Tri
Umorne note
Kad umor višednevni svlada, teško je smisleno ostaviti neki trag u dnevniku svom. Dan prepun sparine, iščekivanja, neizvesnosti, na razmeđi proleća i letovanja. Kad za koji dan Jun okrene list, otvoriće se kapije godine, te će se negde, daleko, u daljinama, već naslućivati beličasti vrhovi godine sledeće.
Maturanti po šorovima slave, ne znam šta. Zaista. Da li slave što (Dalje)
Nadimci
Jedan od interesantnih nadimaka na ovom blogu mi je bio Bealiever. Prvo sam mislio šta je bre ovo Bea, da nije bee, pa liver je jetra. Pčelinja jetra???? Kuku mene. Da nije vernik. Hm, koliko ja slabo stojim sa engleskim, sećam se da je believer onaj koji veruje. A tek sam kroz divane sa njom shvatio da je to u stvari, po mom najnovijem saznanju i mišljenju koje ne bik da menjam - be alive r. Budi živ!! Kao da je imala neke prelomne trenutke ili trenutak i odlučila je ono što retki odluče - da bude ŽIVA! I setih se mnogih nadimaka, a sada u nedostatku vremena, spomenuću (Dalje)
Traži se !!!
Slobodne, široke, ravničarske duše
S mislima nalik gorskom potoku
S pogledima koji brane vremena ruše
Traži se prijatelj kroz životni put
Da krči jednu zaraslu stazu
Ona što zna da uzdrhti k'o prut
Kad oseti (Dalje)
Alternativne metode
Kažu da često u kojekakvim istraživanjima pomognu neke alternativne metode, ili, što bi se narodski kazalo - uz pomoć štapa i kanapa. I to je sasvim u redu, nije bitno kako se dokazuju neke teorije, proveravaju i sl. Međutim ono što se meni dešava u kombinaciji sa čika Marfijem, po meni prevazilazi sve poznate zakone termodinamike, fluida i romboida. Dva kratka pitanja:
1. Nalazite se u pustinji, imate štap dužine 1m. Nalazite se pred piramidom, osrednje veličine (između, recimo 12 i 25m) Pitanje je kako (Dalje)
Pred kraj dana
Opet mi se danas skratio dan, pa mi ovih 28 sati dana brzo prođoše, i nađoh se oči u oči sa vremenom. Stojim ja, gledam ulevo na onaj sat, primiče se ponoć, stoji vreme, gleda udesno na onaj sat, i u igri živaca, napeti smo kao strune, niko da prvi krene, niko da popusti. Da li ću ispratiti još jedan dan da ne ostavim koji trag na listu dnevnika mog? Hm, poznavajući sebe kao (Dalje)
Pet lakih komada
Često mi zasmeta što ne mogu da se priviknem na život na Zemlji. Ima nekih stvari koje jednostavno ne volem. Ili ih nikako ne mogu razumeti. Iz celog mora istih, izvadih neke, pa mi sad recite da li sam ja mnogo nenormalan ili samo nenormalan?
1. Zašto je u nekom hotelu problem da se kaže: (Dalje)
Kao vodič
U stara vremena, u vreme istorije, mereno kompjuterskim vremenom, pravio sam i ja neke slajd-prezentacije, pa da ponekom gostu na blogu mom dočaram neke slike koje će se naći na narednim stranicama dnevnika života mog, odeljka dostupnog javnosti, ili, prevedeno sa starobubnjarskog - bloga.
U prezentaciji su (Dalje)
Još malo umornih nota pred snove...
Dani već koji put odnesu pobedu u neravnopravnoj borbi. Ponovo s jedne strane umorno lice laloško, s druge strane umor, meka postelja, naporan dan, tišina pod pendžerom... Još jedan list kalendara života mog leluja na prolećnom predvečerju. Pobeđen na tabli vremena, još jedan dan precrtavam neočešljanim rimama...
dok srce traži koraka bat
za mrvu samo postane blaže
sa stare tvrđave kad zazvoni sat
A sfalt u noći vodi me nekud
sećanja vrati o jednom danu
nad rekom drema olistali dud
i varoš sija, kao na dlanu
dok majsko veče prohladno bdi
na klupi pod jabukom nikoga nema
daleko noćas smo, i ja i ti
A klupa pamti nasmejane dane
poljupce nežne i obećanja
k'o da sve beše odskora, lane
a ne pre mnogih putovanja..
talasi Dunava nehajno brode
kao da čujem kako me zove
da sa njim dosanjam velike vode
A na posletku šta jedino vredi
kome se poklon priprema drag
pita me život, tugu ne štedi
dok s neba skida čarobni trag
R eći ću samo noćas životu
kada se podmuklo kroz suzu javi
ne prihvatam tvoju ledenu notu
još sija večnost u mojoj glavi
A baš ću tako, dečjeg mi lica
predaju neću noćas da objavim
već ću u inat uz svetlost svica
poljubac vreli na vrat njen da stavim
V atromet boja, čarobne noći
noćas će biti putokaz moj
za par koraka radost će doći
osmeha njenih, nemerljiv broj
A dan pred nama sitan će biti
na putu života, tek vesela mrva
od svake strofe, povezaće niti
ono što govore...slova prva....
Još sanjivih nota...
Varoš mi noćas kišom okupana, krevet mami mekoćom svojom, i skoro sigurnim putem u nove snove. Iz umornog mene odlaze i poslednji trenuci napornog dana, još jedan list kalendara odlazi u nepovrat i petak koji dolazi, kao i svaki drugi lažljivi petak, obećava odmor vikenda. U poslednjim koracima dana, na putu do pomenute dereglije koja će me odvesti ka snovima, sapletoh se o neke reči. Ispadoše. Neka ostanu tu, ovaj umorni ja ... ode da spava...
* * *
Odliva kiša sa srca komad
dok se u petak lagano uliva
zalud mi duša, još od onomad
poljubac ukraden, na jastuku sniva
Život mi stalno viče, požuri!
i ja bih krenuo, al' ne znam kuda
zahvaćen dahom gde cvetaju božuri
i senkom starog, razgranatog duda
Slike detinjstva po srcu predu
uvek pred snove čekaju vešto
kao branim se, al' me zavedu
i povazdan srcu šapuću nešto
Usred maja kad sunce ugreje
obasja rumene trešnje dozrele
stave mi pred oči veče kad veje,
jednu staru zimu, i pahulje bele
I još hiljade raznoraznih tema
bace na mene kad zavlada tama
kao da neću videti da te nema
i milion besmislenih razloga, među nama
Samo još jedna noć beznačajna
suzom utkana u knjigu života
sećanja nudi na vremena sjajna
na dane lepe, veselih nota...
Nestaje život duž praznih šina
kapi lagano jutro umivaju
nestaće jednom i mojih daljina
i knjiga moja... prići će kraju
Al' noć je kišnim šarama obojena
dok s burom bori se moja luka
ova plava niska nebeskog vremena
poražena boli kraj praznog jastuka
Tek mrva snova o žitnom klasu
kapljicu života u mene vrati
u nekom bezvremenom noćnom času
nađe rešenje na nebeskoj karti:
Kad oreol meseca između oblaka zasija
jedini lek da me ne zaveju zime
doneće čudesna zvezdana kombinacija
na komadić neba napisaće - tvoje ime...
Moja prva pesma
Obećao sam jednoj dragoj osobi da ću napisati kako je izgledala. No, kao prvo, da se podsetim kako sam naučio da čitam i pišem. Dosađivao sam tati sa crtanim romanima, "čitaj mi, čitaj mi...". Jednom mi je rekao "ma nauči sam pa čitaj...". Moguće da nije ni sam verovao da ću se latiti tog posla, jer imao sam nepunih pet godina. Međutim, tu negde baš oko pete godine sam naučio da čitam i pišem! Takođe, imao sam sreću da sam odrastao kod maminih roditelja a njen otac, moj deda, bio je najpoznatiji kolekcionar novina u selu. Tako da sam imao priliku da čitam sve moguće i nemoguće časopise, ipak, obrazujući se upoznavajući svet oko sebe. Tako da sam uskoro nailazio i na pesme, romane, priče... Jedino što mi nije ostalo u sećanju je da ne znam kada je tačno nastala, ali sećam se da sam imao ŠEST godina. Naravno, u vreme bez televizije, kompjutera, videa......
I vrlo mi je interesantno, da sam je ZAPAMTIO. Pokušaću narednih dana da pronađem neke pesme iz prvog, drugog i starijih razreda osnovne škole.
Pesma je u originalu:
A vlijom nekom starom,
Š areno lišće razleti,
A srce bLesne novim žarom...
Naravno, tebalo bi pisati "bLJesne", ali to su sitne godine...
No, verovatno je srce slutilo da je mala garava ... u blizini....
Domaći(cin) zadatak!
Često kad pričam sa prijateljima, koji me poznaju, pričam kako će izgledati jedna daleka jesen, kad se preselim na nebeske njive... Za taj dan kod svetog Petra pristigli već će odavno krenuti stazama svojim, a ja ću u poslednjem trenuku vikati, čekajte, kasnim, kasniiiim...
Molim vas! Preskočite priče ono o organizovanju vremena, o planiranju rasporeda... Jednostavno, to kod mene ne funkcioniše i gotovo. Ne zato što se, recimo, spremam dugo kada negde idem, jer se ne spremam, već što kao radoznali blizanac, sve želim da vidim, svuda da stignem. Zato već duže vreme kada (Dalje)