Na šta ovo liči...
Published on 23:53, 07/10,2008
Ne mogu da verujem. Svaki dan kažem, e, stići ćeš, e, stići ćeš, ali ne uspevam. Nikako da nađem tih petnaestak minuta da neki normalan post napišem. No, svakako mi je mnogo lakše nego onim JADNIM ljudima koji na moru malo malo pa moraju jadni... u vodu... A u mojim mislima oni talasi.... Eh... Ala volem da se bacam u talase... Ta gori sam od sve dece!
A volem i u moja žita da se bacim, tek je to osećaj!
* * * * * * *
Citam i kod Jove na blogu, a i negde nađoh u novinama o onoj pevaljki koja oblači kereštine. Da, dragi moji, mi pričamo o tome. Uspela je. Kao i sve u ovoj jadnoj zemlji. Kada već ne možemo NIČIM pametnim da se podičimo, razvijajmo glupost! A ona lepo buja, raste, plodno je tlo, divota jedna! Koliko je ta stoka mogla da pomogne ljudima. Jednom čoveku, jednom. Izvin'te me molim vas na jeziku, ali to me užasno jedi! Užasno! Možda samo više oni koji u transu pevaju nazovi pesme kreketaljke glupić-paripović
* * * * * * *
MTS daje 1200 minuta za 300 Dinara! Ja nemilice trošim moje sms-ove, 1200 za 200 dinara. O, da li ide ono vreme kada će komunikacija biti jeftina? Meni, blizancu, to je zdravo lepo, je l'...
Živela konkurencija!!! MOJ MTS je najbolji (za sada). Pa moj omiljeni broj... Kome li ga dodelih... :)
* * * * * * *
Jedna draga osoba jedared mi je poslala tako neki sms i u njemu upotrebila vrlo obavezujuću i nadasve obećavajuću reč engleskog porekla - forever. Osoba mi je jako draga, i nadam se da će uspeti da održi obećanje. Za sebe znam. Ja trajem malkice duže.
* * * * * * *
Blog zajednica se širi, masa blogera je na moru (aaaaaa!), pristižu mlade snage, pitam se na šta li će ličiti blog jesen. Malo pre vidim da mi je pobegao domaćicin post. Lepo je. Lepo je i sviđa mi se i što ima brdo tema koje mene apsolutno ne zanimaju, ali je lepo da svako nađe svoj kutak. DMC trlja ruke, pretpostavljam da ni sam nije sanjao koliko će se sve ovo raširiti, poput šumskog požara. A ja ću sutra da otkrijem veliku tajnu o blogerima.
* * * * * * * *
I za danas isto važi. Ovih, bilo kojih dana, uradite neko dobro delo. U najmanju ruku, neka to bude kao da ste meni nešto lepo rekli. IMA prilika i to SVUDA! Neka vas ovaj zadnji deo mog sačuvaj-me-Bože posta, nađe i ostavi u lepom raspoloženju, glavu gore posustali! Do narednog čitanja, sutra, do velike tajne :)
Vaš, Bundevko Suncokretović