Ufotvorine

Podstaknut jednim lepim tekstom, danas se setih događaja od pre godinu-dve... Vozio sam kola i išao domu svom. Oba prozora, naravno, kao i uvek, behu otvorena, sa kasete je išla neka pesma lepa i bio sam "u svom elementu". Prolazeći kroz susedno mesto, video sam jednu baku koja je stajala na uglu ulica, malo dalje od autobuske stanice. To mesto je malo nezgodno, ako putujete. Mnogo je lakše tu čekati međugradski autobus, nego pedesetak ili nešto više metara dalje u ulici, gde je službena autobuska stanica. Baka se nešto vrpoljila, kao da se (Dalje)

Ni ove godine neće me dočekati blagodeti godišnjeg odmora. Mislim da se tako piše: o-d-m-o-r. Mada mi sve nejasnija biva ta reč, kao kroz maglu razaznajem njeno značenje. Juče sam išao drumovima Vojvodine, i morao sam zastati nekoliko puta. U mladom kukuruzu, kraj zlatnog žita mirisnog, među mladim suncokretima. (Nije TO bilo razlog, sram vas bilo!!!!) ... A sve ispod ravničarskih oblaka...
Nedostaje mi moja širina, moja sloboda, tišina, i onaj predivni miris ravnice, kada se grudi jednim velikim uzdahom napune milošću i doborotom te pomenute ravnice. U žitu pronađoh dva tri crvena cveta, poslah poljubac kroz vreme i pozdrav, njima. Nedostaje mi priroda. Posao je takav da nemam vremena ni u toku jednog dana, a o vikendu da i ne govorim. A možda baš iza sledećeg ugla, iza sledećeg ponedeljka, čuči (Dalje)

MIŠ U GVOŽĐARI

Mora da je to. Prepoznavanje. I ovde na blogu i svuda, ove tugaljive, čežnjive i tugom uglavnom protkane misli, reči... Bolje "prolaze". Da li ste nekad čuli pesmu prijatelju? Mislim na neku pesmu, kompoziciju, sa sve pevanjem? Ne podnosim stereotipe, ali stvarno, nikako ih ne podnosim. A sad mi jedan pade na pamet, od onog pisca znamo kog što je govorio o porodicama, kako su sve srećne iste bla bla bla...
Unapred se servira da je  (Dalje)

Kad umor višednevni svlada, teško je smisleno ostaviti neki trag u dnevniku svom. Dan prepun sparine, iščekivanja, neizvesnosti, na razmeđi proleća i letovanja. Kad za koji dan Jun okrene list, otvoriće se kapije godine, te će se negde, daleko, u daljinama, već naslućivati beličasti vrhovi godine sledeće.

Maturanti po šorovima slave, ne znam šta. Zaista. Da li slave što (Dalje)

Jedan od interesantnih nadimaka na ovom blogu mi je bio Bealiever. Prvo sam mislio šta je bre ovo Bea, da nije bee, pa liver je jetra. Pčelinja jetra???? Kuku mene. Da nije vernik. Hm, koliko ja slabo stojim sa engleskim, sećam se da je believer onaj koji veruje. A tek sam kroz divane sa njom shvatio da je to u stvari, po mom najnovijem saznanju i mišljenju koje ne bik da menjam - be alive r. Budi živ!! Kao da je imala neke prelomne trenutke ili trenutak i odlučila je ono što retki odluče - da bude ŽIVA! I setih se mnogih nadimaka, a sada u nedostatku vremena, spomenuću (Dalje)

Često mi zasmeta što ne mogu da se priviknem na život na Zemlji. Ima nekih stvari koje jednostavno ne volem. Ili ih nikako ne mogu razumeti. Iz celog mora istih, izvadih neke, pa mi sad recite da li sam ja mnogo nenormalan ili samo nenormalan?

1. Zašto je u nekom hotelu problem da se kaže: (Dalje)

U stara vremena, u vreme istorije, mereno kompjuterskim vremenom, pravio sam i ja neke slajd-prezentacije, pa da ponekom gostu na blogu mom dočaram neke slike koje će se naći na narednim stranicama dnevnika života mog, odeljka dostupnog javnosti, ili, prevedeno sa starobubnjarskog - bloga.

U prezentaciji su  (Dalje)

Drage moje blogerke i dragi moji blogeri, izmileo Maj mesec, pa i mene poslovi opseli sa svih strana. Pošto sam decu oterao u krevet zapretivši im da ću im pustiti da gledaju Isidoru Bjelicu, umoran od celodnevnog posla, samo poželeh da vas pozdravim, znajući da se ne ljutite što me staze životne odvedoše negde drugde... Što me sive ceste opet zovu u daljine... Večiti putnik u meni se budi, uspavan posle (Dalje)

Drage moje blogerke i blogeri, želim večeras sa vama da podelim neka svoja iskustva. Dugo godina se borim sa svakakvim problemima koje imaju kompjuteri te ću ovako fino i lepo, kako ja umem (čitaj: zbrda-zdola) da vam, nadam se, pomognem, svojim savetima. Imajte u vidu da je najveći problem sa kompjuterima danas - virusi! Do dana današnjeg ne postoji ni jedan kojeg nisam uspeo da sredim, kako tako, al'  (Dalje)

Drage moje blogerke i blogeri, evo danas, sasvim slučajno, na Đurđevdan, pojavio se i ugledao svetlo dana, post moje malenkosti sa brojem 100. Kao i uvek čestitke primam samo uz uplate na žiro račun, ili dopune sms kredita veće od 500 Dinara. :) Malo će zvučati bezveze, ali pošto je ionako sve što ja napišem u svoj dnevnik, a vi virnete preko ramena, bezveze, neka bude tako. Želim da vam čestitam na živcima, na strpljenju, a ponajviše na tome što me, eto, trpite svo ovo vreme. (Dalje)

Iza uspešnog čoveka stoji žena. Ako ste u prvi mah pomislili da je tačno, NIJE. Ako je čovek USPEŠAN, žena može samo da stoji PORED njega. Živim za onaj dan kada će ljudi biti ravnopravni, svuda i uvek, bez obzira na sve. Valjda zato što sam i ja vaspitan tako - da postoje samo dve vrste ljudi na svetu - dobri i zli (loši). I to je tako bilo, i tako će i biti (još neko vreme samo). Svaki dan se susrećem sa nepravdom po pitanju polne diskriminacije i to mi mnogo smeta. Na Balkanu je najlakše (Dalje)

Nažalost, morao sam i ja da pišem ponovo. Otkako sam malo zaglibio u posao, nekoliko dana me već nema, eto slavlja i veselja na blogu. Razumem vas potpuno :) Niko da me priupita DI sam (i brojem: NIKO) :) A znam zašto, poplašio sam vas sve sa onim da sve znam, c, c, c. I dobro je. Još nekoliko onih pitanja sam imao  (Dalje)