Ufotvorine

Varoš mi noćas kišom okupana, krevet mami mekoćom svojom, i skoro sigurnim putem u nove snove. Iz umornog mene odlaze i poslednji trenuci napornog dana, još jedan list kalendara odlazi u nepovrat i petak koji dolazi, kao i svaki drugi lažljivi petak, obećava odmor vikenda. U poslednjim koracima dana, na putu do pomenute dereglije koja će me odvesti ka snovima, sapletoh se o neke reči. Ispadoše. Neka ostanu tu, ovaj umorni ja ... ode da spava...

* * * 

 Odliva kiša sa srca komad
dok se u petak lagano uliva
zalud mi duša, još od onomad
poljubac ukraden, na jastuku sniva

Život mi stalno viče, požuri!
i ja bih krenuo, al' ne znam kuda
zahvaćen dahom gde cvetaju božuri
i senkom starog, razgranatog duda

Slike detinjstva po srcu predu
uvek pred snove čekaju vešto
kao branim se, al' me zavedu
i povazdan srcu šapuću nešto

Usred maja kad sunce ugreje
obasja rumene trešnje dozrele
stave mi pred oči veče kad veje,
jednu staru zimu, i pahulje bele

I još hiljade raznoraznih tema
bace na mene kad zavlada tama
kao da neću videti da te nema
i milion besmislenih razloga, među nama

Samo još jedna noć beznačajna
suzom utkana u knjigu života
sećanja nudi na vremena sjajna
na dane lepe, veselih nota...

Nestaje život duž praznih šina
kapi lagano jutro umivaju
nestaće jednom i mojih daljina
i knjiga moja... prići će kraju

Al' noć je kišnim šarama obojena
dok s burom bori se moja luka
ova plava niska nebeskog vremena
poražena boli kraj praznog jastuka

Tek mrva snova o žitnom klasu
kapljicu života u mene vrati
u nekom bezvremenom noćnom času
nađe rešenje na nebeskoj karti:

Kad oreol meseca između oblaka zasija
jedini lek da me ne zaveju zime
doneće čudesna zvezdana kombinacija
na komadić neba napisaće - tvoje ime...