Ufotvorine

Nadam se da se domaćica neće ljutiti što je i moj današnji post u znaku "trilinga". No, njen triling dama (QQQ) je naravno, jači od mog trilinga žandara (JJJ).

I evo nas, danas, na polovini godine. Istekla je tačno polovina peščanog sata na kojem piše "2008". Na pola puta smo od jednog do drugog dočeka, od jednih do drugih želja, nadanja... Jučerašnji dan je bio predivan. Danas, kako reče jedna meni draga osoba, zbog ravnoteže mora drugačije. Znam samo da uvek druga polovina nečega prođe brže od prve. Srećom, još sam u prvoj (Dalje)

Ova nedelja, kao dan, mi je bila predivna. Zaljubih se jutros i ceo dan, ovako mator, pevušim, igram, skačem i kerebečim se... (Znam, znam, zamišljate me kao onu nilsku konjicu u crtanom, sa sve baletanskom opremom. Pa da, pogodili ste. Baš sam taki). Sve je danas bilo lepo i sretno. Moj Čuvar je doneo blagodat životu mom. Jednu nepoznatu sam slikom upoznao i očarao se. I sve je danas nekako... po mom. A mala garava... Raspametila me po ko zna koji put. Da sutra čujete da sam (Dalje)

Nekako ne mogu da funkcionišem na ovim vrućinama. Rođen sam u junu mesecu, ali mnogo lakše podnosim zimu nego ove vrućine. Najviše mi smeta što ne mogu da radim, što mi se i inspiracija topi na ovim vrućinama. Dobro, zlobnici bi rekli da je to nešto drugo što se na meni topi (barem da se topi, avaj!). Noćas je posle mnogo dana, moglo da se lepo spava, kraj svih otvorenih prozora, uz kišu koja je  (Dalje)

Dan je bio letnji, topao, škola se bližila kraju, kao i moj mesec u kojem sam rođen i u kojem su mi se uvek dešavale bitne i velike stvari u životu... Ušavši u hodnik bolnice, mama, brat, moja devojka garava i ja, osetili smo olakšanje pobegavši od sparine. Ovaj jun je baš rešio da pokaže svoje. Još malo na početku dugog hodnika kliničkog centra u Zemunu, pratio nas je okasneli miris lipa pomešan sa vrućinom popodneva.
Osmeh na tatinom licu dočekao nas je na ulazu u njegovu sobu. Čini mi se da se najviše obradovao što  (Dalje)

Nošena lelujavim oblakom vreline nad poljima životnim, tako vešto zna da se prikrije u životima našim. Sačeka neke mirnije trenutke dana, ali pred spavanje, opet je tu. Da nam se još jednom isceri u lice i kaže - pobedila sam. Tek da nam ne dozvoli da mirno zakoračimo u snove ovih vrelih dana. Poznaje sve pore dana, poznaje sve pravce kojima može doći do nas, i preko dana se učini tek, kao da je nestala. No, samo se sakrije iza uzdrhtale borbe sa vrućinom i besmislom. Ne otvaramo joj svoje vidike, iako ona navali i najčešće bez problema razvali sve naše labavo postavljene putokaze životne. Ponekad, ali samo ponekad,  (Dalje)

Nekad poželim, ovako miroljubiv, da viknem: DOSTA! Pa neka su to i moji prijatelji, neka su oni koji mi šalju poruke... Neka su! Ovo je moje malo obraćanje mojim sestrama i braći u nevolji, sa sve skupa decama! Ovo je u ime svih nas, pa ima nas i ovde na ovom mestu, koji NIKADA nismo išli BILO GDE preko! I onima, takođe, koji nisi videli MORA! Na moru sam bio pre pet godina, kao da sam bio pre pet vekova. A o stranim zemljama, ne znam ni mrvu iz ličnog iskustva! Ja, panonski mornar, nasukan u ravnici, sa stabljikama kukuruza i suncokreta kao šipkama ćelije, kupam se u (Dalje)

Dugo očekivano leto došlo je veoma najavljeno, nekome je počelo plesom, nekom stresom, ovde na blogu je bilo grmljavine sa klizištima koja su prouzrokovala da su se neki morali odseliti, neki su se ispovedili videći nadolazeći belaj... Tek, vreme se promenilo, skroz na skroz. Pre neki dan pričam deci kako sam jedva čekao da stanu letnje kiše, ne bih li zagazio u kanal pun vode, pazeći da me neko od starijih ne vidi. A ne kao ove kiše, kao (Dalje)

Svratih samo na par minuta i vidim da se silna čuda dešavaju. Ako, to je prirodan proces. Neko se jedi, neko se pravda, neko mudruje, neko je prepametan, neko preskroman... Ja pevam svoj bluz, bez namere bitne...

Žao mi je što ću razočarati mnoge :) ali... Mene će ovde biti. Više mi znači jedan OSMEH, od nečije mržnje, ljutnje. O tome ja pričam deco... Nema više ljubavi i tolerancije. Setite me se jednog dana kad se pred vama pojave one iglene uši kroz koje trebate preći.

Nisam sve čitao, danas s moje troje dece provodim dan, i nekako i ne volem da se jedim. Čeljad dolazi i odlazi, i vremena se menjaju. Kao da će šta promeniti ako se mi štagod najedimo. Koliko je MALI fitilj potreban da se u vama (nama) pokrene lavina nezadovoljstva (mržnje?) a kolika PLANINA dobrote da se nekom obratimo ljudski.

I zato vas ne razumem, dragi moji Zemljani... A sve vas isto volem, i kad tako besno u mraku tvrdite da svetla nema i da je kraj puta tu.

Odoh niz drumove moje ravničarske, da širim i živim ljubav. A vi se jedite, ran'te ego, i samo napred. Danas sam sreo brata u Hristu, Dušana, i lepo smo se izdivanili. Baš o ovim teškim i strašnim vremenima koja dolaze...

Oni koji me voledu, volem i ja njih.

Oni koji me ne voledu, i vas volem. Okan'te se bezvrednih stvari, budite ljudi, dok još imate malo vremena..

A ovaj laloš.... pa biće tu još..... 

Dok je juče trajala komentarobacačka vatra ovde, moje srce se radovalo, negde drugde. Od mnogo dece, iz par škola, baš MOJE dete dobilo je PRVO poziv da kao predstavnik dramskih umetnika mladih, ide u - Švedsku! Radosti ponosnom ocu nije bilo kraja! Ceo dan sam se važnirao, smejao, kerebečio i bio pozitivno raspoložljiv! Mamu li mu njegovu :)))
Moje troje dece je moj život i onda se može zamisliti koliko me je sreća nosila... Put nije skup uopšte, i sav trošak će se pretvoriti u par dokupljenih stvari za putovanje i džeparac. Ali sreća je nemerljiva. Radujem se kao da je (Dalje)

Pre par godina javiše mi da mi je umro stric. Beše to tužna godina za mene, i početak jednog teškog vremena. Te godine su mi u roku od pet-šest meseci umrli jedna baka, brat od tetke u 35-oj, brat od strica u 44-oj i njegov otac nedelju dana kasnije, još jedan stric i još jedan rođak. Znači godina, ne može biti gora, s početkom svojim. Ovaj stric je bio pravi Sremac, i bilo ga ja mašala. Ali, umro je od neke sasvim desete stvari, koja nema veze sa kilogramima.

Bio je poznat kao veliki "lažov", jer je izmišljao priče, da bi nasmejao i raspoložio društvo, sve kao ozbiljno tvrdeći da je to sama istina. Prva asocijacija na njega je bila priča iz njegovih šoferskih dana, kada je vozio kamion sa prikolicom za seosku zadrugu, o tome kako je (Dalje)

Podstaknut jednim lepim tekstom, danas se setih događaja od pre godinu-dve... Vozio sam kola i išao domu svom. Oba prozora, naravno, kao i uvek, behu otvorena, sa kasete je išla neka pesma lepa i bio sam "u svom elementu". Prolazeći kroz susedno mesto, video sam jednu baku koja je stajala na uglu ulica, malo dalje od autobuske stanice. To mesto je malo nezgodno, ako putujete. Mnogo je lakše tu čekati međugradski autobus, nego pedesetak ili nešto više metara dalje u ulici, gde je službena autobuska stanica. Baka se nešto vrpoljila, kao da se (Dalje)

Ni ove godine neće me dočekati blagodeti godišnjeg odmora. Mislim da se tako piše: o-d-m-o-r. Mada mi sve nejasnija biva ta reč, kao kroz maglu razaznajem njeno značenje. Juče sam išao drumovima Vojvodine, i morao sam zastati nekoliko puta. U mladom kukuruzu, kraj zlatnog žita mirisnog, među mladim suncokretima. (Nije TO bilo razlog, sram vas bilo!!!!) ... A sve ispod ravničarskih oblaka...
Nedostaje mi moja širina, moja sloboda, tišina, i onaj predivni miris ravnice, kada se grudi jednim velikim uzdahom napune milošću i doborotom te pomenute ravnice. U žitu pronađoh dva tri crvena cveta, poslah poljubac kroz vreme i pozdrav, njima. Nedostaje mi priroda. Posao je takav da nemam vremena ni u toku jednog dana, a o vikendu da i ne govorim. A možda baš iza sledećeg ugla, iza sledećeg ponedeljka, čuči (Dalje)