Ufotvorine

PC i ja u ringu

Računarima se bavim, al' stvarno bavim, već puno puno vremena. Od samih početaka u bivšoj SFRJ. Dobro de, nisam ja BAŠ toliko mator. No, nisam to hteo kasti. Kad treba da pišem neku priču ovde, reko' ajd' online ću, uglavnom tako i nastane priča, u trenutku inspiracije, sad, kakve takve.. Je l...

E, tu stupa na scenu čika Marfi. Kao da je samo mene čekao da se pokaže i na ovom polju. Klik, klik, klik, kuc, kuc... Eee, lepo. E, sad samo jos da pomerim red malo.. Enter.. A? Gde nestade CEO tekst? A? Čekam da vidim šta će mi Opera (browser) odraditi. Naravno - ništa. Ajd‚ reko' nije dug tekst, da otkucam ponovo. Otkucam. Pročitam. Hm, nije baš ono što je prvobitno trebalo da bude, al' nema veze. A da probam.. da probam ipak sličicu neku da stavim? Ma ajde.. O, ne. Opet nesta ceo tekst... Refresh... Gle, mogu da vratim članak. Dobro.. Gle tu je. Hm, nije sve. Dobro, dokucaću. Ovo sam JA pisao? Ma daj. Ovo ću ovako, ovu rečenicu ponovo. Uh, a ne volem kada ne ostane u prvobitnom obliku. Obično kažu da je najispravnije ono što prvo pomislimo ili uradimo, odreagujemo ili šta li, kako već.

Ok, gotovo. Malo skarabudženo, ali može da prođe. Gde li da prelomim... Evo ovde mi se čini smisleno. Onda stiže naziv čitavog poglavlja Marfijevog zakona koje se zove "klik". Dakle... KLIK! Nestade teksta!!! Aaaaaaa.... Izlazim napolje da vidim šta ima novo u bašti, da li je vedro, da li je komšija Mića ugasio svetlo na pušnici...
Vraćam se smiren, obavijen smirenim objašnjenjem - dešava se. Da ne kažem ono englesko brezobrazno što se isto događa a počinje na čisto englesko slovo - Š.

Otkucam poruku po jubilarni sedmi i po put, setivši se čaraobne kombinacije COPY(aparata) i PASTE(za zube). E, od sada ću samo tako. Tekst je otkucan. Runda broj osam počinje. Ja već dobrano grogi, a računar kao da sam ga tek upalio. Dva (pre)velika problema: slika i prelom. Kao i u svim uputstvima koje čitate kad dobijete neki aparat, sve je taaako jednostavno. Jeste, šio mi ga Đura. Lepo mi dođe da uzmem Okoreli Draw, Fo(l)tošop, pa sa sve drimviverom da napravim da ga majka vidi. A onda pomislim, to je samo najobičniji tekst. Drhtavo pritiskam opcije... Hoće! Brzo, dok čika Marfi drema, pritiskam konačno dugme. Operacija uspela. Pacijent (sam ostao) živ. A na šta liči članak... Sačuvaj me Bože.

Pade mi u vidokrug izgled bloga. Da menjam wallpaper, ili šta na njemu? Ma daj...

Posle mi je sledeće palo na pamet:

No, možda sam ipak ja kriv, red je bio da malo sredim desktop









Čak sam u očajanju hteo da odem lično kod tog Gejtsa, maskiran u lika kojeg svaki Amerikanac poznaje (njihov čovek) kako bi neprimećen stigao da se obračunam sa tim kompjuterskim magom...



I, šta je bilo na kraju?

Pa naravno, kao i kod svih životnih problema, mala garava mi je našla najbolje i najefikasnije rešenje. Rekla je da promenim WINDOWS!!!



.