Jedan od prvih majeva...
Published on 21:13, 04/30,2008
S licem izboranim tragovima tuge, naslonjenim na prozorsko staklo, prizivao je kišu, oblake, mrak. Da je onih zimskih magli, da se izgubi u njima, ne bi mu bilo žao. Poželeo je i pusto ostrvo, da pobegne od sebe samog. Da barem nekome bude koristan. U svakom kutku samoće nailazio je tragove poraza od nje. Poniženja, razočaranja, i, onoga što mu je najviše smetalo - besmisla... Sve što ga je ranije radovalo, donosilo mu neizmerne radosti u svakodnevnim sličicama, sada ga je optuživalo, podsećalo na (Dalje)