Maslinasto-zelene priče VII deo
Moj dragi Gospod na putovanjima životnim stalno je bio uz mene. Vrativši se posle mesec dana odsustva iz Ljubljane, zatekli smo svoju "generaciju" već "prekaljenu", sa puno utisaka sa terena Slunj. O, kako je bilo tamo, brrr... Dok su se oni mučili sa snegom, ledom, preživljavanjem, nehigijenskim uslovima, mi smo uživali u toplom, zezali se, a i bili u većoj kasarni, opremljenijoj, sa boljim izborom hrane... Ma, milina jedna. I onda... Od nas nekolicine, dvoje je trebalo da ide kući. Prvi je išao jedan kojem je tata bio neka budža u vojsci pa je potegao veze, a ja sam potegao svoje veze - rekao sam Gospode, meni se ide kod moje srednjoškolke.... Šta da vam kažem... Bilo je nekih koji su bili ljubomorni, kako opet on da ide, ali avaj. Idu dva desetara i .
I tako se ovaj deran opet našao na Zagrebačkom kolodvoru. A srce... Ustreptalo, oči pune nade. Da je tada bilo mobilnih. Ovako, razmišljao sam o srednjoškolki, srce je tuklo imenom njenim, i bio sam onako kako najviše volim u životu - znao sam da ću nekoga obradovati, a taj neko pojma nema. Naravno da joj nisam pisao da ću doći.
I tada, i sada, ona mi je bila najvažnija na svetu. Naravno, kako živeti bez pola sebe....
U međuvremenu, pisma su postajala sve nežnija, reči sve prijatnije i ljubaznije, i jednostavno su bila moje bekstvo od besmisla. Besmisao - razni karijeristi i oficiri koji su se mentalno iživljavali. Ne nadamnom, naravno. Pokušavali neki, ali ja sam sve sa blaženim izrazom na licu rešavao. Šta mi se može desiti, razmišljao sam... Godina ionako prolazi..
Dakle, već se začeo plamen ljubavi, i reči su postajale ne više reči simpatija, već reči nekoga ko se voli...
Tako da nisam mogao da izdržim da dočekam susret. Kući sa stanice časom... Ne kroz bašte i prečice, već direktno centrom, opet polak metera iznad zemlje. Bilo je već popodne kada sam stigao, javio se mojima... Opet su se začudili otkud ja, ali obradovali, naravno. Ljubi ga majka, reče moja mati.
Ja bih sad malo da izadjem, rekoh nakon tuširanja i pokušaja da skinem miris vojske sa sebe. Ako, ako. Zaželeo se drugova. Da, da, kako da ne, mislim se ja. Ajd' zdravo...
Da li to autobus mili, ili mi se samo čini....
Evo mog lepog grada, najlepšeg na svetu. Počinjao je mart, i prohladni sumrak već se spustio, donoseći još prisutne mirise zime. Moja srednjoškolka nije ni slutila ko joj je došao u posetu. Stanovala je u domu i mislila je da su došli njeni, jer mom budućem šuraku je tog dana bio rođendan. Moje srce je udaralo kao i danas kada je vidim, ali tada je to bilo sve novo za njega (srce) pa i za mene. Osmeh se razli licem njenim, zagrlismo se, i pozdravismo, rukovanjem :) Takva su vremena bila, moliću lepo...
Kratka šetnja, priče, brbljanje sto na sat, i opraštanje na stepenicama. Prvi poljubac u obraz. Izdržao sam hrabro, mada sam hteo u nesvest da padnem. Kao da se tako pozdravljam sa silnim obožavateljkama svaki dan, kao da sam imao sto devojaka pre nje. Kao sve ok, laku noć, vidimo se sutra...
Izašavši na ulicu, mislio sam da svetlim kao Trafalgar skver za Novu godinu... Kako sam došao do kuće, da li sam koga sreo... Pojma nemam. Pet dana se nisam umivao.
Ništa se mnogo nije promenilo ni danas, sem umivanja :)
Sutradan, ponovni susret, ali....
Ručica nežna, mila, draga, ručica moje srednjoškolke našla se u mojoj. O'to doba... :) Padao je sitan sneg, grad je mirisao na svežinu, i poneki stariji sugrađani su nas gledali sa simpatijama. O' to' doba, rekoh, onaj stari ja, prestao je da živi. A ovaj novi stari večni ja vazda se kerebeči i uživa, oseća se povlašćenim od Gospoda. Hiljade puta se to i posle dalo pokazati tačnim. Molio sam se da taj dan, taj trenutak, potraje eonima...Još uvek glumeći da me sve to ne drma, plašeći se da se ne upi*kim od sreće ili ne stropoštam, ili, najrađe, počnem da vrištim po ulicama i ljubim sve redom :) pričao sam i slušao... Vrata srca behu otvorena i narednih dana se sve ograde i granice izgubiše. Niti šta želeh da krijem, niti sam to mogao, i NIJEDNU tajnu do dana današnjeg nemam prema mojoj, tada, srednjoškolki.
I lepo pamtim ceo put kuda samo išli, skoro i šta smo divanili, i šta sam joj kupio.. Sitnice... Koje život znače.. Mislim, ovo, o kupovini... I dan danas, kad se ruka moje male garave nađe u mojoj, ja se pogubim, i očas posla, eno me među zvezdama na putu ka večnosti. Teško je sve to objasniti, i sam se na sebe ljutim kada sve to stavim na papir, kako bledunjavo deluje, ali eto...
Sada je povratak već bio nešto drugo. Polak srceta je bolelo i tugovalo, polak se radovalo sreći neviđenoj, a ja sam lebdeo u DOSANJANIM predelima sreće... I tada, kao i sada, osećao sam se kao kada, recimo, najnajružniji čovek na planeti, bude izabran od najlepše žene na svetu...
Sve misli uz drum, bile su upućene njoj, i skoro ceo put sam proveo uz pendžer vagona. Mesta i krajolici koji su promicali stvarali su u meni slike i teme mojih budućih pisama njoj. Bila je divna pomisao da NEMA nikoga na svetu, i u dva sela više, sretnijeg od mene.
...........
Teglio sam paket pomalo zlobno čekajući da prođe skoro sat posle povečerja, jer sam znao da "gladna braća" čekaju, a paket iz Vojvodine....
Društvo se obradovalo KAO meni, dok je već sledeće mikrosekunde bilo u operaciji "invazija na paket".
Od paketa, ostade tek nešto tanko na dnu kartonske kutije. Mati je rekla da je spakovala samo hranu, para sam dobio, reko' da vidim šta je...
Komplet šarenih, prelepih, ljubavnih pisama.......
05/04,2008, at 22:48
Visit shadow
Zavr[i li ona srednju školu? :)
05/04,2008, at 22:51
Visit donna
Sjećanja mi se vrte kao na pokretnoj traci.
Može "na mestu voljno" druže desetaru?:))
05/04,2008, at 22:55
Visit Baladašević
Šado V idi u Šangarep U. :) Pa naravno, na'pako di ne bi, c, c, c, vidi ti kako ona... da ne lajem... :)
05/04,2008, at 22:56
Visit Baladašević
Eh, Donna, tek idu takve priče. I meni naviru sećanja. Ipak je bilo lepše, sveca mu bećarskog...
05/04,2008, at 22:56
Visit shadow
Pa pitam, sta se ljutis :(
05/04,2008, at 22:57
Visit sanjalice
Eh,podsetime ti.Ja sam se tako dopisivala sa mojim hipnotizerom,svakoga dana najmanje dva pisma,on me iznenađivao,doletao čak iz Mostara.I sve to 77.god. A evo još nam srca zaigraju i slatko se smejemo.I dok nisam "upoznala"tebe mislila sam da smo jedini.Znači ima nas još!
05/04,2008, at 23:08
Visit Baladašević
Šedou, nemoj da si na kraj srca, ja sam se šalio, naravno. Kao da me ne poznaješ... Bre!
05/04,2008, at 23:09
Visit Baladašević
Sanjalice... Nemoj da se uvrediš, ali ja malu garavu volem više :) Ma nije važno, nek' je nama nas...
05/04,2008, at 23:21
Visit Bealiever
Kako ti nama sve lepo opisujes, a Crnkicu krijes, neces da nam je pokazes pa i mi malo da uzivamo u njenoj lepoti...:) Salim se. Znas, nedostajale su mi tvoje price dok sam bila odsutna, tako pune zivota, ljubavi i iskrenosti...Pozz :*
05/04,2008, at 23:24
Visit vladica
uh, ja već jednom rekao , moju vojsku bih mogao da smestim u jedan post ... kao da sam je prespavao.
05/04,2008, at 23:27
Visit Baladašević
Bealiver, devojko čudnog nicka, nedostajanje je obostrano. Želim ti ugodne dane koji dolaze...
05/04,2008, at 23:30
Visit Baladašević
Vladice takomnogi svoj život opisuju. Šta ja mogu kad je svuda bilo džumbusa (hm, KO li ga je uvek pravio?). Juče sam trebao u tvoj kraj da idem, ali nisam. I baš mi žao! Ali, uskoro...
05/04,2008, at 23:36
Visit vladica
ma ja nisam baš voleo vojsku , pa zato i nemam puno dešavanja. Moj kraj je prelep ;)
05/04,2008, at 23:41
Visit Baladašević
Aman, qq Vladice, pa nisam ni ja voleo vojsku, nikada, pa ni sada. A tvoj kraj jeste prelep, al' moj je lepsi... Pozdrav s panonskog mora...
05/05,2008, at 03:48
Visit altamoda
Ostala sam bez daha, ali neiznenadjena sa koliko ljubavi pises o Njoj.
Samo sto..hmm. Usled tolike ljubavi i zanesenosti da nisi propustio neke delice u zivotu.. da se obradujes i drugovima, da uzivas u tim predelima kroz koje si prolazio jenostavno, bez razmisljanja o bilo kome i bilo cemu..i onda ta pomisao da nema NIKOG na svetu je toliko zastrasujuca da plasi..Divna ali i zastrasujuca.
Lepo je sto ste izneli toliku ljubav, a niste se slomili..
Veliki pozdrav u ravnicu :**
05/05,2008, at 06:15
Visit sanjarenja56
"kako živeti bez pola sebe.." Pa zar ona nije 99% tebe, a? Ja bih iz ovog posta upravo to zaključila!
I pišem ti neopravdane časove za 4 dana odsustva odavde! Kako ti to zamišljaš, dođeš, uvučeš se u srca i onda zbrišeš, pobeguljo jedna???
05/05,2008, at 09:11
Visit Baladasevic
Altamod(ern)a, mozda sam propustio, ali nemam za cime da zalim. To sto sam propustio, verovaatno bi bilo obojeno trazenjem prave srece. Stvarno, par puta sam rekao da, ruku na srce, vise nemam velikih zivotnih zelja, i da, ako bih se preselio u vecna lovista, mogao bih reci da sam ziveo zivot. Nije li svrha zivota naci ljubav svoju? Kako traziti vece, kad imas najvece? Ili, kako uzivati vise u necemu sto je manje? :)
05/05,2008, at 09:14
Visit Baladasevic
Sanjarenja draga, kod nekih metala se finoca izrazava sa nekoliko decimala. Takoda bih se mogao sloziti sa tobom da je ona 99.999% mene :) A ovo drugo... Pa tri dana sam sebe castio odmorom od svega, a ne cetiri. To se tebi kanda ucinilo dugo, c, c, c.
05/05,2008, at 10:51
Visit Pinokio
Dobro je kad se vrati da nam pises ovako lepo : )))
Odmor je dao rezultata, o`ma se vidi!!!
05/05,2008, at 10:57
Visit Baladasevic
Pinokio i meni je drago, samo sto gubim bitku sa slobodnim vremenom. I sa mogucnostima da procitam sve na blogu sto me interesuje. A to me cini pomalo tuznim... A ovi dani samo mame daljinama svojim mirisnim... Svakoga proleca ponovo se radjam....
05/05,2008, at 12:06
Visit domacica
proleće i ljubav posle praznika u prirodi. ne bih znala ni da poželim lepše.
Prijatno!
05/05,2008, at 14:58
Visit tuzna
"Takva su vremena bila, moliću lepo..."
Ljubi ga majka!:))))
:***
05/05,2008, at 15:37
Visit sanjarenja56
Baladašević, zadnji si post i komentar ostavio 30.4.Sledi 1, 2, 3 i 4.maj, koliko je to dana, moliću lepo? Tri , kako ti kažeš, ili 4, kako ja kažem? Od zadnjeg do sledećeg posta 4 dana, minus sat-dva!
05/05,2008, at 15:37
Visit sanjarenja56
Baladašević, zadnji si post i komentar ostavio 30.4.Sledi 1, 2, 3 i 4.maj, koliko je to dana, moliću lepo? Tri , kako ti kažeš, ili 4, kako ja kažem? Od zadnjeg do sledećeg posta 4 dana, minus sat-dva!
05/05,2008, at 22:29
Visit Darko
I dalje zanimljiv opis, iako se ništa posebno nije dogodilo :-))), a slika je baš prikladna... :-)