Ufotvorine

Ja: glavom i bradom

Red je da neka slika i od mene dođe. Pošto sam završio svoj radni dan, obavivši sve pripreme u mojoj stranki .... Ha... niste valjda poverovali :) Kakva politika, ne dao Bog, puj puj puj. Kamo sreće da nije ni izmišljena. Nažalost, sve me to podseća na jednu tablu stripa na kojem su prikazana poslednja dva stanovnika planete. Izlaze na dvoboj i jedan izlazi kao pobednik. Komentar je: i na Zemlji je konaćno zavladao mir. :( Tužno, zar ne? Ali udaljli smo se od teme. Dakle, ova spodoba koja mi se smeje iz ogledala je jedan sasvim običan čoveško, jedan od onih koje bi mimoišli na ulici i ne bi ih ni primetili. Ne jedim se. Velika je moja ravnica, navikli smo mi laloši joz iz starih vremena da je čitav svet naš, pa smo uvek fini i gostoprimljivi prema dođošima, jer, na'pako... Pa nisu oni krivi što žividu... di žividu :) Šalu na stranu, mada to i nije daleko od istine. Svud me na stazama bilo, pa mi je drago što i ovde ponekad svratim, ostavim neke tragove, možda se kome i svide, tek... Bilo bi mi drago da me nakon izvesnog vremena prepoznaju po žutim laticama suncokreta, po mirisu žita u letnjim mesecima, po snegu koji zavejava zimske idile naših života... Noć je već odmakla, a toplina jorgan planine mami, te vas umesto pozdrava laloškog, pozdravljam slikom svojom... I, kako kažu moji: bu'te mi zdravi, lepi, veseli i debeli ;)