Na jednoj mrvici mlečnog puta
Published on 21:04, 02/01,2008
Nestaju boje sa ove naše prelepe, a opet, odveć tužne planete... Svaki dan je uvijen u sivilo, i sve je manje osmeha, sve je manje fluida među ljudima, one planetarne bliskosti svakidašnjeg dana...Mrvica Mlečnog puta u bezmerju galaktičkog prostora neprimetna je. A toliko tuge na njoj... Okupana je svim poznatim i nepoznatim spektrima boja... Još malo... Zamiru polako pesme, razgovori, ljudi postaju bezlični, iščile miris iz cveća, nestadoše zime, snegovi, zavejana polja moja ne sjaje se kao nekada... (Dalje)