Ufotvorine

Nošena lelujavim oblakom vreline nad poljima životnim, tako vešto zna da se prikrije u životima našim. Sačeka neke mirnije trenutke dana, ali pred spavanje, opet je tu. Da nam se još jednom isceri u lice i kaže - pobedila sam. Tek da nam ne dozvoli da mirno zakoračimo u snove ovih vrelih dana. Poznaje sve pore dana, poznaje sve pravce kojima može doći do nas, i preko dana se učini tek, kao da je nestala. No, samo se sakrije iza uzdrhtale borbe sa vrućinom i besmislom. Ne otvaramo joj svoje vidike, iako ona navali i najčešće bez problema razvali sve naše labavo postavljene putokaze životne. Ponekad, ali samo ponekad,  (Dalje)