Godišnjice....
Dan je bio letnji, topao, škola se bližila kraju, kao i moj mesec u kojem sam rođen i u kojem su mi se uvek dešavale bitne i velike stvari u životu... Ušavši u hodnik bolnice, mama, brat, moja devojka garava i ja, osetili smo olakšanje pobegavši od sparine. Ovaj jun je baš rešio da pokaže svoje. Još malo na početku dugog hodnika kliničkog centra u Zemunu, pratio nas je okasneli miris lipa pomešan sa vrućinom popodneva.
Osmeh na tatinom licu dočekao nas je na ulazu u njegovu sobu. Čini mi se da se najviše obradovao što vidi devojku svog mlađeg sina, verovatno se nadajući da će mu postati snaha, posle tri godine, koliko su oni znali za "vezu"...
Uobičajena pitanja, njegovo uvek vedro lice, šale, priče i rečenice da ne brinemo, jer ovo je samo neko manje više neprijatno ispitivanje...
Priča o fakultetu, o bratovljevom novom poslu, o familiji garave devojke, evociranje nekih uspomena sa nekim njenim daljim rođacima... Jedna lepa poseta bolesniku, ako se to može nazvati lepim, i ako se on mogao nazvati bolesnikom...
Pozdravili smo se, i rekao je, ma nemojte brinuti, idite kući ranije (kao da stanujemo 400 km dalje...). I krenusmo u suprotnim pravcima, mi ka izlazu, on ka svojoj sobi.
Zagrlivši na kratko garavu devojku, malo pre izlaza, okrenuo sam se. Okrenuo se i on. I, kao da mi je hteo nešto reći, a onda, učinivši gestom pokret kao da je hteo da odmahne, ali ne i rukom, okrenuo se i nastavio put.
Tada sam ga poslednji put video živog.
Došli smo za par dana sa fakulteta, to garavo devojče i ja, i onako nasmešeni, prepuni života ljubavi i mladosti, zatekli smo tužne ljude i mamu koja je u suzama rekla da je tata umro jutros.....
Jedan lik iz knjige života mog, otišao je naglo, bez pozdrava, bez dovoljno mogućnosti da mu kažem koliko sam ga voleo i cenio, koliko mi treba u daljem životu, koliko mi je značio i još milion stvari...
....
..
I godine prolaze, a meni još uvek jedan deo slagalice stoji prazan. Još bih ponekad voleo da je tu, sa nama, da se šalimo i pravimo zgode i nezgode...
Ponekad list sa kalendara kaže da je TAČNO toliko i toliko godina od tog tužnog dana. Danas je taj broj na osamnaestom podeoku...
I često se ponekad zagledam u zvezde, put zavičaja, kažem mu da nije lepo što je otišao bez pozdrava i, vraćajući se u život svoj, umesto pozdrava izustim...
ore nebeske njive...
06/28,2008, at 00:42
Visit altamoda
Uvek ce faliti taj deo nekog bliskog koga smo izgubili..
Nedavno sam pomislila da bi mi trebalo jos samo par dana s Njom..da mi kaze da ce sve biti u redu, da ne brinem. Da mi napravi strudlu sa makom, istu onakvu kakvu mi je napravila poslednji put pre trinaest godina..bila je potpuno zdrava u 40-oj godini kada joj je srce stalo. Tek tako. I ostala sam je zeljna... Beskrajno.
06/28,2008, at 00:43
Visit altamoda
Uvek ce faliti taj deo nekog bliskog koga smo izgubili..
Nedavno sam pomislila da bi mi trebalo jos samo par dana s Njom..da mi kaze da ce sve biti u redu, da ne brinem. Da mi napravi strudlu sa makom, istu onakvu kakvu mi je napravila poslednji put pre trinaest godina..bila je potpuno zdrava u 40-oj godini kada joj je srce stalo. Tek tako. I ostala sam je zeljna... Beskrajno.
06/28,2008, at 00:50
Visit hyperblogger
:( ta rastuzih se. ne znam sta da kazem...ali dok god zivi secanje na nekoga, on je ziv... tako su bar meni govorili. verujem da je tako.
06/28,2008, at 00:56
Visit baladasevic
Altamoderna, moj otac je imao 50. Najlepše godine, stigla buduća snajka, deca poodrasla, vreme za uživanje... No tako to ide... Kome veka tome i leka, kako kaže narod...
06/28,2008, at 00:59
Visit baladasevic
Hiperaktivnablogerko, tako je. Dok je nas i sećanjana njih, oni su tu. Ja znam sve kako to ide i gde je ko, ali tako ponekad... naiđe... Znam samo da ćemo se opet jednom svi sresti. I da tada više ništa neće biti važno...
06/28,2008, at 01:01
Visit hyperblogger
Jest, naidje tuga... c est la vie... :(
06/28,2008, at 01:04
Visit tuzna
Ja mislim da ta slagalica nikad nece biti zavrsena,ali,kaom sto kazu deci u filnovima,mislim da je ponosan na sina
(mozda zbog garave??:) )
Glavu gore,sanjaru.
Znas da ja ipak bolje umem da grlim za utehu,nego da pricam...
:***
06/28,2008, at 01:15
Visit sanjalice
Rastuži me ovom tvojom životnom pričom,i uplaši me pošto moj muž ima 50,kako vreme prolazi,i odoh da spavam pošto sam od prekjuče na stend baju(bila sam dežurna),a Hyper mi je držala čas informatike i uradila sam domaći baš malopre.I na kraju izvini što se jadam na tvom blogu.
06/28,2008, at 01:23
Visit bealiever
Tuga... znam kako to izgleda. Hvala Bogu, otac mi je jos ziv, ali deka je taj koji mi svakoga dana nedostaje. Jos uvek... Ni ja ne mogu zaboraviti taj poslednji pozdrav, ocima, kao da kaze, dete zivi svoj zivot, ja imam svoje pute... i ja za njega cesto pevam onu
"Moj deda vec dugo,
ore nebeske njive,
ali baka jos cuva sve stvari
i sliku naseg sveca..."
06/28,2008, at 08:15
Visit Pinokio
,,I godine prolaze, a meni još uvek jedan deo slagalice stoji prazan. Još bih ponekad voleo da je tu, sa nama, da se šalimo i pravimo zgode i nezgode...", i meni je slagalica ostala neslozena do kraja...da nije otisao tako rano...
Ali, meni je ovaj dan doneo mnogo radosti!!! Da nije tvoj tata odozgo meni poslao radost na ovaj dan?
Oprosti mi, ali ja moram da uveselim, jer na danasnji dan, pre 14 godina je rodjena moja cerka!
06/28,2008, at 09:24
Visit arevilo
Na žalost, vrlo dobro poznajem taj osećaj. Jedan dan, jednu ružu, jednu suzu...dragi moj
06/28,2008, at 10:14
Visit keri
Slicnu sam temu skoro napisala i nema toga sto bi neko mogao da ti kaze, a da se ti osecas lakse...
06/28,2008, at 11:15
Visit donna
Pročitala.
I ni riječ ne mogu reći jer bi čuo jednu tužnu i jako tešku priču.
Ide život dalje Lalo
06/28,2008, at 12:13
Visit sora
Rasplakala me je tvoja prica.I moja mama je vec dve godine na toj istoj njivi, kao i mnogi drugi, nama dragi...Bilo bi lepo da se sada i oni gore spoje, kao i mi ovde,slucajno ili namerno,ko zna. Nek pricaju o nama dok nas cekaju...
06/28,2008, at 13:46
Visit iluzija
I moja mama vec dve godine... :(
06/28,2008, at 15:38
Visit sonatica
И мој тата је имао 50...писаћу ускоро о њему.
Разумем и знам колико много боли :(
06/28,2008, at 16:33
Visit lilanina
Da, neki datumi nas podsećaju koliko je vremena prošlo i bude tako teško....a u stvari nema dana da ne pomislim na njih ....jer..na ovoj strani ...sve ih je manje - samo moja sestra ujaci ...
06/28,2008, at 22:46
Visit Baladašević
Tužna, tako je, ali život ide dalje i prenosi nas u neke sledeće slagalice... Ja ću se potruditi da budem deo nečije slagalice što duže budem mogao... Srećan ti rođendan, i ... menjaj nick bre!
06/28,2008, at 22:49
Visit Baladašević
Sanjalice, nema jeda što se jadaš, samo napred. Šta da ti kažem... Juče je ovde umrla jedna devojka od 24, onako, iz čista mira... Takvo je vreme došlo, nema više onog "reda"...
06/28,2008, at 22:51
Visit Baladašević
Bealiever, i meni je dve trećine detinjstva otišlo s početka devedesetih. Roditelji moje majke, predivni ljudi, moj uzor, moja večita inspiracija... Dok me bude, živeće sa mnom...
06/28,2008, at 23:13
Visit Baladašević
Pinokio, nadam se da se dan i završio kako j i počeo - lepo?!
06/28,2008, at 23:14
Visit Baladašević
Arevilo, tačno tako. Ali život i dalje ide, i, kako kaže moj drug Bane - "DUnav će i dlaje teći, k'o hiljade konja vrani'"....
06/28,2008, at 23:15
Visit Baladašević
Keri, ipak smo odrasli ljudi, ali sećanja ostaju. I, koliko god da je bilo.. Uvek je moglo.. još malo samo...
06/28,2008, at 23:18
Visit Baladašević
Donna ba, radosti posete bloga mog, sve znam, ne brini... Naiđu samo tako ponekad sećanja... Svrati i osmeha zahvati...
Pozdrav iz ravnice!
06/28,2008, at 23:27
Visit Baladašević
# Iluzija, moja mati je prošle godine otišla, isto tako nekako... bezveze...
# sonatice, razumem, ipak je taj odnos kćer-otac, vrlo specifičan... Život ide dalje, stižu neki novi klinci...
# lilanina, reče moja mati svojoj prijateljici svojevremeno: vidi ovde ih je (na groblju su bile) sv više koje znamo, a napolju sve manje...
06/28,2008, at 23:31
Visit Baladašević
Sora, sve lepo rečeno, i vrlo blizu pravoj istini. I, ništa nije slučajno. I to je sastavni deo života, srećom, ništa ne nestaje zanavek...
06/30,2008, at 01:04
Visit malena S.
baš, sam bila na groblju danas...sve više svijeća palim i svaka mi je ko kamen teška. Ali jedna je najteža, bijelo srce za mog malenog anđelića kojem nisam ni poljubac uspjela dati...
ma sad si me skroz rasplakao, ne mogu dalje pisati...
06/30,2008, at 12:27
Visit domacica
krenuše suze. za par dana, biće tačno 20 godina kako je iz mog života, u neki lepši, otila poslednja osoba koja je znala kako sam se rodila, učila da hodam, jedem, pravim nestašluke... moja baka.
ali, mislićemo na njih. i jednom se ponovo sresti. na poljani sa cvećem i srebrno-plavim sećanjima.
i ponovo im reći koliko ih volimo.
06/30,2008, at 13:24
Visit Baladašević
Domaćice, tako je, i ne treba ih opterećivati vezama odavde. Doći će jednom dan za sve. Znam. Bio već nekoliko puta tamo. Fino je :)
Roditelji moje majke, gde sam odrastao, nedostaju u srcu stalno. Bili su predivni, moj uzor, voleo sam ih beskrajno. Evo već 14-a i 15-a godina... Nek' je nama nas. Nek' smo mi živi i zdravi...