Dobra Vam noć, prijatelji… (ponovo)…
Okrenula se ova planeta još jedan krug, a kao da ni primetio nisam. Do mog salaša danas dopreše zvuci i žagor udaljeni od nekih dragih ljudi i od dobronamernih putnika namernika. Pa, dobro mi došli! Ne zamer'te meni koji furtom kasni, pa eto i na proslavu rođendana svog. Radi se mlogo, što reče digod jedno "casperasto" devojče, velik salaš, treba sve obići, a pretislo sa svih strana.
Miriše beli krin i dušu lalošku puni, ulice se okitile mirisom lipa a na mom salašu pored oraja centralno mesto zauzima rušt, to vam je krupna i preslatka trešnja, sve bez podstanara, plodova veličine petodinaraca. Pa izvol'te se poslužiti. Pozdravljam o'ma sve ljude dobre volje, kanda ću tek sutra poimence, a sad bih preš'o sa reči na jela.
Izvolte se poslužiti, sos, paradajz, krompir baren, fine šnicle k'o promincle (a i one su se zaturile tu negdi), podvarak sa ćuretinom, pa dimljena ćuretina pa sušena, pa pečena, pa piletina na tri načina, salata raznoraznih, od kojekakvih friških plodova, pohovane tikvice (e, to obavezno probajte), ostalo nešto i šunke i kobasica suvih i svašta nešto, ne bi' mog'o sad do kraja sve da izdivanim šta već svega ima, a ni do tronti nismo došli. A Boga mi, ima i njih, sa sve meni najdražom, plazmatičnom trontom.
Jes' da je kasno, al' ja bih opet malk'o zapev'o…
A ove reči što kažedu "dokle god na toj planeti, kraljica si moja ti, za sreću mi treba malo, malo tvoje ljubavi" se odnose, je l' te… na ovo garavo devojče što pokušava da bude dobra domaćica na velikom salašu… vojvođanskom…
Ne zamer'te na kratkoći i brzini, nego, priva'tite se… Čega bilo. Ja l' sesti pod oraj, pa glediti u Frušku Goru, ja l' pod rušt onaj, opisani pa grickati s uživanjem, il' kraj bunara starog jesti tronte i piti ledene vode… Samo mi večeras, il' celi dan uftorka (sutra/danas) bu'te veseli….
Sve vas vole vaš lokalni dobošar