Maslinasto-zelene priče IX deo
U vreme ono, kad ne beše ni mobilnih telefona, ni e-mailova, jedina veza sa spoljašnjim svetom i, sa, najvažnije, mojom srednjoškolkom, bila su pisma. Približavao se kraj školske godine, a mene je tuga obuzimala. Pored ove redovne, što smo odvojeni.
Noći su bivale sve toplije, i sve češće sam se družio sa Mesecom, sa svežim noćnim vazduhom i rojevima lepih misli. Kako sam bio desetar, smenjivali smo se na poslovima dežurnog, a to znači da si 24h skoro, budan i da odgovaraš za sve. Nije mi se to dopadalo, ionako ograničene slobode, to me je još više ograničavalo, ako je slobode i bilo.
Dolazi leto... Roditelji joj behu strogi, i mogao sam se oprostiti od telefona, pisma da zaboravim, i osetio sam se gore od svake kazne (raspust). A u kasarni jedna govornica, em se čeka red, em je teško uklopiti vreme.
Drugima su dolazile devojke u posetu, a ja sam se svaki put gubio u mislima, zamišljajući kako bi bilo da je ONA došla. Kako bih se pravio važan, jer znam da bi svi padali u ne svest od njene lepote. Ali opet, govorio sam sebi... i to će proći. I te misli, ti snovi otvorenih očiju, držali su me psihički, i već sam obradio mnogo priča mogućih u svojoj glavi, razmišljajući stalno, gde je, kako je, šta li radi, seti li se nekada mene?
Šetnja preko piste (prostor unutar kasarne) jedne letnje večeri, mesec i vedro vreme, žagor grada koji se gubio u daljinama... Zastadoh i sedoh na jednu klupu. Nas dvoje, u tišini. Mrak i ja. Treperava svetla u daljini lagano su tonula u snove, i kasarna je polako utihnula, i budna beše samo straža i na svom prostoru samo ja. Grudi se ispuniše vazduhom svežine, pred očima osvanu ravnica, i na vedrom nebu najtoplije oči, moje jedine. Da li je svesna da sve moje puteve i svetove sklopih u srce i stopih sa pogledima njenim? Kako da srce ubedim da se ne raspline pred navalom tuge? Ah, nado... Nado, održi me u životu, zbog nje. Od prvog dana, lepota njene duše obasjavala je spoljašnjost, i savršeno odgovarala na titraje duše moje laloške...
Najzad i meteor prođe nebom a ja se nasmeših, rekoh laku noć malena, i vratih se u tadašnju stvarnost.
Na hiljade različitih mesta vodio sam je, bila je sa mnom uvek i svuda, u svim tečkim trenucima, u zamornim marševima, u danima dosadnih predavanja, u trenucima pred san i buđenjima, jutarnjim vežbama... Uvek sam posmatrao dane kao živo sećanje, a mi smo već bili negde skupa, u nekoj našoj kućici, i, voleli smo se zanavek...
Njena pisma su stizala, doduše ređe, ali srce im se isto radovalo. Leto je vladalo i sparina se videla svuda, a mi smo konačno dočekali laganu odeću i večeri opuštenije..
Polovinom jula, sasvim slučajno (?) dobio sam odsustvo!
Radosti moje! Kako li će se obradovati? Kako li ćemo se videti? Koliko ćemo moći da se viđamo? Ma, samo da je vidim, da čujem taj dragi glas, da je zagrlim jednom, pa celi svet da bude moj!
Te večeri dugo nisam mogao zaspati, sve čitajući njenih nekoliko zadnjih, toplih, ljubavnih pisama. O, srećniče!
Nastaviće se...
06/07,2008, at 23:50
Visit vladica
svaka ti čast ... ja sam mrzeo vojsku , pa sam i ako sam relativno kasno služio , sve pozaboravio i nije mi žao , ne volim uniformu !
06/07,2008, at 23:54
Visit Baladašević
Vladice qq mene, nemoj da još neko pomisli da je ja volem!? Nikako! ovo večeras je samo dokaz šta, tj. KO me je držao u jednom komadu :) da preguram sve to. Ja ne mogu da shvatim vojsku i sve vidove mržnje, jer to je degradacija duše, a to mi nekako vrlo, vrlo strano. Od svega toga, ja napravih cirkus, sopstveni, ne bih li lakše podneo sve to. Ne fizički, naravno... Pozdrav iz ravnice!
06/08,2008, at 00:27
Visit summa
Ovo i nije priča o vojsci, već o čežnji i ljubavi. Tako sam je bar ja pročitao.Irelevantno je da li je pisac voleo vojsku. Inače, većina onih koji pričaju ili pišu o svijim uspomenama iz vojske - pričaju ili pišu o sebi.
06/08,2008, at 00:37
Visit Baladašević
Summa, ovo je samo deo mojih priča, koje osvanu na listovima mog dnevnika. A odnose se na neke ranije dane, na neka maslinasto-zelena sećanja. Da, ovo je obojeno čežnjom. Srećom, dosanjanom. Ako te ne bude mrzelo, pročitaj barem još jedan raniji deo tih priča, možda slika bude malo kompletnija. S poštovanjem,
p.s. još uvek mi stoji otvoren post "posle Blagovesti". Tek da se zna. ;)
06/08,2008, at 00:40
Visit Pinokio
Vidis da umes i drugacije da pises, a opet lepo : p
Ova ti je maslinasto-zelena lepsa od ostalih prica iste boje!
Mozda zato sto si porastao jos jednu godinu?
Srecan ti rodjendan!!!
06/08,2008, at 00:51
Visit Baladašević
Pinokio, hvala ti, nadam se da će i kod mene na žurki koja počinje posle podne, biti isto sveta :) A ti furtom moraš da kritikuješ, sin te dečiji!
06/08,2008, at 00:56
Visit Pinokio
Pa....dolazim na zurku! A....kritika je uvek dobrodosla. Pa, i ti mene kritikujes, sin te deciji : )))
06/08,2008, at 00:58
Visit summa
Pročitao drugu i šestu, slučajni uzorak, deveta ti je najbolja.
poz.
06/08,2008, at 01:01
Visit Baladašević
Jao, Pinokio, priznajem, u pravu si! I ja baš stalno nešto gunđam... Danas popodne svi su počasni gosti. A tek kad se nađemo najesen... Stra'ota jedna! :)
06/08,2008, at 01:03
Visit Baladašević
Summa, hvala na komplimentima. Nekome se sviđaju drugi delovi, a to sve tek u celinu kad se sklopi, MOŽDA bi vredelo štagod.. Mirnu, lepu i snovitu noć ti želim! S poštovanjem,
06/08,2008, at 01:13
Visit Pinokio
Eh, do jeseni...ko zna sta ce sve biti! Nek smo zivi i zdravi i knjigu citali : ))
06/08,2008, at 01:14
Visit pisemti
Srećan rodjendan...
Bez komentara na tekst, ne bih da bilo šta pokvarim, malo je savršenstva te neka ostane tako.
06/08,2008, at 07:10
Visit sanjarenja56
2O, srećniče!
Nastaviće se..."
i treba da se nastavi.
Zauvek.
06/08,2008, at 07:13
Visit sanjarenja56
Ne piši pospana, savetovala me majka.
Tako od znakova navoda postane 20.
Dakle
"srećniče!
Nastaviće se..."
i treba da se nastavi.
Zauvek.
I srećan ti rođendan, neka je veselo na žurci, pojedi i moje parče torte!
06/08,2008, at 08:11
Visit donna
srećniče nego šta!
Mnogo volim ove maslinaste priče. Mnooogo su slične jednim pričama:)
06/08,2008, at 08:59
Visit Baladašević
Pinokio, šta bude da bude, ono što vredi, mene će da gledi :) Nek' je nama nas... Proći će odmori, ponovo će početi školska godina, a vetrove i dane sive, osvetliće taj jedan dan. Sa takvim gostima... IH!
06/08,2008, at 09:00
Visit Baladašević
Pisemti, hvala. Ne mo'š ovde ništa sakriti, c, c,c. Al' stvarno ne volem da se eksponiram, baš mi sad malo.. hm... Al' dobro, nedelja je...
06/08,2008, at 09:02
Visit Baladašević
Sanjarenja, nije lepo da ja ovaki, još i parče tronte namenjeno tebi, pojedem. Očekuješ se, žurka traje do 23:59
06/08,2008, at 09:03
Visit Baladašević
Donna, drago mi je ako ti se sviđa komadić sećanja mog. Dobre vibracije svima prijaju. Pozdrav.ba i spremi se za ono što smo se dogovorili
06/08,2008, at 09:58
Visit sanjarenja56
Pa dobro, kad navaljuješ! Al da ima i čokolade i oraha u torti:)
06/08,2008, at 10:14
Visit Baladašević
Sanjarenja, ako nešto ne volem u tronti, to su lešnici, bademi i ostale prepreke :) Al' za Tebe je sve dozvoljeTi, ako treba i s kokosovim oraJima!
06/08,2008, at 10:37
Visit sanjarenja56
Pa moje parče ću valjda JA jesti!? Znam da je mala garava spremila i jednu tipa Vasine torte, moliću lepo jedno srednje debelo parče (tako, od 8-9cm) pa da sokom nazdravimo za tvoje zdravlje i srećan, duuuuug život!
06/08,2008, at 11:20
Visit Pinokio
Evo i mene na zurki!!! Trazim tu tortu.....al`....nesto......di ste je sakrili???
Nema veze...bicu vitkija ; )))
06/08,2008, at 11:34
Visit baladasevic
Sanjarenja, nemam reči kako sve znaš i pogađaš. Lepo sam rekao da otvaraš agenciju! Vasina torta je bila, ali ju je uzeo Voja, kao fol da odnese bati, c, c, c. Nemam reči. Ali šta možemo, kad je naš. Pređoše ove moje sivo maslinaste u slatko trontaste priče, c, c, c...
A za tebe, naravno, najveće parče, nemoj danas da štediš!
06/08,2008, at 11:35
Visit baladasevic
Pinokio, ta di si požurila, c, c, c... Gladnice!!! Žurka tek počinje za nekoliko minuta... C, c, c...
06/09,2008, at 11:14
Visit malena S.
ah, sjećam se takvih priča, i ja sam pisala pisma...i ksanije saznala da je cijela grupica vojnika čekala kad će stići moje pismo jer je svako bilo posebno, ne kao obično, već kao priča pred spavanje, napisano na nekoliko araka papira. Saznala sam da je bilo i onih koji su zbog mojih pisama ostavili svoje djevojke jer su se ljutili što oni ne dobivaju takva pisma. Pokušat ću pronaći, znam da sam ja to uvijek pisala najprije u neku bilježnicu, a zatim prepisivala, fino i uredno, pa još poprskala parfemom i na kraju ostavljala otisak poljupca. Na kraju je od tih mojih pisama ispalo nešto kao "literarna večer" (hahahaha)
06/09,2008, at 11:27
Visit Baladašević
He.. Malena S, pa to je baš lepo. No, najčešće život okrene list, pa nekim crnim slovima piše... Rastužuje me to. Umesto da se rodi još jedan koji će da obožava svoju dragu... Eh, šta da radimo, teška je ova naša škola... I ja sam imao sličnu situaciju, ali sa pismima od jednog dobrog prijatelja! Pisali smo smešna pisma, ali zapravo smešna! Kad dobijem od njega, ili on od mene, smejurije bilo...