vašim, da ne posustaju na putu, kojim ste i vi išle. Nadam se da će i oni nositi breme posebnosti, obogaćeno vašom nežnošću i dobrotom. Stoga ovih dana bacite stare knjige i stresite prašinu sa skitaljki svojih. Vreme je za pokret! Usvako doba, u svakom vremenu, srce će vas pronaći i čuvati i znajte da me je već odavno obasjala svetlost vaše budućnosti. Ona je lepa, kao i vas dve. I ja vas puno volim....