Ufotvorine

Dobar dan kasti, vascelom svetu blogolikom, posebno onima koji me se (još) sećaju. Svratih malo na staro odmorište da pozdravim drage ljude, one kojih se sećam, pa i ove nove. Mnogi su mi ostali u sećanju lepom, i zimus sam na salašu dok je vatrica pucketala u furuni, premetao po mislima kojekakve doživljaje, uglavnom lepe, one loše preskakah… Odnelo me vreme i poslovi, za ove zanimacije stvarno treba biti dokon, je l’ te… Ne kažem da je ovo gubljenje vremena, jaaako lepog sveta ima, je l’… Al’ treba štagod i raditi…..

 ***

Pa dobro mi došli, opet me veselog našli, nadam se da ćete svraćati na salaš, gde su svi ljudi dobre volje dobrodošli. Ne zamer’te ako ne spomenem koga, ipak sam ja najstariji bloger, pa mi se štagođ može i oprostiti, je l’…

Za ove “nove” delić slagalice iz prošlosti, za stare podsećanje… A ako vas nisam pomen’o, to je što mi se slike zaturile digod, pa što sam našao, našao. Da ne skoči oma, na primer unajedina pa da ospe paljbu što nisam našao onu sliku sa roze tregerima i kariranom maramom što je nosila na dan Svetog Pantelejmona. Ne znam di je, pa Bog! I još tako kojekakvih ima, je l’ te..

A kakvi su neki bili….

Pitao sam dežurnog kritičara i nadzornika kako ću, a ona (Sanjarenje) reče: “Dragi moj Budalaševiću, s obzirom da si pogubljen, lepo ti to probaj po azbučnom neredu, ionako ti fali barem tri’es sedam čeljadi, kako ti kažeš…. Fali ti još koješta, ali to je već iz domena mojih dijagnoza...”

I…..

Bonsai Draganica 

Bez naročitog povoda, prvo sam se nje setio, znate kakvi su ljudi, nek smo prvi pa makar bilo gde. Ne znam kako sada izgleda, samo znam da je srećna, i da je usrećila još jednu osobu (dobro de, unesrećila je svekrivu verovatno, al’da ne kvarimo na početku…)

Velemajstorica bonsai umetnosti, koja mi je rekla da je asociram na … panj.

Cicilly

Prva vrcka bloga, malo fali da je zvanično usvojim za kćer, ali nikad se ne zna. Možda sam se malo dvoumio jer je rekla da je podsećam na pradedu. Kao jesam mladolik, al….

DMC

Bog i batina bloga u tehničko-mehaničarsko-poslastičarskom smislu. Ne znam da li je Bog, ali znam da je batina. O njemu, stoga, sve najlepše!

Dr Misha

Prvi stetoskop posle glavnog, izgubio se u nepoznatom pravcu. Fin dečko, al’ safatale ga obaveze (ne smem da kažem studentkinje medEcine, da neki ne postanedu ljubomorni)

Mandrak72

E ovaj čovek je za izbegavanje. Kako napiše štagod, odmah znam da sam vezan uz računar dok ne pročitam, ne prostudiram i svašta nešto još. Budi u meni lepe osećaje, setim se Branka Ćopića i onih predivnih opisa. Hm, nikad ga nisam pitao da li je šta u rodu sa Ćopićima. Ma jeste, garant!

Mladiluk

Ko je rod najrođeniji? Pa komšija, naravno. Virim preko plota, vidim stalno nešto raducka, pa da ne ometam. Eh, kako je bio ovde lep i mlad, kako li sad izgleda, ne znam, A komšije smo…

Pinokio

Nakit majstor i talenat da na sto osam načina kaže ono što nije istina, što i nadimak kaže. U cvetu mladosti i kreativnog nadahnuća. Ređe je na blogu od mene, onda mož’te misliti…

Pričalica

Hvalila se i duvala da je pričalica, dok nije mene srela. Pa sin te dečiji, pitala me je pod jednom zarudelom trešnjom, je l’ ti to celu zimu ćutiš po salašu, pa ondak…

Stepski vuk

Per aspera ad astra! Deran koji nikad neće zaboraviti svoje trnje i samim tim će uvek uživati u zvezdama. Ja sam imao sreće da ga sretnem, a i on se (jako, jadan on) usrećio što me poznaje.

Tekstopisac

Nemam reči, samo kratak osvrt: tekstopisac, stari lisac!

Tužna

Najupornija u održavanju nadimka. Prva moja želja za usvajanjem, ali me je glatko odbila, što mi je jako žao i dan danas. Živim za dan kad će promeniti nadimak J

Vastag

Veseli i vešti fotograf moje ravnice. Stalno brkam Vaštag sa VEŠTag, al dođe mu na isto. Hvala za deliće slagalice koje je podelio sa nama. Pogledajte ga samo, dobrica na kvadrat.

Vilabezkrila

Stari noćobdija i vedri drugar, i još jedan lep dokaz da nemaju sve vile krila. Neke uzdiže dobrota i čistoća duše…

Voja

Vitez od pera, otišao nekim neznanim sokacima. S njim svakodnevica može da se pregura nekako…

* * *

I još mnogi, mnogi drugi, koji mi, nadam se, neće zameriti. Obećavam da ću u dogledno vreme sve slike pronaći, kad dođe na red veliko spremanje salaša, kao i svake godine u proleće…

Naravno, dve nezaobilazne sestre, domaćica i sanjarenje:

Toliko od mene, dobro mi došli na salaš. Opet.

Ako me digod sretnete po drumovima ravničarskim, možete me prepoznati:

S(p)radačan pozdrav! Vaš, Puniša Debeljački