Jedan od prvih majeva...
S licem izboranim tragovima tuge, naslonjenim na prozorsko staklo, prizivao je kišu, oblake, mrak. Da je onih zimskih magli, da se izgubi u njima, ne bi mu bilo žao. Poželeo je i pusto ostrvo, da pobegne od sebe samog. Da barem nekome bude koristan. U svakom kutku samoće nailazio je tragove poraza od nje. Poniženja, razočaranja, i, onoga što mu je najviše smetalo - besmisla... Sve što ga je ranije radovalo, donosilo mu neizmerne radosti u svakodnevnim sličicama, sada ga je optuživalo, podsećalo na vreme neizvesnosti koje je pred njim... Bilo je dovoljno, recimo, da u prolazu ugleda jedne dečije okice na trenutak, koje bi ga iste sekunde podsetile na njegovu kćer, i glečeri ledene tuge zaparali bi njegovu dušu. Zato se klonio ljudi i prepuštao se samoći, da ga razdire, kida i baca na smetlište neminovnosti. U njemu se već duže vreme lomila odluka da ostavi i posao i sve ljude, prijatelje, koje je poznavao, da potraži smiraja duši svojoj negde u nekoj nedođiji, negde gde je i vreme zaboravilo da svrati. Da sam jednostavno nestane, tek tako, kao iz njenog života.
Od ranog jutra kolone automobila odlazile su put zelenih pojasa oko grada. Dunav je nezainteresovano išao svojim tokom, takođe podsećajući na predivne dane, na večnost koju je imao jedno vreme. Ona ju je odbacila, sasula mu u lice sve varijante besmisla, vremenskih koordinata i prostih dimenzija postojanja. Napad je bio iznenadan, oštar i bez mogućnosti za ikakav odgovor. Odjeci glečera u duši i dan danas odjekuju, a kada se duša tugom prepuni, a to se dešava često, poteku potoci sa izvora bespomoćnosti... Uvenuli dodiri, nežnosti, lepe reči.. Leže razbacani uokolo, i polako nestaju ... u sivilo...
Kada već nije mogao sa njom da ostvari svoje snove, navalili su sa druge strane teški, tmurni, turobni i očajni dani, utrkujući se koji će na drugačiji način da ga povredi, uništi. No, iskra Božanska još tinja u njemu, nosi ga kroz bure i nevolje ka onom davno zapisanom danu povratka u neke neprevodive ravni. Susreti sa kćerkama jednako su tužni pre i posle dešavanja. Ona ga ne vidi, ne želi da ga vidi, i sve što je njegovo, ne postoji za nju. Jedini greh koji će poneti sa njenim likom će biti taj što ju je previše voleo, što će je voleti dok postoji. Uzalud ruke pruža u prazno, samo se sećajući dodira, poljubaca, slatke čežnje, svega onoga što još živi u njemu, a što je, nekada davno, živelo i u njoj. I praznik dočekuju dve samoće, jedna prepuna ljubavi, a druga prepuna neshvatljivog inata, karakteristika besmisla i nekih prizemnih svetova poimanja...
Za nekog će taj praznik biti samo još jedno sivo, bezlično zrnce peščanog sata, koje ne prolazi onoliko brzo koliko bi on želeo...
Prvi maj, jun, jul..... i godine u nizu....
04/30,2008, at 21:40
Visit sanjarenja56
"poteku potoci sa izvora bespomoćnosti.." To je najteže, bespomoćnost. Vidim da opet oslikavaš svog prijatelja. Mnogo je takvih tuga na ovom svetu, isuviše. skoro nikad se ljubav ne rađa iz pepela.
04/30,2008, at 21:47
Visit vladica
nastavljaš u nesmanjenom ritmu...sa opisom tuge, prodrma me neka jeza i uvek zamislim, kako to izgleda , nekako se uživim
04/30,2008, at 21:54
Visit Pinokio
Jedna od reci koja mi je zaparala usi je INAT. Uh, kao ne volim inat! Pored gordosti, inat je osobina koju ne volim da vidim kod ljudi. Osobina koja unistava i razara ljubav, prijateljstvo, bilo koji odnos.
Slicnu pricu gledala sam i ja kod svojih prijatelja.
Tuzno!
04/30,2008, at 21:54
Visit voja
Tužno...kada se jednom ljudi rastave, teško je vratiti stvari na početak...sujeta,ponos,ko je u pravu a ko nije,inat,i t.d. i t.d.
04/30,2008, at 22:17
Visit sanjalice
Interesantno koliko ponekad trošimo ljubav i energiju na pogrešne osobe koje to ne umeju da uzvrate,ili neće.Velika je sreća u životu da naiđeš na pravu ili pravog.Tvoj prijatelj očigledno nije imao tu sreću.
04/30,2008, at 23:21
Visit donna
Ne volem kad oslikavaš tužne priče.
I ne volem prvi maj, al' ti neću reći što.
Osmjeh ka ravnici šaljem.
I još jedan:))
05/01,2008, at 00:37
Visit lilanina
Ima stvari koje se ne mogu prezaliti...ni vratiti... Nekad je kasno da se nesto ispravi...Strasno je i biti odbacen..
Medjutim, ja ne verujem u predaju. Uvek postoji makar jos jedan razlog da se zivi.
Te cerke vidjaju oca - zar treba da ga vide skrsenog i tuznog (a takva se osecanja ne mogu sakriti) ili treba da od njega dobiju podrsku, ljubav, optimizam. Ako to dobiju - sve ce to i one njemu podariti.
Baladasevicu, tog lika o kome pises treba dobro promrdati. Tekst je dobar ali me mnogo jedi...
Salute :)))
05/01,2008, at 00:38
Visit lilanina
treba ga dobro ''prodrmati'' - ali dodje mu na isto :)
05/01,2008, at 18:05
Visit Darko
Toliko da vidimo da postoji i ona druga strana medalje...
05/01,2008, at 21:09
Visit tuzna
Samo da stavim do znanja da sam sve procitala:
I stare pesme(hvala)-Djurdjevdan je moja slava;
i slicice iz detinjstva koje su usledile(i ja mnogo jela jaja);
Ono malo zlata sa blogovizije si mogao i meni da ostavis(a za duJet sa smiletom cu te udaviM);
Sto se tice poslednjeg lista kalendara,zamolila bih te da ga napises poslednjeg dana...
A sad da pocnem da hvalim remek-delo,samo zato sto nije istinito...Inace...
Treba li da ponavljam ono SVAKA CAST,SANJARU?
Nadam se da ne...
I jos se nadam da ti je prvi maj protekao dovoljno sporo...
Jos samo da kanes poslednje zrno sata u nasa srca,a znam da mislis na to...
:***
05/02,2008, at 23:02
Visit usjenivrbe
dobra ti večer..samo ostavljam pozdrav..znak da sam pročitala..ovo zaslužuje više od letimičnog čitanja..zato eto me opet sutra...sada samo laka ti noć..svako dobro..
05/03,2008, at 19:13
Visit sanjarenja56
I gde si ti tri dana, moliću lepo? Skitaš? Niti pišeš niti komentarišeš, kakvo je to blogvaspitanje?
05/03,2008, at 23:35
Visit vladica
panonski mornaru ... gde si čoveče ?
05/03,2008, at 23:55
Visit donna
Ja im moram reći da si otišao da svu lovu sa Blogovizije spi*diš i potrošiš. Obećala sam da neću, al' navalili. Lijepo se ti provedi, a da nedostaješ- nedostaješ mLogo. Evo počeli smo i karaoke, da zgrnemo novu lovu;)
05/04,2008, at 10:22
Visit bealiever
Ti ne bi bio ti kada me ne bi takao u dušu svojim rečima...
05/04,2008, at 12:03
Visit Pinokio
Ti nas prvo nacinis zavisnicima od svojih tekstova, a onda nam udaris apstinenciju! Nema smisao : ))
Ajde nazad, pleaseeeeeeeeee!
05/04,2008, at 13:19
Visit usjenivrbe
..rekla bih predivno napisano da nije tužno..osjećaš nečiju tugu tako osobno..kao da je dodiruješ..kao da si je proživio..
""Odjeci glečera u duši i dan danas odjekuju, a kada se duša tugom prepuni, a to se dešava često, poteku potoci sa izvora bespomoćnosti... Uvenuli dodiri, nežnosti, lepe reči.. Leže razbacani uokolo, i polako nestaju """..dobro si rekao odlaze u sivilo..koliko je takvih sivila..ali ostaju sjećanja..tužna potiskujemo nekim lipim i čak te lipe trenutke veličamo kako bismo nadjačali tugu..uspjevaju rijetki..
nadam se da ne smetam što ponekada svratim u tvoju ravnicu..čitam posebno toplu dušu..mogu ja čitati i bez tragova..želim ti ugodan ostatak ovog nedjeljnog dana..adio