Vri moja ravnica na preko 35-6. Dani su nepodnošljivi, teško se diše, rashlađivanje je dobrodošlo u bilo kom vidu. Meni još gore sa mojim, u sred zime vrelim, stopalima. Povazdan bih držao noge u lavoru, samo se voda brzo greje. Lubenice su skoro jedina hrana koja se konzumira. Što hladnije to bolje. Vodu koju pijem, pijem led ledeni. Da, da, znam, ne valja. Pijem je već oho ho godina, ta man'te me... Uzaludni pogledi ka nebu noćnom, nigde ni oblačka... A koliko sutra, već će doći oni "umirući" jesenji dani... Eh, šta ti je život, pogotovo u ovo klimatski promenjeno vreme... Nema prelaza, sve naglo...
* * * * * * *
Da li je to zaostalo u meni nešto od pre sto šurnaest generacija, još dok smo jurili po prerijama za hranom, tek... NE VOLEM. Ne volem, kad neko od "domaćica" završi ručak pa počne da kupi stvari koje su iskorišćene, tj. da sklanja, a još neko nije jeo. To me zdravo zna najediti. Ja sam vaspitan da su gosti pod broj jedan, i da se stolu NIKAKO ne prilazi u cilju sklanjanja posuđa i sličnog, sve dok i zadnji koji je jeo, ne okrene leđa i ode digod. E, ne volem! Uvek mi na pamet pada moja pokojna mati, kad kaže maloj
garavoj: "ostavi, ja ću to skloniti, ti odmaraj". Eto. A ove ekspresne... Ne volem!
* * * * * * *
Danas sam pričao sa Sanjom, kaže ona kako se prošle godine ona par dana nije kupala na moru, jer je bila postavljena na površini vode "crvena zastavica" - znak da su ajkule blizu. Strašno. Dunav je predivan, ali, ne lezi vraže, komaraca na milijarde. Tužno. Kada sam bio mali, valjali smo se po travi, svašta smo radili, prevrtali se, kolut napred, kolut nazad... Danas gledam kako decu ne puštaju na travu, kao da je sve srča okolo razbacana. Mislim da je krpelja bilo i u "moje" vreme... Ne znam... Samo glasno razmišljam...
* * * * * * *
Noći su predivne za spavanje, da nije komaraca i nekih sitnih čudovišta koje ovde zovu "papadači", verovatno potiče reč iz italijanskog. Napadači, pre bih rekao. RAID je zakon. Onaj mali uređaj koji su reklamirali, koji se uključi u struju i kao možet emirno da spavate. E, pa možete! Ko ga je izmislio, zaslužuje Noblesovu nagradu. Sigurno. Znači sve je to lepo i svuda je lepo, ali uvek ima neko "ali"... nigde se ne možeš opustiti. A gde su aligatori, pirane i milion zverki koje samo čekaju da nas prožderu, pa čak i ovako masan zalogaj kao što sam ja. A zanimiljivo, i istovremeno i tužno, mi, ljudi, glavni smo krivci za sve to...
* * * * * * * *
Uz mirise i šarenilo ivanskog cveća, danas vas sve pozdravljam, posebno Ivane i Muške Ivane :) i želim vam malo osveženja, radosti, i puno lepih cvetnih staza u budućnosti... Ne zamerite, ali u ovom delu sveta gde ja živim, taj praznik se zove IvaNJdan.
I skričavo leto ceste nam topi
V asceli svet danas će da slavi
A mene noćas opet prvi poljubac opi
NJ ena mladost i dobrota, u snu i na javi
D uh sveti radosti nudi u svakoj njenoj stopi
A h, moj dragi i voljeni, anđele garavi
N ebeskog carstva karta, nad nama se sklopi
