Ufotvorine

U vreme ono, kad ne beše ni mobilnih telefona, ni e-mailova, jedina veza sa spoljašnjim svetom i, sa, najvažnije, mojom srednjoškolkom, bila su pisma. Približavao se kraj školske godine, a mene je tuga obuzimala. Pored ove redovne, što smo odvojeni.

Noći su bivale sve toplije, i sve češće sam se družio sa Mesecom, sa svežim noćnim vazduhom i rojevima lepih misli. Kako sam bio desetar, smenjivali smo se na poslovima dežurnog, a to znači da si 24h skoro, budan i da odgovaraš za sve. Nije mi se to dopadalo, ionako ograničene slobode, to me je (Dalje)